Onkološki pacijenti su tihe žrtve kovida

Od marta prošle godine u celom svetu, kao i kod nas, jedna od najvažnijih i sveprisutnih tema je virus korona. U Srbiji su se od prvog zvanično obolelog pacijenta aktivirale sve sfere društva, donosioci odluka, državne ustanove, doktori, medicinske sestre, tehničko osoblje, farmaceuti, naučnici, policija, komunalna policija, vojska, privatne kompanije, nevladine organizacije, medijske kuće, javne ličnosti, opšta populacija... Svi s jednim ciljem, da se virus nepoznatog porekla što pre pobedi. Čak smo u tom periodu dobili i kovid bolnicu. Videli smo da zdravstveni sistem može da obavi desetine hiljada pregleda dnevno, doduše uz ogroman napor, žrtvu i neverovatnu nesebičnost i predanost svih ljudi koji su dane provodili u skafanderima.

Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije (Foto: lična arhiva)

S druge strane, mnogo duže nego od marta prošle godine, izuzetno veliki broj ljudi se bori protiv nečega što nije nepoznato, ali to ne znači da je manje opasno i rasprostranjeno. To su maligne bolesti ili, kako je poznatije u narodu, razni oblici raka.

U Srbiji su maligniteti na drugom mestu po obolevanju i smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Slična situacija je i u Evropi i svetu. Međutim, podatak koji dodatno zabrinjava i koji nas razlikuje od Evrope, jeste da, iako je Srbija na 18. mestu po stopi obolevanja među evropskim zemljama, prema stopi smrtnosti od raka, ona je na visokom drugom mestu u Evropi.

Razlozi zbog kojih je tolika razlika između sasvim prosečnog mesta u Evropi po obolevanju u odnosu na visoku smrtnost su brojni: nedostatak stručnog osoblja i dijagnostike, različite i neujednačene administrativne procedure koje dovode do komplikacija i zastoja u procesu lečenja, nizak nivo svesti građana o važnosti preventivnih pregleda, restriktivna upotreba savremenih terapija i mnogi drugi. Epidemija virusa korona je samo dodatno pogoršala i ogolila ionako nezavidnu situaciju onkoloških pacijenata.

Sve to je dovelo do toga da su pacijenti često prepušteni sami sebi, snalaze se prema svojim mogućnostima i kontaktima. Mali broj onih koji imaju sredstava plaćaju preglede i dijagnostiku, kako bi ubrzali procedure i skratili vreme čekanja, a većina se sudara sa uskim grlima zdravstvenog sistema.

Surova je istina da mnogi znaju da put od prvih simptoma do primanja terapije ili operacije ima mnogo koraka. Od doma zdravlja i izabranog lekara, preko mnogobrojnih uputa, laboratorija, tumor markera, rendgena, skenera, magnetne rezonance, mamografa, bronhoskopija i druge dijagnostike, do traženja lekara specijalista u kliničkim centrima, konzilijuma, komisija, prikupljanja dodatne dokumentacije i mnogo čega drugog. Na svakom ovom koraku pacijent se susreće s mnogobrojnim izazovima, u pogledu zakazivanja, dolaska na red, pogrešnih uputa, informacija. Dakle, na svakom koraku javlja se višenedeljno i mesečno čekanje. Kada se vremenski sabere svaki korak koji je pacijent mora da uradi dolazimo do tragičnog podatka da od pojave prvih simptoma i javljanja lekaru do početka lečenja prođe više od 200 dana!

Svi znamo da je u lečenju raka vreme najvažniji resurs i saveznik. Godinama ponavljamo da je „rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme”. Međutim, zbog svega navedenog, u slučaju ogromne većine onkoloških pacijenata u Srbiji vreme je gotovo nepremostiv protivnik. Iz razgovora sa mnogim pacijentima, članovima porodica i lekarima, većina pacijenata provodi više meseci u tom procesu, a kada sve procedure završi, stanje im je takvo da je rak uznapredovao.

Prema rečima samih lekara, u vreme epidemije korone, gotovo 30 odsto onkoloških pacijenata javlja se s toliko uznapredovalim tumorima kada su gotovo iscrpljene sve mogućnosti lečenja. Već sada je jasno da će broj zaraženih koronom biti premašen brojem onkoloških pacijenata koji zbog epidemije imaju muke s dijagnostikovanjem bolesti i lečenjem.

Onkološki pacijenti su postali tihe žrtve kovida. Kako bismo podigli svest građana da ne zanemaruju simptome i pozornost zdravstvenih institucija da učine sve kako bi dijagnostika i lečenje malignih bolesti bili što efikasniji, onkološka udruženja pacijenata na čelu s Forumom pacijenata Srbije, a uz podršku RTS-a i Udruženja medikalnih onkologa Srbije, pokrenuli su nacionalnu kampanju „Nema čekanja”, s ciljem da lečenje onkoloških pacijenata postane prioritet zdravstvenog sistema. Da bi se taj cilj ostvario, potrebno je da svi činioci zdravstvenog sistema sarađuju, svi smo mi u ovome zajedno. Počevši od samih onkoloških pacijenata, osoba kod kojih se sumnja na kancer, doktora, farmaceuta, donosilaca odluka i, naravno, medija, jer kada je lečenje onkoloških pacijenata u pitanju, važan je svaki minut.

Ako svako od nas bude dao svoj nesebični doprinos, možda promenimo ove brojke u korist života, pomognemo nekome da pronađe novu snagu za borbu, možda nekog narednog marta dobijemo još jednu bolnicu za lečenje onkoloških pacijenata ili bolju dijagnostiku i efikasnije terapije, te možda onda mnogi među nama više neće biti tihe žrtve.