Medicinski fakultet će se ograđivati od kolega koji šire dezinformacije

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu obeležiće sutra svečanom akademijom 101 godinu postojanja. Profesor dr Lazar Davidović, dekan ove visokoškolske ustanove, u razgovoru za „Politiku” kaže da oni u aktuelnoj pandemiji kovida 19 imaju višestruku odgovornost jer im je bitno da sve funkcioniše na višem nivou nego što je to bio slučaj u prethodnih 18 meseci. Upravo je početak njegovog mandata dočekala nova školska godina za studente i doneta su izmenjena pravila za prisustvovanje praktičnoj nastavi – neophodno je da osobe budu vakcinisane, testirane ili da su preležale kovid.

– Dočekale su me kontroverze u vezi s tim. Za Medicinski fakultet praktična nastava ima ogroman značaj, posebno u drugoj polovini studija, jer tokom poslednje tri godine studenti najkonkretnije uče kako dijagnostikovati, a kako lečiti neku bolest. To nikako ne može dobro da se nauči onlajn nastavom i simulatorima, ma koliko oni bili savremeni. Za naše studente je neophodan kontakt sa bolesnikom. Mi smo zato našli modalitet koji je imao za cilj da, s jedne strane, bude održana praktična nastava, a da, s druge strane, sačuvamo javno zdravlje pojedinaca. To smo uradili tako što insistiramo da oni koji učestvuju u nastavi, bilo da je reč o studentima ili nastavnicima, moraju da budu vakcinisani, da pokažu dokument koji potvrđuje da su preležali kovid, papir o posedovanju odgovarajućeg nivoa antitela ili negativan rezultat testa na koronu, koji ne sme biti stariji od dva dana kada je u pitanju praktična nastava na kliničkim predmetima ili sedam dana na pretkliničkim predmetima. Tako radimo u ovim vanrednim uslovima – naglašava dr Davidović.

Na pitanje da li će se Medicinski fakultet UB i dalje ograđivati od kolega koji ne zastupaju zvanične medicinske stavove – kao što je bio slučaj s nekim profesorima koji su za lečenje od korone preporučivali neproverene metode i preparate – i u medijskim gostovanjima šire dezinformacije naš sagovornik ističe da će reakcije fakulteta u pogledu toga biti blagovremene i još odlučnije.

– To znači da će fakultet reagovati na sve one koji u svojim nastupima budu kršili principe kodeksa profesionalne etike BU. U toku je jedan postupak pred Etičkom komisijom Medicinskog fakulteta koji je pokrenut zbog toga. Ne mogu o tome detaljnije da govor jer proces traje. Bitno je da smo odmah reagovali i na tom pravcu ćemo ostati i ubuduće. Biće kažnjeni svi koji iznose dezinformacije protiv zdravlja građana – naglasio je dr Davidović.

A šta će moći da urade povodom čestog odlaska lekara u druge zemlje?

– To je pre svega obaveza Ministarstva zdravlja i drugih institucija, a naša obaveza je da mlade ljude edukujemo. Oni se kod nas obrazuju po evropskim standardima, ali ne zato da bi sutradan otišli da rade u najrazvijenijim svetskim centrima, već da bi ostali u Srbiji i na taj način omogućili kvalitetnije lečenje građana Srbije. Ostale institucije moraju da razmišljaju o tome kako da zadrže mlade ljude. Veoma je dobra akcija Ministarstva zdravlja u kojoj se već nekoliko godina organizuje prijem u stalni radni odnos najboljih studenata medicine. To je jedan od modaliteta da se mladi ljudi zaustave i ne odlaze iz zemlje. Takođe je važno raditi na poboljšavanju uslova rada. Izgradnjom novih kliničkih centara mladi lekari će sigurno imati bolje uslove rada, za razliku od nekih prethodnih generacija. To će sigurno jedan deo mladih zadržati u Srbiji. I materijalni momenat je njima bitan, što će zavisiti od mogućnosti naše zemlje – ističe dr Davidović.

Medicinski fakultet ima veliku obavezu i u naučnoistraživačkom radu i imaju tri programska načela na kojima se zasniva njihovo postojanje. Dr Davidović kaže da ovaj fakultet mora da bude autonoman u okviru autonomije UB, što znači da treba da stvori stabilne uslove za rad, uz demokratsko transparentno donošenje odluka i praćenja njihovog sprovođenja. Takođe, fakultet mora da bude savremen i sposoban da kontinuirano uvodi inovacije, u pogledu medicinske edukacije i naučnoistraživačkog rada, prateći svetske fakultete, u skladu s mogućnostima, a uz to – mora da bude i nacionalno odgovoran.

Upravo sve ono što je krasilo ovu ustanovu u prethodnih sto godina biće predočeno u monografiju, koja će biti objavljena na proleće.

– Poslednja velika monografija o fakultetu napisana je 2005. godine. Prema podacima u njoj, studije medicine u Beogradu završilo je 33.000 studenata. Od tada do danas fakultet je završilo još mnogo studenata, što će biti objavljeno u novoj monografiji. U njoj će biti obrađen i nastanak i razvoj fakulteta, šta je Medicinski fakultet danas i kakav bi trebalo da bude sutra. Svoja poglavlja će imati svi šefovi katedri, pa će biti obuhvaćena celokupna delatnost ustanove i naučnoistraživački rad. Na taj način će od zaborava biti sačuvani mnogobrojni značajni događaji, faze u radu fakulteta, ali i pojedinci koji su obeležili ovu obrazovnu ustanovu. Profesor dr Vladimir Kostić, predsednik SANU, napisaće poglavlje o svim profesorima sa našeg fakulteta koji su bili članovi Srpske akademije nauke i umetnosti. U toku su i razgovori da se napravi jedan film koji bi po svom sadržaju bio oslonjen na monografiju – dodaje dr Davidović.

Batutov govor na otvaranju

Medicinski fakultet jedan je od prvih fakulteta koji su osnovani na Univerzitetu u Beogradu. Godine 1905. Narodna skupština Kraljevine Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je bilo predviđeno osnivanje Medicinskog fakulteta. Bilo je potrebno 15 godina da prva generacija studenata dobije indeks ovog fakulteta. Svečano je otvoren 9. decembra 1920. godine govorom profesora dr Milana Jovanovića Batuta.