Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠTAMPA U VRTLOGU KRIZA

Skup papir i energenti potpiruju cenu novina

Poreske olakšice za izdavače, oglašivače i štampare mogući su ključni oslonac u borbi za ozbiljno informisanje javnosti u vreme korone
(Илустрација Драган Стојановић)

Rijana je na Barbadosu popularnija od britanske kraljice Elizabete, dok Angela Merkel voli pesme pankerke Nine Hagen. Istovremeno, 1.200 ljudi u Srbiji ne zna da ima sidu, metro krči svoj put kroz Beograd, dok grupe stranih migranata vrebaju oko glavne prestoničke autobuske stanice. Godišnjica proglašenja prve zajedničke države Južnih Slovena – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca – obeležena je istog dana kad i pola veka od „hrvatskog proljeća”. Jesenja setva teskobno je ipak završena, cene pet osnovnih namirnica su „na ledu”, dok naša zemlja i ove zime ostaje bez svog ledolomca. Sva sreća da je Nikolu Jokića prošla povreda desnog zgloba pa se vratio u „Denver”, dok mnogi ne razumeju zašto je Leo Mesi ponovo, po sedmi put, osvojio Zlatnu loptu. Ko ne zna, Valjevska gimnazija obeležila je i ove godine rođendan svog nekadašnjeg đaka, akademika Matije Bećkovića. Sve ove vesti, još i više, stale su u samo jedno štampano izdanje „Politike”, s datumom 1. decembar ove godine. Izbor datuma za ovaj pregled pisanja „Politike” nije slučajan.

Naime, upravo početkom ovog meseca postalo je i zvanično jasno da će cene novinskog roto-papira, transporta, distribucije, kao i energenata potrebnih za štampanje novina, na ovim prostorima, kao i drugde širom sveta, u vreme brojnih simultanih kriza, nadalje osetno rasti. Prihvatajući bez mnogo mogućnosti izbora tu tekuću neumitnost, u nastavku odlučne bitke za čitaoce, spremni smo da situaciji bacimo u lice rukavicu izazova.

Naime, čitaocu za skok pogledom s Barbadosa do Valjeva, i dalje na sever i jug, u jednom danu, dovoljno je da prelista tek nekoliko stranica štampane „Politike”. Koliko vredi takva širina informativnog kaleidoskopa, koji ni u jednoj varijanti ne iskače kao celovit izbor drugde „u papiru”, ili na digitalnim info-ekranima? Odgovor, kao i kad je reč o mnogo čemu drugom, zavisi od ugla gledanja.

U ovom slučaju, bogati mozaik štampanih vesti, autorskih analiza, „Pogleda” ili, na primer „Balkanskog evergrina” i „Portreta bez rama” u papiru, za pisački stroj ima životnu vrednost. Značajnu, verujemo, ima i za generacije vernih čitalaca, kao i za novu publiku nesklonu površnim ili bombastičnim „fejk-vestima”.

(Foto Anđelko Vasiljević)

Na tržištu, ipak, dejstvuje nekoliko faktora nenaklonjenih štampanim novinama.

Najpre, pred mozaikom činilaca koji u vreme globalne pandemije i energetske krize utiču na informativni opseg i finansijsku sudbinu novina, od temeljnog informisanja zainteresovane javnosti, ne odustajemo.

Ali, „ruža kontravetrova” i izazova nesporna je.

S dužnim poštovanjem, tu su najpre novi informativni prioriteti generacija koje ulaze u svet vesti uz pomoć posrednika, odnosno njegovog veličanstva zvanog „digitalni klik”. Istovremeno, iz pozadine deluje razuđena paleta uticajnih aktera koji se od naslovne strane do čitulja, na prvi pogled, u novinama, ne vide.

Naime, tokom 2021. godine novinski izdavači u Evropi i dalje suočili su se s nezapamćenim poremećajem na tržištu papira, koji se sudbonosno izražava u akutnoj nestašici hartije za štampanje novina, navode za „Politiku” domaći i evropski korporativni izvori. Prema ovim izvorima, ključni razlog tekuće alarmantne oskudice novinskog roto-papira jeste enormni ovogodišnji rast cena eneregenata u Evropi. U EU, odakle štampani mediji s ovih prostora uglavnom, i uz velike muke, nabavljaju roto-papir, cena pogonske električne energije skočila je od početka 2021. za vrtoglavih 400 odsto, s najavama da će pred Novu godinu još porasti. S tim paprenim poskupljenjima, uvis su otišle i cene brojne berzanske robe, među njima i neophodnih novinskih hemikalija, celuloze, recikliranog papira, štamparskih ofset ploča...

Uz to, distributeri i međunarodni transporteri sa globalno isprekidanim lancima snabdevanja usled korone, sve skupljim gorivom, akutnim manjkom kamiona, kao i kamiondžija na tržištu rada, stekli su novu pregovaračku poziciju u određivanju cene svojih usluga ovdašnjoj novinskoj industriji. Cena ture šlepera koji prevoze novine sada su tri do četiri puta više nego početkom 2021, dok o katapultiranim tarifama za prevoz kontejnerima (sa 3.000 dolara na oko 20.000 dolara) ne vredi ni trošiti reči. Nekadašnje prekomorsko dopremanje stotina hiljada tona novinskog papira iz Kanade, Rusije ili Kine u Evropu danas je stvar prošlosti.

Usled tog vrtloga kriznih faktora, ne iznenađuje da su najveći evropski proizvođači papira nedavno za isporuke novinske hartije za januar 2022. godine ponudili cenu koja je u odnosu na isti period lane, viša za 83 odsto.

U međuvremenu, od lanjskog izbijanja korone, desetine vodećih fabrika za proizvodnju novinskog papira na Starom kontinentu – od Skandinavije do Slovenije – iz „milion razloga” zatvaraju pogone za proizvodnju novinskog roto-papira. U toj areni, norveški „Norske Skog”, jedan od najvećih evropskih proizvođača papira, najavio je zatvaranje austrijske fabrike u Bruku na Muri u julu 2022. godine. Istovremeno, tražnja za papirom je nesmanjena, a borba među izdavačima bespoštedna.

Naime, vodeći evropski proizvođači novinskog papira ukazuju da je u drugoj godini pandemije internet prodaja „svega” u Evropi skočila za 300 odsto. Proizvodnja ambalažnog papira za pakovanje „dostave” mnogima postaje unosniji biznis, ali i u tom sektoru lančani rast cena svih proizvoda, povezan s poskupljenjem energenata, mrsi ekonomsku računicu.

Šta je onda budućnost štampanih medija? Odnosno, kako da žive sa željom da napreduju onaj široki informativni kaleidoskop s početka ovog teksta i njegova dostojna štampana konkurencija? Pitanje vrednosti i značaja dobrih štampanih novina nije samo stvar uspešne novinarske formule. Odmeravanje, verujemo, treba staviti u široki kontekst interesa radoznale javnosti kao i sistemskog okruženja.

U tom kontekstu, poreske olakšice izdavačima, oglašivačima, štamparima, koji zajedno na kioske isporučuju svoje mozaike vesti, mogle bi biti ključni oslonac u neizvesnoj bici s novim navikama čitalaštva u pandemiji i globalnim energetskim nedaćama.

Sve u cilju ozbiljno obaveštene javnosti.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Neka novinari malo istraže sudbinu Čačanske fabrike hartije .
Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
метро крчи свој пут кроз Београд...
pevaljke i kraljice
Pa i u Britaniji je svaka pevaljaka popularnija od kraljice samim tim sto se ne "takmice u istoj ligi".
boza
sve po planu.
Саша
Јако леп чланак, иако разлог то није.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.