Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rat u Avganistanu gotov, a vojni budžet raste

I republikanski i demokratski kongresmeni odobrili su Pentagonu više novca nego što je tražio šef Bele kuće Džozef Bajden
Одлазак последњег америчког војника из Кабула (Фото EPA-EFE/Jack Holt)

Amerika je prethodnog leta izašla iz najdužeg rata u svojoj istoriji, ali je Kongres povećao budžet za Pentagon za sledeću godinu, usvajajući predlog zakona koji predviđa da se vojsci odobri suma veća i od one koju je tražio vrhovni komandant.

Predstavnički dom većinom glasova kongresmena iz obe stranke ove nedelje je odvojio 768 milijardi dolara za armiju, što je 24 milijarde dolara više od svote koju je predložio predsednik Džozef Bajden, prenosi „Volstrit džornal”.

Glasanje u donjem domu još jednom je pokazalo da je povećanje sume namenjene Pentagonu tema oko koje se većina republikanaca i demokrata uvek složi, ali su najprogresivniji kongresmeni i njihovi podržavaoci razočarani. Nadali su se da će vladavina demokrata u Beloj kući i Kapitolu, kao i povlačenje trupa iz Avganistana, stesati vojni budžet. On je, međutim, narastao za pet odsto.

Iako je Bajden proglasio kraj ere ratova protiv terorizma i posle 20 godina stavio tačku na rat u Avganistanu, kongresmeni smatraju da vojni budžet ne sme da stagnira. Zakonom se predviđa ulaganje u naoružanje, sofisticiranu tehnologiju, sajber opremu, kao i veće plate za vojnike i programe za zauzdavanje kineskih i ruskih ambicija. Odvojeno je i 300 miliona dolara pomoći za ukrajinske trupe.

Predlog odlazi u Senat, gde se očekuje da će proći komotnom većinom glasova. Istim zakonom se Pentagonu zabranjuje da kupuje oružje u kojem ima delova proizvedenih u kineskim radnim logorima za muslimansku ujgursku manjinu. Ovim pravnim aktom nalaže se i formiranje komisije koja će ispitati dvadesetogodišnje ratovanje u Avganistanu, kao i izbor specijalnog vojnog tužioca koji će istražiti optužbe za seksualne napade u vojsci. Do sada su optužbe za seksualno zlostavljanje među vojnicima potpadale pod ovlašćenje komandanata.

Bajden je najavio zaokret u američkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici kad je istakao da Vašington više neće svu pažnju posvećivati borbi protiv terorizma i akcijama na Bliskom istoku. Iz konačne verzije zakona o finansiranju Pentagona ipak je izbačen zahtev za ukidanje zakona iz 2002, kojim je tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu odobreno da povede rat protiv Iraka. Predlagači ove odredbe podsećali su da su svi kasniji predsednici koristili ovaj zakon kao pravno pokriće da bi pokretali ratove i intervencije u drugim zemljama i povodom stvari koje nisu imale nikakve veze s Irakom.

Ubrzo nakon što je objavio da se Amerika posvećuje rivalstvu s Kinom, Bajden je s Velikom Britanijom i Australijom osnovao bezbednosni savez Aukus, koji će u Indopacifiku suzbijati kineski uticaj. Dogovor sklopljen u septembru podrazumeva da će Vašington s Kanberom podeliti nuklearnu tehnologiju i da će joj pomoći da proizvede podmornice na nuklearni pogon.

Kritičari smatraju da Amerika treba da prestane da povećava izdvajanja za armiju i da mora da odvaja više novca za socijalnu pomoć ili nauku, pogotovo u vreme epidemije virusa korona. Podržavaoci novog budžeta veruju da Sjedinjene Države ne smeju da se opuštaju, posebno u svetlu sve izraženijih kineskih ambicija i gomilanja ruske vojske na granici s Ukrajinom.

Bajden je kazao da Pentagon neće poslati trupe u Ukrajinu i pored dešavanja na rusko-ukrajinskoj granici, ali je na ovonedeljnom onlajn sastanku sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom poručio da će se Moskva suočiti s ekonomskim i političkim sankcijama ako bude napala susednu državu. Iako Bajden nije ulazio u detalje, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je nagovestio da su se SAD dogovorile s Nemačkom da Berlin odustane od projekta „Severni tok 2” u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

Prvi čovek vlade u Vašingtonu najavio je da bi kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu morao da Kijevu pošalje oružje, kao i da bi povećao broj američkih vojnika u zemljama NATO-a, suprotno od onoga što je zahtevao Putin. Ruski predsednik je na virtuelnom samitu s Bajdenom zatražio pravno obavezujuće garancije da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na istok.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Dorcolac
Veliki deo americke ekonomije zasniva se na vojnoj proizvodnji i potrosnji i to je tako. Slicno je bilo u Rimskom carstvu. Na tom polju slabo ko moze da im parira i vec je vreme da sire narodne mase shvate kako to sve skupa funkcionise i da prestnu da otkrivaju toplu vodu.
sloba car
Vojnim budžetom su pomogli uvođenje demokratije u mnogim zemjama, Sirija, LIbija, Irak, Afganistan, pa nameravaju i dalje da je šire.
Слободан Драгићевић
Очигледно је да САД није напустила Авгнистан што су поражене, него што имају друге планове, који су као и увек, планови мрака. Срби и Руси чувајте се!
Zoran Knezevic
Postoji jedna istina, tako vidljiva i tsko ocigledna a, od koje svi okrecu glavu i glume slepilo?! Ta istina je da su SAD postale drzava koja zivi od stampanja dolara dok joj je "izvoz rata" glavna "eksportna grana". Vojni budzet raste jer su novi "demokratski ratovi" na vidiku.
Dado
Vojni budzet raste (i svaki naredni ce biti veci od prethodnog) u anticipaciji sukoba sa Kinom. SAD su i napustile Avganistan zbog toga jer mlacjenje po Avganistansi gudurama bi bilo samo distrakcija od Kine i Rusije
LaCosta
Avganistan i jeste prvobitno zauzet sa namerom da se kontrolisu Rusija i Kina ali ocigledno nije sve islo onako kako je prvobitno predvidjeno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.