Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Pod vrhom Cera major je isukao sablju i viknuo: Junaci, za mnom!

Маневар српских трупа 1914. године (Фото Википедија)

 

 

Na izmaku prve ratne godine, decembra 1914, objavljen je u listu „Pijemont” nekrolog palom majoru Velimiru Čekerevcu: „Prvi je sa svojim bataljonom izašao na najviši vrh Cera. Lično svojom rukom bacio je pet bombi na neprijatelja. Za Cer i njegovo junaštvo vojvoda Stepa Stepanović mu je čestitao pred celom vojskom i predložio ga za potpukovnika i Karađorđevu zvezdu s mačevima.”

U ovo vreme o junaštvu Velimira Čekerevca (1879‒1914) svedoči knjiga „Znameniti Moravičani” Emilijana Protića. U njoj doznajemo o ratnim putevima hrabrog oficira, rođenog u ivanjičkom selu Šareniku, koji je sa odličnim uspehom završio Vojnu akademiju u Beogradu kao pitomac 31. klase.

Velimir je u prvoj godini 20. veka postao potporučnik i prvu vojnu dužnost dobio u Četvrtom pešadijskom puku „Stevan Nemanja” u Užicu. Nakon pet godina je pešadijski poručnik, a 1912. kapetan.

„Kad je Srbija 1912. krenula u  borbu za oslobođenje od Turaka, ovaj Moravičanin se stavio zemlji na raspolaganje. Na čelu je  čete u 17. pešadijskom puku u svim borbama oko Kumanova, Bakarnog gumna pa do Bitolja. Prvi sa svojom četom kroz kišu granata i puščanih zrna ulazi u Bitolj. Zastava njegovog puka  se zalepršala u ovom gradu. Odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost i unapređen u čin majora.”

Odatle je upućen u Skadar da pomogne Crnogorcima. „Najteže je bilo marta 1913. kada je u Medovskom zalivu krstarica napala grčki brod ’Varvenjotis’ u času kada je počelo iskrcavanje srpskih vojnika, artiljerije i hrane. Jedna granata pogodila je središte broda koji se zapalio. Na sreću, artiljerija je bila već iskrcana. Major Čekeravac bez  ukopavanja topova počeo je da gađa krstaricu, tako da je bila primorana da napusti poprište. Ali žrtava je bilo previše: samo iz Drinske divizije iz 17. puka utopilo se više od 300 vojnika. Tragedija bi bila veća da nije bilo Čekerevca.”

Povodom tog događaja, Vlada Stanimirović je spevao ove stihove: „Do ramena vodu gazi, tamo-amo svuda leti, ranjenike s broda pita mogu’l rane preboleti. U Medovi to se zbilo, o Vaskrsu našem svecu. Ovo delo posvećujem mom majoru Čekerevcu.”

Naredne godine je Veliki rat, a major usred znamenite Cerske bitke, kada je srpska vojska izvojevala prvu pobedu. Vojvoda Stepa Stepanović, komandant Druge armije, smatrao je da od zauzeća vrha Cera zavisi celokupna operacija.

„Zadatak da osvoji vrh Cera dat je majoru Čekerevcu. Velikim delom sudbina bitke bila je u njegovim rukama, u njegovom komandovanju i hrabrosti. Pod majorovom komandom su dva bataljona iz drugog i četvrtog pešadijskog puka, četiri mitraljeza i jedan top. Gore na vrhu čekala ga je deveta austrijska divizija.”

„Svanjava četvrti dan bitke. Uoči nje, čas po ponoći, Čekerevac staje pred svoje jedinice i saopštava: – Do zore moramo rešiti bitku. Nastupaćemo u četnim kolonama do Brkinca, pa do Kosaninog grada. Zbacićemo u jurišu neprijatelja s cerskog vrha. Bez obzira na žrtve. Izdajte naređenje za pokret.

Srpski vojnici su blizu neprijateljskih rovova. Zbunjen je neprijatelj, ko to u avgustovsko praskozorje kreće na njih? Besomučno su gađali brzom paljbom. Onda se oglasio srpski komandant: – Mitraljezi i top, brza paljba!

Na Kosaninom brdu smrt počinje da ubira bogatu žetvu, uz zvuke trube i jeku dobošara. Posle 25 minuta stiže naredba: – Prekinite paljbu!

Onda je major Čekerevac isukao sablju i viknuo: – Junaci, juriš! Za mnom!

Vojnici su u trku uskakali u neprijateljske rovove. Povlači se neprijatelj u neredu. Kosanin grad je u srpskim rukama. Ali ne zadugo. Major je brzo ocenio situaciju i naredio povlačenje na polazne položaje. Traži pojačanje, stižu još dva bataljona. Planina gori u vatri. Kad se razdanilo, major ponovo kreće u juriš. Posle pola časa Kosanin grad je osvojen.”

Velika bitka razbuktala se i na Mačkovom kamenu, Velimir je i na tom bojištu. Bori se uz rame sa princom Đorđem Karađorđevićem. U jednom od juriša Čekerevac je ranjen u nogu i ruku. Vojnici ga previjaju iscepanom košuljom, mole da ga prenesu na previjalište. Odgovorio im je: „Šta, zar da vas žive pohvataju? Hoću junački da poginem s vama zajedno.”

Sledećeg dana borba je nastavljena. Bataljon sa svojim komandantom odbija sve napade neprijatelja. Oko osam sati jedan neprijateljski metak pogodio je komandanta u glavu. Vojnici su mu odmah pritrčali. Na njegovom licu lebdeo je poslednji osmeh. U ropcu je bolno izgovorio: „Nosite me kući!”

U Službenom vojnom listu 14. septembra napisana je samo jedna službena rečenica: „Pešadijski major Velimir Čekeravac poginuo je.”

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Ova lepa prica o herojstvu majora Cekerevca ne pominje 3000 srpskih vojnika poginulih u cerskoj bitci. Ni tragediju koja se desila 20 dana kasnije, kad je, na insistiranje stranih sila, srpska vojska presla na austrougarsku teritoriju, preko pontonskog mosta na Savi, kod Cevrntije. Taj napad se zavrsio potpunim porazom Timocke divizije kod Legeta. Poginulo je (udavilo se) preko 1000 srpskih vojnika a oko 5000 ih je odvedeno u logore.
pakita
Za rat često nije potrebno dvoje, dovoljan je i samo jedan. Da li bi branio svoje dete ako ga neko napadne s bilo kojim razlogom, ili ženu ili kuću ? Isto je tako i sa domovinom. Jesmo li mi pretili Austrougarskoj? Doveli vojsku na njihove granice ? Napali njihove vojnike? Ušli u njihove njive, kuće ili sela ? A oni su ipak došli na naše, upali u naše kuće, njive, gradove i sela. Pa jel i dalje misliš da ovo nije herojski čin, ili si kukavica koja ni svoje dete, porodicu i kuću ne bi branio
Земунац
@sestra Cen Неки историчари кажу да је чак Фердинанд жртвован да би се изазвао рат и да је некима у самој царевини сметао. Но било како било, Аустроугарска је далеко пре атентата и било чега везаног за то имала планове о освајању Србије било дипломатским, присаједињењем царевини, или ратним путем, окупација. Велике силе никад нису обраћале пажњу на то шта мали хоће или неће.
mikitaj.
A koce posle da misli na porodicu kada sve prodje a politicari se nabiju u svoje fotelje i idalje uzivaju u maltretiranju naroda itd. itd. koju deceniju kasnije druge generaije ce da pljuju po tome kao sto unazad 30godina pljuju. Da je svetski rat pa da se i razmislim i da drzava pomogne svima kojima treba (kao sto nije radila i ne radi) onda bar znam zasto ginem.Pogledaj kako su prosli veterani iz rata 90" to je hvala za odbranu otadzbine koja je unazadjena,koliko porodica unesreceno .
Prikaži još odgovora
Darko
Sa ovakvim oficirima nisu ni mogli da nas pobede.
Пуно Име
A у ствари, победили су нас...
Dimitrije
Najveca nesreca jednog naroda je rat. Ratove zapocinju vlastodrsci radi pljacke. Narod samo tesko strada. Jad i beda. Posle se prave mitovi, da bi se sledece generacije pripremile za zgibenije. Tako je od kada je sveta i veka. Niko ne pominje Dimitrija Tucovica.
Боривоје Банковић
Ево, споменућу га ја: Димитрије Туцовић, резервни капетан друге класе, командир 1. вода 1. чете 4. батаљона 1. пука Моравске дивизије првог позива јуначки је дао живот за Краља и Отаџбину на Враче брду поред села Ћелије 20. новембра 1914. Пред смрт је писао свом оцу Јеврему, пароху сирогојском и војном свештенику Ужичког гарнизона: "Нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прати цео народ."
Боро
Робовање је већа несрећа од рата.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.