Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nacionalnim pamćenjem protiv revizije istorije

Sa tribine upriličene na Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida poslata je poruka da se ne smeju zaboraviti stradanja Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima u NDH
Др Гидеон Грајф (Фото Вукица Микача)

Na Pravnom fakultetu u Beogradu održana je tribina „Nacionalnim pamćenjem protiv revizije istorije”. Sa događaja upriličenog na Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida poslata je poruka da se ne smeju zaboraviti stradanja Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima u NDH. Među domaćim i stranim stručnjacima koji su se obratili bio je i izraelski istoričar prof. dr Gideon Grajf, nosilac odlikovanja predsednika Srbije – zlatne medalje za izuzetne zasluge i direktor Međunarodne ekspertske grupe GH7 za Jasenovac i NDH.

On se osvrnuo na svoju multidisciplinarnu trilogiju „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti”, „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog konačnog rešenja” i „Alojzije Stepinac, ustaški vikar – pokrsti se ili umri”. Reč je o kapitalnom delu od 2.700 strana koje rasvetljava razmere zločina u NDH.

Grajf je kazao da postoji velika razlika u suočavanju savremene Nemačke sa zločinima iz Drugog svetskog rata, nasuprot negiranju genocida u NDH prisutnom u današnjoj Hrvatskoj.

„To je tužna realnost jer ako neko nije u stanju da prihvati svoju odgovornost, tu nema mesta napretku i budućnosti. Neophodno je uvek biti veran istini i činjenicama. Istorija i politika se ne smeju mešati”, kazao je Grajf.

On je naveo da su ustaše u svojoj brutalnosti otišle dalje od svojih nemačkih uzora jer je u nemačkim logorima izbegavan direktan kontakt zločinaca i žrtava, dok su ustaše direktno svojom rukom ubijale logoraše u Jasenovcu.

„Ustaše su uživale u bolu i mučenju svojih žrtava. Nemci su primenjivali tri ili četiri načina likvidacije, a ustaše čak 57. Možete li da zamislite ljudsko biće koje stalno smišlja nove metode likvidacija? To je patologija. Takođe, ustaško ’konačno rešenje’ je počelo šest meseci pre nacističke Nemačke, od koje je NDH bila ekstremnija i po tome što je osnivala logore isključivo za decu. Ustaše nisu imale granica u svojoj okrutnosti”, zaključio je Grajf.

On je, inače, istog dana pre ovog skupa o zločinima u NDH razgovarao i sa đacima u Petoj beogradskoj gimnaziji, s kojom je potpisao i protokol o saradnji i edukaciji.

Na tribini na Pravnom fakultetu je govorio i dr Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u penziji i jedan od urednika zbornika „Pravni poredak Nezavisne države Hrvatske”. On je kazao da su u toj publikaciji analizirani različiti aspekti NDH – od spoljne politike i poreskog sistema do diskriminatornih zakona i osnivanja tzv. hrvatske pravoslavne crkve.

„Ustanovljeno je da postoji više argumenata da je NDH ipak bila država, to jest da je imala pojedine atribute državnosti. To nam govori da je genocid u NDH bio državni projekat, u kojem su učestvovale sve državne strukture”, rekao je Begović.

Ambasador Jermenije Ašot Hovakimijan govorio je o prevenciji genocida putem širenja znanja o počinjenim zločinima, dodajući da je njihova nekažnjenost osnova da genocid bude ponovljen.

Budući da je ovaj skup organizovan kao podrška odluci Srpske akademije nauka i umetnosti da se uspostavi jedinstveni narativ srpske nacionalne istorije, pročitan je i tekst inicijative za formiranje Saveta za nacionalno pamćenje, koju je Odeljenje istorijskih nauka SANU u novembru uputilo Ministarstvu prosvete. Kako je navedeno, prva tri zadatka saveta bila bi hitna standardizacija udžbenika, edukacija edukatora za nastavno osoblje iz oblasti nacionalne istorije i organizovanje naučnih istraživača za prikupljanje i objavljivanje arhivske građe iz relevantnih arhiva.

„Nedopustivo je da udžbenici iz nacionalne istorije budu nestandardizovani i da jedna škola uči da je u Jasenovcu bilo 700.000 žrtava, druga da ih je bilo nekoliko stotina hiljada, a da se u trećoj iz nekog trećeg udžbenika uči da se ne zna broj. Dakle, hitno je potrebna standardizacija udžbenika, da budu uniformni i da bude jedan udžbenik iz nacionalne istorije i nacionalne geografije, srpskog jezika i gramatike obavezan za sve škole u Srbiji i rasejanju. Posebno treba učiniti da pisanje i štampanje udžbenika nacionalne istorije ne bude ’predmet tendera’ jer državni narativ o stradanju srpskog naroda je pitanje nacionalne bezbednosti i stub identiteta nacije, o čemu se ne odlučuje na konkursima i kroz ad hok protokole o saradnji”, navedeno je u inicijativi.

Jasenovac – šest puta veći od Aušvica

Počasni gosti na tribini bila su preživela deca-logoraši Jasenovca i Jastrebarskog, Gojko Rončević Mraović i Smilja Tišma, najstariji narodni poslanik i osnivač Udruženja logoraša Jasenovca posle Drugog svetskog rata. Emitovan je i kratki film „Apel žrtava Jasenovca” o inicijativi podnetoj 7. decembra da se u Skupštini Srbije donese rezolucija o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i da se ustanovi dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku. Na tribini su predstavljeni i predmeti korišćeni u Jasenovcu za egzekucije i mučenje, kao i skulpture Katarine Tripković posvećene stradanjima u tom logoru. Predstavljena je i maketa područja jasenovačkog logora teška dve tone, dimenzija 16 sa tri metara, koje je u stvarnosti zauzimalo 240 kvadratnih kilometara, što je veličina 150 fudbalskih igrališta ili šest puta više nego površina kompleksa Aušvica, koji se prostirao na 40 kvadratnih kilometara.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Kakav je stav inicijative prema reviziji povijesti o fašističkim slugama u Srbiji? Dalje, kakav je stav prema osuđenim ratnim zločincima u novijoj povijesti?
Lena
Jasno je da tacan broj zrtava u Jasenovcu ne moze biti utvrdjen. Prema tome, ne moze biti standardizovan. Portal MUZEJA ZRTAVA GENOCIDA u Beogradu daje mnoge informacije o zrtvama, kao na primer studiju Dusana Nikodijevica : “Prilog utvrdjivanju broja zrtava sistema logora Jasenovac 1941 - 1942. godine”.
zika
Kad se pekrajaju i negiraju dogadjaji kojima smo svi stariji od 40 godina bili svedoci sta ocekivati za dogadjaje iz II rata. Obzirom na gomilu lazi o 90 godinama sa sigurnoscu se moze reci sa je sve laz i o II ratu.
Vasa
Dugo vremena se cutalo o Jasenovcu, Diani Budisavljevic i najvecoj akciji spasavanja dece u II Svetskom ratu. Sa ekipom volontera, Diana je iz ustaskih ruku otela oko 12 000 dece i smestila ih u obdanista, prihvatilista Crvenog krsta i porodice. U Hrvatskoj je snimljen film "Dnevnik Diane Budisavljevic" koji je dobio Zlatnu arenu. Film je uvrsten u skolski program u Hrvatskoj. Nadam se da Beograd nece zaboraviti Dianu i da ce joj postaviti spomenik na Savskom keju, kao sto je predvidjeno
Lu
Apsolutno se slažem da svi ti hrabri ljudi koji su spašavali ljude u tom monstruoznom vremenu zaslužuju veliko poštovanje.
Vasa
Imate pravo Lu, deca su smestana i u zagrebacke familije i u Karitasove domove. Roditelji koji su preziveli ofanzivu, slati su ili u logor Jasenovac ili u Nemacku na rad. Svi koji su tada spasavali decu (i ljude svih vera i nacija), zasluzuju nase postovanje i spomenik.
Prikaži još odgovora
Предраг Давидовић
Важно је указати на све што би на било који начин могло значити ревизију историје..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.