Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Kućica u cveću za obolele od demencije

Zasada je jedina, nalazi se u vršačkoj bolnici za psihijatrijske bolesti, napravljena u okviru prekograničnog projekta s Rumunijom. Dr Tatjana Voskresenski, psihijatar, upozorava da je najveća predrasuda da osobe s dijagnozom Alchajmerove bolesti ne vredi lečiti
Први пацијенти су се у нови центар уселили још летос (Фотографије Специјална болница за психијатријске болести у Вршцу)

Do prizemnog paviljona u zelenilu stiže se širokom stazom oivičenom zimzelenim žbunovima i tujama. Na terasi su letos bile udobne garniture za sedenje, u hladovini velikih platnenih suncobrana. Unutra svetli beli hodnik s reprodukcijama slika iz kojeg se ulazi u dvokrevetne sobe s moderno opremljenim kupatilom. U prostoriji za radno-okupacionu terapiju bele stolice i stolovi, obilje prirodne svetlosti, žuta garnitura za sedenje i svuda sobno cveće. I sve to na prostoru od hiljadu kvadratnih metara.

Ali, ono još važnije, ovde o pacijentima brine multidisciplinarni tim i medicinsko osoblje obučeno za rad s osobama s demencijama.

Ovako izgleda prvi Centar za demenciju Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” i zaista je jedinstven i po izgledu i po odnosu prema osobama koje imaju dijagnozu Alchajmerove bolesti. Zvanično je otvoren letos i svih 30 postelja popunjeno je u vrlo kratkom vremenu.

Dr Tatjana Voskresenski (Foto lična arhiva)

Zdravo starenje, bolji život

Dr Tatjana Voskresenski, direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović”, u Vršcu, podseća da je ovaj centar zvanično otvoren u junu, ali je projekat o njegovom otvaranju započet u maju 2019. godine. Tada je dogovoreno da se baš ovako odeljenje kao prekogranični projekat „Zdravo starenje i demencija – bolji život” realizuje s državom Rumunijom, odnosno Okružnom bolnicom u Rešici. Projekat je koštao 1.175.580 evra, od čega je Evropska unija finansirala 85 odsto, dok je preostalih 15 odsto troškova pokrila zdravstvena ustanova.

– Među prvim pacijentima u novom centru delom su oni koji su već bili u našoj bolnici na drugim odeljenjima, a svakodnevno se, prema kriterijumima i postavljenoj dijagnozi, primaju novi. Trenutno na tom odeljenju nema mesta. Smešteni su i bolesnici čija je bolest u početnoj fazi, ali i oni koji se duže bore s Alachajmerovom bolešću. Sigurno je da bismo odmah popunili još jedno ovakvo odeljenje, samo kada bismo mogli da ga otvorimo. S teritorije južnog Banata dobijamo veliki broj zahteva porodica da primimo na lečenje njihove bolesne članove, jer oni nemaju mogućnosti da se o njima kvalitetno brinu u kućnim uslovima – iskrena je direktorka bolnice.

Dr Tatjana Voskresenski, psihijatar, podseća da je najveća predrasuda da osobe s dijagnozom Alchajmerove demencije ne treba lečiti, odnosno da se ne mogu lečiti.

– I samo postavljanje dijagnoze nosi negativni stereotip da oni „završavaju” svoj život. To nije istina, iako, naravno, za Alchajmerovu bolest u odmakloj fazi nema specifičnog, delotvornog leka. Međutim, što se pre postavi dijagnoza demencije, postoji mogućnost da se uspori tok bolesti i da ovi pacijenti budu zbrinuti na human način, a da njihov kvalitet života i pored bolesti bude zadovoljavajući – kaže naša sagovornica.

Pacijentu kojem neurolozi otkriju demenciju u ranom i srednjem stadijumu bolesti, uz lekove, produžuje se vreme u kojem on može da vodi samostalan i aktivan život.

Doktorka Voskresenski dodaje da je cilj otvaranja ovakvog odeljenja – s uređenim i lepim sobama, prostorom za radno-okupacionu terapiju i vrtom – bio da se pacijentima pruži ne samo lečenje, već sveobuhvatan tretman i da se njihove kognitivne, odnosno mentalne sposobnosti očuvaju koliko god je moguće duže, uz individualan pristup svakome. Tako oni ovde imaju tretman fizioterapeuta, okupacionog terapeuta, čak i muzikoterapeuta, uz naravno psihijatra, neurologa, psihologa.

Doktorka Voskresenski kaže i da se u Srbiji otvara sve više gerontoloških centara, i privatnih i državnih, ali se u njima malo posvećuje pažnja tome da ovim pacijentima treba i lečenje, odgovarajuća terapija.

O bolesnicima brinu neurolozi, psihijatri, terapeuti za radno-okupacionu terapiju

Promene u ponašanju kao alarm

– Sigurno da postoji mogućnost ublažavanja toka bolesti, rešavanja njihovih psihičkih tegoba, kao što su depresivnost, poremećaj ponašanja, poremećaj sna, ono što možemo na odgovarajući način lečiti. Reč je o neurološkom i psihijatrijskom oboljenju, a tipični simptomi su značajan pad mentalnih funkcija, pre svega slabljenje pamćenja, gubitak orijentacije u prostoru i vremenu. Važne su i izmene ponašanja u smislu sumnjičavosti, depresivnosti, poremećaja sna, smena dana za noć. Posetu specijalisti ne treba odlagati kada se kod svojih bližnjih primete ove promene ponašanja, ali vrlo često pacijenti imaju problem s orijentacijom, zatim s finansijama – ne mogu da završe poslove u banci, prodavnici, da brinu o svojim potrebama. Primeti se i nefunkcionisanje u svakodnevnom životu: ostave uključenu ringlu, zaboravljaju da zatvore vrata, isključe televizor...

Razlika između centara za demenciju i bilo kog doma za stare osobe, kako objašnjava naša sagovornica, ogleda se, pre svega, u mutidisciplinarnom timu, u kojem o pacijentu brinu psihijatar, psiholog, neurolog, obučene medicinske sestre.

– Postoji ideja da se u narednom projektu napravi dnevni centar u Vršcu, u kojem će dementne osobe pod budnim okom obučenih profesionalaca moći da provedu nekoliko sati dnevno na kvalitetan način, a to će bar malo olakšati život porodicama – kaže naša sagovornica.

Problemi s pamćenjem su tek početak

Alchajmerovu bolest prvo prate problemi s pamćenjem, a vremenom dolazi do propadanja svih saznajnih i intelektualnih funkcija. Pogađa u proseku od 6 do 10 odsto stanovništva starijeg od 65 godina i više od jednog procenta mlađih, pokazuju svetska istraživanja. Izraženija je kod ljudi starijih od 70 godina, a svakih pet godina broj se udvostručuje. Ova hronična neurodegenerativna bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi, a najčešći rani simptom su poteškoće s pamćenjem nedavnih događaja. S pogoršanjem stanja dolazi do povlačenja osobe iz porodice i društva, postepeno se gube telesne funkcije, što dovodi do smrti.

Faktor rizika, ipak, starenje

Ne zna se direktan uzrok ove bolesti, ali starenje je glavni faktor rizika. Povreda mozga ili glave, depresija, smanjena funkcija štitaste žlezde, povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest po najnovijim istraživanjima pominju se kao mogući faktori rizika. Zasad ne postoji specifičan lek koji zaustavlja proces zaboravljanja kod Alchajmerove bolesti, ali terapijom može da se postigne izvesna stabilizacija stanja, koja traje određeno vreme.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.