Darovi zanatlijskih esnafa žubore Užicem duže od veka

Užice – Puna javnih česmi bila je nekad užička varoš. Tekla je ovde živa voda s mnogih istočnika, da žeđ varošana utoli i kofe im za kućne potrebe napuni. Zadužbinari i esnafi, vraćajući dug zavičaju gde su imetak stvorili, veće česme podigoše s kraja 19. veka u središnjim delovima Užica.

Minule su decenije, pa dođe vreme vodovoda i slavina u kućama, te presahnuše tolike užičke javne česme. Jedne skloniše, druge se zarušiše. Tek poneka, umećem veštih klesara napravljena, izdrža nalete nagle urbanizacije grada. Potom ni esnafa više nije bilo da se zavičaju odužuju, a nove savremene gazde zadužbinarstvu nisu naklonjene.

A prave vrednosti ne nestaju – ovi esnafski darovi varoši, tri kamene javne česme, i sada traju posle 125 godina. Podignute su, kao po dogovoru tadašnjih preduzimljivih Užičana, iste godine (1896) u tri dela varoši. O ovim i drugim česmama grada na Đetinji vredne pisane tragove ostavio je sredinom devedesetih istoričar Milorad Iskrin u knjizi „Česme užičke”.

Pred očima današnjih žitelja grada najčešće je česma na glavnoj ulici, pred Malim parkom, iz koje voda i sada izbija. To je Opančarska česma, zadužbina Opančarskog esnafa. Ovaj esnaf nastao je 1853. i dugo bio jedan od najjačih u varoši. Ostalo je upamćeno da je prvi užički opančar bio Jovo Cvijović, a poslednji, koji je radio i početkom ovog milenijuma, sarač i opančar Milija Ćitić. Česma koju je taj esnaf 1896. podigao je od četvrtastog klesanog kamena, s piramidalnim ukrasom na vrhu, a opankom isklesanim sa strane, esnafskim simbolom. Menjala je lokacije: selili su je nekad, pa ponovo ovde vratili.

Na platou Rakijske pijace u naselju Carina nalazi se česma Pekarsko-mehanskog esnafa, na kojoj čitamo da ju je ovaj esnaf podigao o svom trošku 1896. godine. A na Slanuši, u prostoru malog skvera, česma je iz iste godine, njen natpis s prednje strane privlači pažnju: „Ovu česmu podiže svojoj opštini trgovačko-zanatlijska omladina grada Užica. Uz materijalnu pripomoć zanatlijskog udruženja i esnafa trgovačko-bakalskog, abadžijsko-terzijskog, mešovitog kovačkog, obućarskog, stolarskog 1896. god.” Zna se da je ona delo kamenoresca Dimitrija Č. Avramovića.

Ova tri esnafska dara nisu jedine veće česme iz 19. stoleća sačuvane u Užicu. Još je starija (iz 1894) Ružića česma (istočnik, kako piše na njoj) u Velikom parku. Stoji na njenoj ploči da su je „za uspomenu i sećanje na Užice podigli Dobroslav i Olga Ružići”. Jedno vreme bila je zapuštena, a u jesen 2018. grad ju je obnovio na inicijativu užičkog Narodnog muzeja.

Najmlađa među tim davnašnjim česmama je na Trgu Svetog Save, pored crkve i Gimnazije. To je Popovića česma (u narodu zvana i Aljova česma) iz 1900. godine. Ona je, beleže knjige, životvorni spomenik bratskoj ljubavi. Mlađi brat ju je podigao starijem: advokat i poslanik Aleksa Aljo Popović svom bratu proti i poslaniku Gavrilu Popoviću. A s obzirom na to da su obojica bili bliski s dinastijom Obrenović, na istočnoj strani česme i ovo je upisano: „Užice 1900. g. pod vladom Aleksandra I, gospodara i kralja Srbije.”