Ima li još razloga za „šetnje” po auto-putu

Mnogo manje ljudi na poslednjem subotnjem protestu „ekologa” koji su blokirali glavne saobraćajnice u Srbiji pokazuje da slabi energija protesta. Želja pojedinih opozicionih lidera da se vatra protesta rasplamsa ili bar sačuva žar do izbora 3. aprila pokazala se kao previše optimistična. Građani su procenili da su novi skupovi politizovani i da nemaju mnogo veze s proklamovanom zaštitom životne sredine. Uprkos tome što se osipa broj ljudi na ulicama, jedan od vođa „Ekološkog ustanka” Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da se nastavljaju protest i blokade. Ističe i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić narodu „bacio kosku” povlačenjem i izmenom spornih zakona.

„Ostaje stari Zakon o eksproprijaciji i ostaje nedefinisani Zakon o referendumu, gde jednopartijska skupština može da postavi bilo koje pitanje, a pitanje za svakog građanina zašto je izašao na ulicu nije samo ’Rio Tinto’, jer ima na stotine ekoloških katastrofa”, rekao je Jovanović u „Utisku nedelje”, ocenivši da se nezadovoljstvo građana ogleda i u, kako kaže, poniženju koje trpe i da je „pukao čir” nezadovoljstva, što je ljude izvelo na ulice.

Povod za proteste bilo je usvajanje dva zakona koja i nemaju mnogo veze s ekologijom, ali je deo ljudi procenio da se na taj način krši njihovo pravo na privatnu imovinu i izašao je na ulice. Da blokada saobraćajnica nije nova ideja, svedoči i to što je o takvom scenariju u julu ove godine govorio član Skupštine slobodne Srbije Dušan Teodorović, koji je ocenio da jedino bojkot i ulični protesti mogu da oslobode Srbiju od okupacije. Očigledno je da se samo tražio povod i on je pronađen u dolasku međunarodne kompanije koja je dozvolu za rad u Srbiji dobila pre skoro dvadeset godina, kada Srpska napredna stranka i nije bila formirana. Proteklih godina održavani su brojni protesti koji su se posle početnih gandijevskih šetnji završavali nasiljem, kao što je nasilan upad u RTS.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da su velike šanse da poslednji ulični protesti budu prekinuti. Za „Politiku” ocenjuje da su razlozi koji su podstakli jedan deo građana da izađe na ulice nestali kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao s meštanima u Gornjim Nedeljicama, posle čega je obustavljena primena Zakona o eksproprijaciji i izmenjen Zakon o referendumu. Tako je eliminisano ono što je bilo neposredni okidač za proteste i narodno nezadovoljstvo.

„Očigledno je da se nekim političkim strankama i njihovim liderima dopalo da blokadom saobraćaja skreću pažnju na sebe. Žele da steknu monopol na opoziciono mišljenje i delanje i mediji bi trebalo da shvate da opozicija nije samo skup stranaka okupljenih oko Dragana Đilasa ili zeleno-leva koalicija, već ima partija drugačijeg političkog senzibiliteta, poput narodnjačkog bloka s Milošem Jovanovićem ili Boška Obradovića iz Dveri, koji je mnogo konstruktivniji, ali i veterana političke scene kao što je Vojislav Šešelj. To je ozbiljna opozicija kada se poredi s onima koji se sada detinjasto ponašaju, remete normalan život u Beogradu blokirajući međunarodnu saobraćajnicu. Time se krše slobode drugih, zahtevajući svoju slobodu i to ni u jednom demokratskom društvu nije dozvoljeno”, kaže Dejan Vuk Stanković.

A politički analitičar Zoran Stojiljković, koji se dugo bavi protestima, ocenjuje da su građani shvatili da im je u njihovoj averziji prema političarima jedina šansa da protestima ograniče svaku vlast. Pogotovo ako ona, po njihovom shvatanju, pređe neke granice koje mogu biti u skladu sa zakonom, pa poštujući demokratiju i zakone u Srbiji ustanu protiv propisa koji su, po njima, neopravdani.

„U onoj meri u kojoj sada protesti pokazuju angažovanje građana oko ključnih ekoloških stvari i pitanja koja za njih imaju veliku važnost i mogu da motivišu neku podršku koja se iskazuje ne samo karnevalskim šetnjama jednom nedeljno, po sat vremena, pa odeš u kafić. Ukoliko zaista veruju u to šta rade, onda moraju da preuzmu rizik i da, iako gandijevski postupaš i kršiš zakon, zbog toga budeš i uhapšen, onda ti protesti imaju šansu za uspeh. Ne možeš izmišljati razloge koje niko neće da prihvati. Možeš da postavljaš ključna pitanja koja će proizvesti neki efekat i aktivno učešće ljudi, koja nadilaze podele na leve i desne ili priču o Zapadu ili Istoku. Pitanja zaštite životne sredine, eventualne krađe na izborima i slična pitanja imaju tu vrstu kapaciteta. Što su više od shvatanja politike kao borbe za vlast, imaju veću šansu”, kaže za naš list Zoran Stojiljković.

Dodaje da u onoj meri u kojoj su ti protesti vezani za tako nešto ima kapaciteta. Neke analize iz sveta pokazuju da ako se 3,5 odsto stanovništva uključi u proteste, to ima šansu za uspeh, a to je za Beograd oko 40.000 ljudi na ulici, a u Srbiji oko 200.000. Čim smo se približili toj cifri, njihovi zahtevi su ispunjeni. „Ako sada budu produkovani zahtevi do nesavladivosti za obične građane, onda će se to svesti na mali broj ljudi, a to je kraj tih protesta. Ovo šetuckanje i traženje da se smeni Olivera Zekić ne vodi ničemu. To je neozbiljno”, zaključuje Stojiljković.

Više od ekologije

Da nije reč samo o ekologiji, pre nekoliko dana je naglasio predsednik Aleksandar Vučić, koji je kazao da će se protesti nastaviti iako su zahtevi ispunjeni. Da je bio u pravu, pokazalo se svega za nekoliko dana kad je režiser Goran Marković učestvujući u blokadi saobraćajnice rekao da je došao jer traži smenu predsednika Srbije. Dejan Vuk Stanković kaže da je Vučić iskusan političar koji jako dobro zna da ekološki protesti nisu glavni razlog zašto su izveli građane na ulice. Dodaje da to što misli režiser Goran Marković o predsedniku Srbije njegovo je ustavno pravo, ali da nema pravo da ograničava ustavno pravo na slobodu kretanja jer to njemu niko ne ugrožava. „On može da traži ostavku svaki dan i da to radi 365 dana u godini, ali ne može da zbog tog svog prava uprošćava pravo na normalan život. Ima pravo da zahteva ostavku, da govori šta hoće, ali iz tog svog demokratskog prava ne sme da izvlači zaključak da gazi prava drugih ljudi. Vidim da u Vučićevoj Srbiji dobija nagradu za životno delo, a nije ni proganjan, ni zabranjivan. Tretira se kao svaki drugi građanin”, dodaje Stanković.