Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slavenku Terziću nagrada za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku”

Са свечаности у Државном архиву Србије (принтскрин)

U Državnom arhivu Srbije juče je, na Dan arhiva u Srbiji, akademiku Slavenku Terziću uručena Godišnja nagrada Đurđa I. Jelenića za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku” u izdanju  „Pravoslavne reči iz Novog Sada.

Godišnju nagradu Đurđa I. Jelenića, upravnika Državne arhive, Beograd, od 1929. do 1938. godine dodeljuje Zadužbine Đurđa, Danice i Jovanke Jelenić. Odluku o dobitniku doneo je žiri u sastavu dr Mira Radojević, dopisni član SANU, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Milan Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije i dr Petar V. Krestić, naučni savetnik Istorijskog instituta.

U obrazloženju nagrade je navedeno da je knjiga Slavenka Terzića rezultat višegodišnjih arhivskih i drugih istraživanja u domaćim i ruskim arhivima, prevashodno u Arhivu za spoljnu politiku Ruske imperije u Moskvi, kao i rukopisnim odeljenjima Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu i Instituta za rusku književnost Ruske akademije nauka, takođe u Sankt Peterburgu.

– Istorijski izvori srpskog porekla potiču iz fondova Arhiva SANU i Državnog arhiva Srbije, a u manjoj meri i iz drugih arhiva sa jugoslovenskog prostora. Na osnovu te građe, kolega Terzić je napisao prvu celovitu sintezu ruske balkanske politike u 19. veku na srpskom jeziku i u širokom međunarodnom kontekstu te epohe. Slavenko Terzić je znatnu pažnju posvetio političkim, državnim, etničkim i verskim prilikama u centralnim oblastima Balkana prema izveštajima ruskih konzula iz Skadra, Prizrena, Sarajeva, Mostara, Dubrovnika i drugih mesta ovog regiona. Kako se vidi iz njegove analize, oni svedoče o krahu tanzimatskih reformi u evropskom delu Turske i sveopštoj anarhiji, nasiljima i zločinima, čije su žrtve mahom bili pravoslavni hrišćani, naročito u Staroj Srbiji u kojoj u periodu posle Berlinskog kongresa traje etničko čišćenje pravoslavnih Srba, sprovođeno od strane lokalnih Albanaca, uz potpuno pasivno ili slabo reagovanje turskih vlasti, naveo je žiri.

Sa jučerašnje svečanosti (printskrin)

Prisutnima se najpre obratio dr Miroslav Perišić, direktor Državnog arhiva Srbije, koji je podsetio na činjenicu da su arhivi savest društva.

„U oblasti kulture arhivima pripada mesto u samom vrhu. Jedino u arhivima se nalaze dokazi da država postoji, dokazi da postoji narod i dokazi da postojimo kao pojedinci. Tu su dokumenta o teritorijama države, tu su međunarodni ugovori i mnogi drugi dokumenti, pa sve do dokaza o postojanju svakog od nas. Vrednost onoga što se stručno čuva u arhivima, materijalno je neiskazivo. Arhivi nisu samo kultura oni su i država i po tome se razlikuju od većine drugih ustanova kulture. Arhivi i sve ono što se u njima čuva i čini dostupnim za istraživače je pretpostavka da bi postojala naučna istoriografija. Istoriografija je pretpostavka da bi postojala racionalna istorijska svest, a racionalna istorijska svest je sastavni deo društvene svesti. Ako posmatramo sve te činioce u njihovom povratnom delovanju dolazimo do svesti o značaju dokumenta. Znamo da dokument nije istorija, ali isto tako znamo i da istorije nema bez dokumenata, koliko god to čak i pojedini akademski istoričari u poslednje vreme negirali. Zašto je značajno da što više znamo o arhivima? Zato što ništa ne postoji samo od sebe. Sve stoji na nečemu što je prethodilo, izvire iz njega ili je njegova posledica. Istorija je opasna ako se ne razume, a put ka saznavanju i razumevanju istorije istoričara vodi u arhiv – rekao je Perišić.

Dodeljena je i nagrada „Zlatna arhiva” Fondacije Aleksandra Arnautovića. Komisija za dodelu dveju ravnopravnih nagrada „Zlatna arhiva” u sastavu Nada Petrović, arhivski savetnik u penziji, dr Ljubodrag P. Ristić i Mitar Todorović, arhivski savetnik Arhiva Jugoslavije, jednoglasno je donela odluku da se nagrada „Zlatna arhiva” za 2021. godinu dodeli dr Saši Iliću, arhivskom savetniku Arhiva Narodne banke Srbije i Istorijskom arhivu u Pirotu.

Ovom prilikom uručena je nagrada prošlogodišnjem dobitniku dr Daliboru Dendi za delo „Šlem i šajkača: vojni faktor i jugoslovensko-nemački odnosi (1918–1941)”.

Istog dana otvorena je izložba „Ivo Andrić – povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade” u dvorištu Državnog arhiva Srbije. Autori izložbene postavke su Jelica Reljić, dr Miroslav Perišić i Aleksandar Marković, a saradnici Nikola Adžić i Aleksandra Janošev.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.