Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 11.12. 2021.

​Doktorka, feministkinja, dama i patriota

Srbija i srpsko zdravstvo na prelazu iz 19. u 20. vek ostali su osujećeni za apsolutni razmah jedne briljantne doktorke, intelektualke i žene koja bi, da je živela u sociokulturološki otvorenijoj sredini, na daleko širem i dubljem planu unapredila celokupno javno zdravlje svoje otadžbine Draga Ljočić
Драга Љочић (Фото Википедија)

DRAGA LjOČIĆ

Sudbina žene na Balkanu mučna je i puna stradanja, tragedija u više činova, baš kao i istorija zemalja i naroda. Žene su bile i ostale zaboravljene heroine svih ratova i pogibelji. A ponekad bi održanje života, njegovo spasavanje i negovanje bio veći podvig od podnošenja žrtve „za kralja i otadžbinu”. Priče o ženskom herojstvu nisu, nažalost, pogodne za dobar scenario o čojstvu i junaštvu. Čak ni ako ste Milunka Savić, jer na kraju ipak završite kao čistačica u Hipotekarnoj banci. S Legijom časti na grudima. One pak koje se drznu da dirnu u „muška posla” i struku, probijajući granice opšteprihvaćenog mišljenja, prođu specijalan tretman. Kako za života, tako i nakon njega. I bivaju često zaboravljene jer je zaborav osveta malih umova, uskog duha i beznačajnih ljudi. Pošto se u tuđoj veličini najoštrije vidi sopstvena manjkavost.

Jedna od takvih veličina je Draginja (Draga) Ljočić, prva žena u Srbiji s doktoratom iz medicine, prva srpska lekarka i četvrta žena u Evropi koja je odbranila doktorat iz medicinskih nauka. Rođena je u Šapcu 1855. godine u imućnoj cincarskoj porodici. Osiromašenje familije, sticajem nesrećnih okolnosti jednog sudskog procesa, iz korena je promenilo život ove žene. Oskudica i gubitak bogatstva nisu, međutim, osujetili njen intelektualni put. Zahvaljujući učiteljici Persidi Pinterović, koja je, zapazivši njen neobičan intelekt, uzima sebi u Beograd, Draga završava Višu žensku školu. Na studije medicine odlazi zahvaljujući bratu, koji je odvodi sa sobom u Švajcarsku, podržavši je tokom studiranja na Medicinskom fakultetu u Cirihu. Studije završava 1878. godine, odbranivši disertaciju pod nazivom Prilog operativnoj terapiji fibromioma materice, koju će tamo i objaviti.

Diploma doktora medicine, koja je trebalo da bude loto tiket za karijernu premiju svršene doktorke „medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti” i čist dobitak za srpsko zdravstvo koje vapi za školovanim lekarima, ispostavila se kao nedovoljna. U Srbiji druge polovine 19. veka visprena i obrazovana žena nije dobrodošla. Osujećena, isključivo zbog svog pola, da radi u državnim bolnicama, prinuđena je da dugo godina obavlja privatnu praksu. Tek će na intervenciju kraljice Natalije Obrenović dobiti državnu službu, ali će brzo bez nje ostati kada podigne glas protiv toga da za isti posao bude manje plaćena nego muške kolege.

Prepreke, međutim, nisu bile samo pravno-formalnog karaktera. Daleko veće, teže i bolnije bile su one kulturološke i socijalne. Neprihvatanje žene kao kolege, intelektualca, a naročito boljeg lekara, bio je opšteprihvaćen način mišljenja. I odnosa prema takvoj ženi, koja je bila posmatrana kao greška u sistemu. Suočena s podozrenjem i neprihvatanjem, Draga će svojom biografijom postati istinska praktičarka feminizma. Njen život postaje priča o četiri paralelna puta – lekarskom, aktivističkom, humanitarnom i patriotskom. Obrazovana u duhu radikalnih, socijalističkih ideja, s kojima dolazi u dodir tokom švajcarskih dana, Draga će dodatno izoštriti progresivne stavove koji će je opredeliti za ispunjenje nesvakidašnje sudbine. Sredina je nije sprečila da bude aktivna tokom celog života. Pored ugleda privatnog lekara i prakse, stizala je daleko više. Osnivala je prve srpske ambulante (ambulatorije) s kolegama, među kojima su bili Laza Lazarević i Jovan Jovanović Zmaj. Osnovala je Materinsko udruženje, bila lekar Doma za nahočad, koji je zbrinjavao vanbračnu decu, što je takođe nailazilo na osudu društva. Bila je aktivna članica Srpskog lekarskog društva još od 1880. godine, doprinela je razvoju sanitetske službe. Jedna je od inicijatorki podizanja bolnice „Dr Elsie Inglis” na Dedinju, kasnije u sastavu Železničke bolnice. Bavila se prevođenjem stručne literature. Bila je aktivna u ženskom pokretu, podržavajući sunarodnice da krenu putem nauke, knjige i obrazovanja. Učestvovala je u osnivanju Srpskog narodnog ženskog saveza, Društva Beogradskih žena lekara i bila aktivna članica Kola srpskih sestara.

Dodatni prilog opštem licemerju društva predstavlja činjenica da je Draga Ljočić jedino za vreme ratova bila izjednačavana sa svojim kolegama kada je potpuno ravnopravno kao lekar imala zadatak da spasava živote srpskih vojnika. Bila je bolničarka-dobrovoljka već u Srpsko-turskom ratu 1876, u koji je otišla prekinuvši studije u Cirihu i u kojem je postala prva žena poručnik. Učestvovala je u Srpsko-bugarskim ratovima (1885–1886), tokom kojih je bila jedini lekar u tri beogradske bolnice – Zaraznoj, Opštoj državnoj i Bolnici za ranjenike. Bila je učesnica balkanskih i Prvog svetskog rata. U ratu lekar sa svim obavezama i zadacima, u miru bi odmah bila skrajnuta i postavljana „na svoje mesto”.

Na čudan način rezonuju ovde reči Arčibalda Rajsa da Srbi znaju da ratuju, ali da ne znaju da žive u miru. Apsurdnost mizoginije koja je obeležila život Drage Ljočić (preminula je 1926) nije čak možda u tolikoj meri otežala njen lični život, koliko je oštetila Srbiju. Iz njene biografije čita se uspeh, posvećenost, ostvarenost i postignuće. I pored svih prepreka i težina, možda zapravo baš u inat njima. Srbija i srpsko zdravstvo na prelazu iz 19. u 20. vek ostali su osujećeni za apsolutni razmah jedne briljantne doktorke, intelektualke i žene koja bi, da je živela u sociokulturološki otvorenijoj sredini, na daleko širem i dubljem planu unapredila celokupno javno zdravlje svoje otadžbine. Jedna izuzetna individualnost mogla je, da je bilo prostora, učiniti daleko više. Javni interes i javno zdravlje ostali su tako u drugom planu, zarad sitnih, regresivnih interesa patrijarhalne sredine. Na neki apsurdan mizogini način ovaj se srpski usud prelama kroz biografiju žene koja je, kada bi se njena ljudska, profesionalna i filantropska postignuća merila nekim „mačo aršinima”, zasluženo dobila pravo na nošenje pantalona.

„Velikanke srpske kulture”

Draga Ljočić biće predstavljena zajedno s još 17 istaknutih žena u okviru izložbe „Velikanke srpske kulture” sredinom. decembra 2021, u Domu Jevrema Grujića. Izložbu organizuju Dom Jevrema Grujića i Kancelarija za kulturnu diplomatiju u okviru istoimenog projekta.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
"Великанке", како то рогобатно звучи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.