Pamuk: Obistinilo se sve o čemu sam pisao

Prvo izdanje u svetu, na stranom jeziku, novog romana turskog nobelovca Orhana Pamuka „Noći kuge”, upravo je izašlo iz štampe u beogradskoj „Geopoetici”, a autorka prevoda je Mirjana Marinković. Tim povodom juče je putem zum aplikacije omogućena konferencija za novinare, u okviru koje je Pamuk otkrio detalje o ovoj knjizi, koju neki kritičari smatraju njegovim najboljim delom napisanim posle Nobelove nagrade, ali i o njegovom shvatanju sadašnjeg trenutka u Turskoj, kao i u svetu.

– Razmišljao sam o ovom romanu četrdeset godina, 35 godina sam istraživao, a poslednjih pet godina sam pisao knjigu. Čitao sam i o trećoj svetskoj epidemiji kuge, upoznao sam detalje dela iz 19. veka o kugi u Hongkongu. Sada mi ljudi kažu da imam sreće što je moja tema tako aktuelna, a pre nego što se sve ovo desilo mislili su da neće biti zanimljiva zato što opisuje vreme kuge u Osmanskom carstvu. Kada je pandemija počela, u martu 2020. godine, držao sam predavanja u Americi, na Kolumbija univerzitetu. Odmah sam se vratio nazad u Tursku i odlučio da brzo završim pisanje. U karantinu sam imao cilj. Kada sam čuo prve priče o pojavi virusa korona u Istanbulu, pomislio sam kako su identične kao one u mom romanu. Odjednom, ljudi su počeli da proživljavaju sve ono o čemu sam pisao. Imao sam utisak da je sve ono što sam čuvao samo za sebe, odjednom postalo vidljivo svima. Kada je objavljena u Turskoj, moja knjiga postala je tražena, dobro je primljena, ali nastao je novi karantin, i mogao sam da vidim izloge knjižara, prepune njenih primeraka, a od kupaca nigde ni traga – našalio se Pamuk.

„Noći kuge” uzbudljiva je priča o epidemiji kuge koja u proleće 1901. godine izbila na ostrvu Minger (fiktivni toponim) u Osmanskom carstvu. To je živa panoramska slika poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, uz neizostavno razmatranje  temeljnih pitanja života, smrti i ljubavi. Po piščevim rečima, zbivanja su smeštena na fiktivno ostrvo zbog toga što ga je zanimala situacija izolovanosti od sveta, što je prilično dramatično, ali i stvaranje malih, decentralizovanih, autonomnih nacionalnih država, posle raspada Otomanske imperije.

Povodom toga što se u uvodu romana čitaocu obraća ženski lik, Orhan Pamuk je kazao da je tu ulogu poverio ženi upravo zbog toga što je u vezi sa prethodnim knjigama primao kritike feministkinja da nema dovoljno junakinja u pričama, a to je učinio i zato što su žene, tokom istorije, često bile ograničavane i  u drugom planu.

– Ja sam čovek Bliskog istoka koji prihvata kritike feministkinja – dodao je domišljato pisac.

A kako je  posebno naglasio, u fokusu ove pripovesti nalazi se politički problem nametanja karantina u uslovima epidemije, kao i autoritarnost države koja kretanje ograničava, ali i individualno suočavanje likova sa egzistencijalnim strahovima od konačnosti i smrti.

– Kao vrlo mlad čitao sam „Kugu” Albera Kamija, međutim, njegova knjiga najpre je metafora nacističke vlasti, katastrofe koja je zadesila Francusku, kada su neki poludeli, neki su se na njoj obogatili, a neki su pružali otpor. Najvažnija knjiga o karantinu u vreme kuge je delo Danijela Defoa „Godina kuge”. Za mene je bitan i italijanski klasik „Verenici” Alesandra Manconija, čija radnja je smeštena u rani 17. vek, a koji se samo u jednom manjem delu bavi ovom temom. Tih tridesetak stranica predstavlja nešto najrealističnije što sam o kugi pročitao – objasnio je Pamuk.

Pored totalitarnog političkog aspekta karantina, po autorovim rečima, za njega su bile impresivne ljudske reakcije, univerzalne za svako vreme, a o kojima je početkom pandemije virusa korona pisao za „Njujork tajms” i druge listove. Prva reakcija ljudi, kada dođe do zdravstvene katastofe, jeste poricanje, a sledi pronalaženje krivaca za novonastalu situaciju, među strancima, a onda u državi i vladi. Tek zatim ljudi počinju da se organizuju u novom poretku stvari. Ipak, Pamuk je ukazao na bitnu razliku između srednjovekovnih epidemija i ove iz 21. veka, a to je informacija. Ljudi su se ranije plašili, a nisu imali saznanje o tome šta su bakterije i virusi, nisu znali zapravo čega se boje i izmišljali su stvari. Danas, u vreme globalnih informacija, strah je možda i veći, jer na ekranima mogu da vide ljude koji umiru.

Povodom nedavnih optužbi koje su mu upućene u Turskoj, da u romanu „Noći kuge” šteti ugledu turske zastave i Mustafe Kemala Ataturka, Orhan Pamuk je primetio da je u početku imao nameru da negira ove napade, nije o njima razgovarao ni sa svojim prijateljima, ali onda se sa američkog Kolumbija univerziteta vratio nazad u Istanbul.

– Ne brinite za mene, biću dobro. Ne želim da dramatizujem. Ipak, u Turskoj nema slobode govora, time nema ni demokratije, a mnogi novinari nalaze se u zatvoru. Zbog loše ekonomske situacije i pada turske valute, predsednik Erdogan gubi podršku i mislim da će izgubiti sledeće izbore. Prenosim vam ono o čemu se ovih dana govori u Istanbulu – istakao je turski nobelovac.

Kada je reč o stanju u svetu, izrazio je zadovoljstvo zbog smene Donalda Trampa, populiste desne orijentacije, a po njegovom osećanju desničarske partije imaće prednost i u budućnosti, zbog migrantske krize.