Dekani traže zapošljavanje mladih ekologa i biologa

Četvoro dekana državnih fakulteta u Srbiji na kojima se školuju master ekolozi i biolozi smatraju da bi evidentirani problemi koji narušavaju stanje prirode, flore i faune u našoj zemlji bili manji ukoliko bi bila prihvaćena njihova inicijativa za zapošljavanje sto pomenutih stručnjaka u opštinama širom Srbije. Kako za „Politiku” kaže prof. dr Željko Tomanović, donedavni dekan Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, takav zahtev je krajem septembra s kolegama uputio Ireni Vujović, ministarki zaštite životne sredine, ali povratna informacija iz ministarstva još im nije stigla.

Pored Tomanovića, inicijativu upućenu u ministarstvo potpisali su i prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, prof. dr Perica Vasiljević, dekan PMF-a u Nišu, i prof. dr Marija Stanić, dekan PMF-a u Kragujevcu, to jest većina državnih fakulteta koji školuju mastere ekologije i biologije. Oni smatraju da bi ovim zapošljavanjem ekološki problemi bili ublaženi, a Tomanović kaže kako je stotinu predloženih stručnjaka simboličan broj i kako bi pomoglo da država stane i iza zapošljavanja manjeg broja master ekologa i biologa. Predlog je upućen dok je on bio na čelu Biološkog fakulteta u Beogradu.

Kako u mnogim, posebno siromašnijim, opštinama u Srbiji, nedostaje kvalifikovani kadar koji bi se aktivno bavio pomenutim problemima zaštite flore i faune, dekani su predložili ministarki da njihovu inicijativu uputi Vladi Srbije i time spreči, ili barem ublaži, ugrožavanje prirode i biodiverziteta, za koje napominju da se događa „vrlo često bez posledica”. Tomanović ističe da je problem u tome što se naročito po opštinama u unutrašnjosti zemlje na radne pozicije stručnjaka čiji je posao da brinu o očuvanju prirode, biljnog i životinjskog sveta zapošljavaju osobe koje su potpuno druge struke i obrazovnog profila, a ne biolozi i ekolozi koje država za to školuje.

– Smatramo da razvoj Srbije mora da prati ne samo odgovarajuća infrastruktura već i naročito oslanjanje na obrazovani i stručni kadar, pre svega u opštinama širom Srbije, koji, nažalost, često nedostaje. Ugrožavanje ekosistema i biodiverziteta (flore i faune) postaje zabrinjavajuće. Na ovaj način bi se doprinelo zaštiti prirode Srbije i istovremeno podstaklo zapošljavanje mladog i kvalifikovanog kadra i njihov ostanak u zemlji, posebno u manjim i siromašnijim opštinama – poručili su dekani u dopisu upućenom ministarki Vujović, na koji gotovo tri meseca čekaju odgovor.

Mapa iz projekta „Evropa natura”

Tomanović ističe da se master biolozi i ekolozi zapošljavaju, ali nedovoljno, i da bi mišljenje ekološkog inspektora moralo da prati svaku dozvolu za gradnju koju izdaje neka lokalna samouprava u Srbiji. Naglašava da je to naročito bitno jer je pre nekoliko nedelja završena identifikacija staništa u našoj zemlji, posebnom metodologijom, a u čijem popisivanju su učestvovali i fakulteti čiji su dekani pokrenuli ovu inicijativu. Trenutni procenat zaštićenih prirodnih staništa u Srbiji je oko sedam odsto. Nakon završetka projekta „Natura 2000”, planira se da taj procenat bude između 20 i 30 odsto teritorije naše zemlje.

– Ova staništa su određena u okviru projekta „Natura 2000”, koji je finansirala Evropa, a to je jedan od uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Kada naša zemlja uđe u EU, na staništima koja će postati deo evropske prirodne baštine više neće biti dozvoljena gradnja, niti bilo kakvo njihovo narušavanje. Ona se u velikoj meri nalaze i po manjim i siromašnijim opštinama u Srbiji i zato te lokalne samouprave treba da zapošljavaju školovane stručnjake za zaštitu prirode. Kada ste čuli da je neko otišao u zatvor zato što je zatrovao reku i uzrokovao pomor ribe i kompletnog živog sveta u njoj, a time ugrozio i životnu sredinu i zdravlje ljudi duž tih vodotokova? Ako hoćemo u Evropu, to ne sme da se događa i moramo u svakoj opštini imati školovane stručnjake koji će takve stvari da kontrolišu, sprečavaju i sankcionišu – objašnjava Željko Tomanović.

Prof. dr Ljubiša Stanisavljević, sadašnji dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potvrđuje da i on stoji iza pomenutog zahteva, kao i da odgovor od Irene Vujović još nisu dobili. Nada se da će uskoro stići pozitivan odgovor od ministarke jer smatra da je to jedini način za početak unapređivanja rada u oblasti očuvanja i zaštite prirode.

– Država školuje sve te mlade stručnjake, pa se nadamo da će im zapošljavanjem omogućiti direktno uključivanje u aktivna rešavanja pitanja iz ove veoma značajne oblasti po našu zemlju – naglašava dekan Stanisavljević.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, juče nije odgovorila na pitanja upućena iz našeg lista niti navela šta je preduzela na osnovu inicijative navedenih dekana i zašto im gotovo tri meseca nije odgovorila.