Ne širite više NATO

Postoji obostrana dobra volja za novi razgovor između ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena. On bi trebalo da bude organizovan do kraja ove godine, ali još ništa nije čvrsto dogovoreno.

Rusija je preduzela inicijativu i poslala dva predloga za postizanje bezbednosnih garancija, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov spreman je da pregovore započne već danas, recimo u Ženevi.

U sredu su u Moskvi pomoćniku američkog državnog sekretara Karen Donfrid predata dva nacrta, koje je portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao predlozima sporazuma i ugovora. Rusija je u petak saopštila da želi pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini i to su ključni zahtevi ruskog predloga za snižavanje tenzija u Evropi i smirivanje krize oko Ukrajine.

Ministarstvo spoljnih poslova juče je objavilo ključne tačke ruskog predloga: on podrazumeva isključivanje daljeg širenje NATO-a i ulaska Ukrajine u alijansu; neraspoređivanje dodatnih trupa i naoružanja van zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre nego što je bilo koja istočnoevropska država pristupila alijansi) – izuzev u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost Rusije i članica NATO-a. Potom da NATO napusti svaku aktivnost u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji; da ne raspoređuje rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da dosegnu teritoriju druge strane; da ne izvodi vežbe s više od jedne vojne brigade u dogovorenoj graničnoj zoni i da redovno razmenjuje informacije o vojnim vežbama; da potvrdi da se strane međusobno ne smatraju protivnicima i da su saglasne da sve sporove rešavaju mirnim putem i bez upotrebe sile. U predlogu se poziva i na izbegavanje okolnosti koje bi druga strana mogla da shvati kao pretnju i na uspostavljanje „vruće linije” za kontakte u hitnim situacijama.

Pošto su u Vašingtonu primili ruske predloge ovih sporazuma, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je s konkretnim detaljima, koji je ruska strana objavila juče, upoznao savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana. Ponovljena je i ruska namera da pregovori započnu odmah, što u Moskvi smatraju korakom ka početku suštinskog dijaloga.

Portparolka Bele kuće Džen Saki potvrdila je juče da su Sjedinjene Američke Države videle predlog Rusije o pregovorima i da će o tome razgovarati s evropskim saradnicima i partnerima.

„Neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika”, rekla je ona novinarima, prenosi Rojters.

Putin je nekoliko puta upozorio da bi razmeštanje raketnih sistema u Ukrajini dovelo do toga da se Moskva i centralni delovi Rusije za sedam do deset minuta leta nađu na meti neprijateljske vatre. Zvanična Moskva pozvala je i na obnavljanje dijaloga, iz kojeg su SAD istupile u vreme Donalda Trampa, o moratorijumu na raspoređivanje nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi.

Ove nedelje Rjabkov je upozorio da će, ukoliko do toga ne dođe, Rusija biti primorana da u evropskom delu rasporedi svoje raketne sisteme koji imaju domet do 5.500 kilometara. Zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland, koja je najavila uvođenje potpune finansijske blokade Rusije ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu, posle video-razgovora Bajdena i Putina, kojem je i sama prisustvovala, rekla je američkim medijima da je Rusija spremna da pomeri „skoro sve svoje kopnene trupe zapadno od Urala”, jer je ozbiljno zainteresovana za dobijanje pismenih međunarodnih garancija koje isključuju širenje NATO-a na istok.

NATO je juče saopštio da je spreman da počne rad na merama izgradnje poverenja s Rusijom, ali samo ukoliko Moskva preduzme konkretne korake ka smanjenju tenzija i ukoliko se potezi budu zasnivali na reciprocitetu. U tom dijalogu trebalo bi da učestvuju, kako najuticajnije članice, tako i države „bukureštanske devetorke”. Među tim članicama na severu i istoku, smanjenju vojne pretnje Rusiji naročito se protivi Poljska.

Kako bi taj reciprocitet mogao da se ostvari, za sada je teško reći, jer NATO naglašava da Rusija ne treba da se meša u odnose te organizacije s potencijalnim članicama, konkretno Ukrajinom, a za Rusiju je to „crvena linija”, pogotovo zbog proruskog stanovništva na istoku Ukrajine.

Razgovori s NATO-om i SAD ići će teško. Juče je Rjabkov, koji se smatra Putinovim specijalnim izaslanikom u ovim pregovorima, rekao da bi Vašington i njegovi saveznici u NATO-u odmah trebalo da prekinu redovne neprijateljske akcije protiv Rusije, uključujući neplanirane vežbe, opasna približavanja i manevre vojnih brodova i aviona i zaustave vojni razvoj ukrajinske teritorije. Rjabkov je novinarima rekao da Rusija više nije voljna da trpi trenutnu situaciju i pozvao je SAD da ozbiljno shvate predloge i brzo daju konstruktivan odgovor.