Počasni konzulat u Kumanovu podrška srpskoj manjini

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Vlada Republike Severne Makedonije, pod predsedavanjem premijera Zorana Zaeva, prihvatila je predlog Ministarstva spoljnih poslova Srbije da posle Bitolja i u Kumanovu otvori počasni konzulat Srbije. Za počasnog konzula Srbije postavljen je Vladimir Stajić.

„Srpsko-makedonski odnosi, koji su oduvek bili prijateljski i bliski, most su s makedonskom nacionalnom manjinom u Srbiji i obrnuto, jer imaju ključnu ulogu s njihovim unapređivanjem za razvoj dve zemlje. Posebno bih naglasio značaj inicijative ’Otvoreni Balkan’ za regionalnu saradnju. Ova inicijativa predsednika Aleksandra Vučića ima, pre svega, ekonomski karakter, gde ja, kao privrednik iz ovoga kraja, mogu i najviše da doprinesem, pre svega u povećanju trgovinske razmene između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije. U tom pravcu vidim još jednu prednost otvaranja počasnog konzulata u opštini Kumanovo i cenim je kao strateški važnu jer se gotovo celokupna robna razmena, kao i protok ljudi, odvija preko graničnog prelaza Tabanovci, koji je na teritoriji ove opštine. Naravno, pored ekonomske, pospešivaću i kulturnu, sportsku i svaku drugu saradnju dva bliska naroda”, kaže Stajić u razgovoru za „Politiku”.

On je generalni menadžer porodične kompanije „Supertrejd”, osnovane 1991. godine, koja se do 2012. godine bavila maloprodajom nafte i naftnih derivata. Te godine donesena je poslovna odluka o prelasku na veleprodaju i direktan uvoz. Stajić je, 2018. godine, izabran za menadžera godine u Severnoj Makedoniji. Svoju poslovnu poziciju iskoristio je da pomaže mnoge nevladine organizacije, kulturno-umetnička društva i manifestacije koje neguju srpsku tradiciju i, kako ističe, tradiciju i kulturu njegovog, srpskog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji.

Naročito je ponosan što je nekoliko godina bio deo Organizacionog odbora Svetosavske akademije, koja se održava povodom nacionalnog praznika Srba – Savindana, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vlade RSM premijera Zorana Zaeva.

„Ova akademija i negovanje tradicije i dela Svetog Save je posebno važna za mene jer su dela ovog svetitelja ostavila poseban pečat i u oblasti srpske diplomatije, čiji temelji potiču još od nemanjićke države, koja beleži i rezultate zahvaljujući diplomatiji Svetog Save, koja ga je njegovim mirotvornim radom svrstala u preteču putujuće diplomatije. Podsetimo se, godine 1219, Sava je od nikejskog cara Teodora i carigradskog patrijarha Manojla izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, a on je postao prvi srpski arhiepiskop. Još iz tog vremena je ostalo diplomatsko iskustvo na polju spoljne politike kako lavirajući održavati odnose između Istoka i Zapada. Danas vidimo da naš predsednik jednom neutralnom politikom veoma dobro koristi iskustva srpske diplomatije i jača i međususedske odnose, ali i na globalnom planu snaži srpske pozicije”, kaže Stajić.

Njegove aktivnosti i rad su prepoznati od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, pa je predložen za ovu poziciju u Kumanovu, gde živi dosta Srba.

Među onima koji mu mogu služiti za primer ističe konzularni rad Milana Rakića, koji je stolovao u Skoplju i Prištini. Još jedan čovek, kako je istakao naš sagovornik, zaslužuje da se pomene u domenu konzularnog rada – Branislav Nušić, za koga Stajić ističe da je ostavio neizbrisiv trag za srpsko stanovništvo u Makedoniji. „Njegovim radom oplemenjeno je i sačuvano kulturno stvaralaštvo. Spomenik kulture u centru Skoplja. Na mestu gde je izgradio pozorište, koje je srušeno prilikom zemljotresa, država je podigla hram kulture, u baroknom stilu. Stupanjem u pozorište, koje srpskom narodu život znači, dajemo poštu našem konzulu i piscu”, kaže Stajić.

U Severnoj Makedoniji 35.939 Srba

Srpski narod koji živi u Severnoj Makedoniji deo je konstitutivnih naroda navedenih u Ustavu ove države. Po poslednjem popisu iz 2002. u Makedoniji živi 35.939 Srba. Najveći broj Srba živi u Skoplju i Kumanovu. Od 84 opštine žive u osamdeset i jednoj.