Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Put ka filozofskom mišljenju

Cilj knjige „Šta filozofi znaju i šta se od njih može naučiti” Herberta Šnedelbaha, jeste da pokaže čime se to filozofi bave i da li u svakodnevnom životu možemo od nje imati neke koristi
Херберт Шнеделбах (Фото: wikimedia commons)

Filozofija kao kultura dijaloga, kultura rasprave, kultura razmišljanja istrajava već više od dve hiljade godina. Sumnje i neizvesnosti nas navode da promišljamo o svojim postupcima, o svojim zamislima i pokušavamo da pronađemo nešto što ih povezuje, nešto što leži u njihovoj osnovi. To je razlog zašto filozofija, posebno u zapadnim razvijenim zemljama postaje sve popularnija.

Srbija je zemlja sa zavidnom filozofskom tradicijom. Naše filozofsko društvo postoji već više od 120 godina i ubedljivo je najstarije u regionu. U poslednje vreme naše prosvetne vlasti nemaju dovoljno sluha za filozofiju i polako je istiskuju iz škola. Zato je knjiga „Šta filozofi znaju i šta se od njih može naučiti” Herberta Šnedelbaha (izdavač „Albatros plus”), izuzetno korisna jer predstavlja izvanredan uvod u filozofiju. Promišljanje i traganje za principima u svakodnevnom životu jeste zapravo filozofiranje koje uvek počinje od sumnje i koje vodi ka razrešenju te sumnje. Herbert Šnedelbah u ovoj svojoj knjizi izdvaja određene primere iz teorijske filozofije preko kojih čitaoca uvodi u temeljne probleme savremene filozofije. Šnedelbah je autor brojnih knjiga, između ostalih i kapitalnog dela „Filozofija u Nemačkoj”, on je bio profesor na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, a donedavno i predsednik Nemačkog filozofskog društva.

Svaka od tema koje se obrađuju u ovoj knjizi predstavljene su istorijski, onako kako su to pitanje videli antički filozofi, pa postepeno, pisano jednim lako razumljivim jezikom, sve do toga kako se o tom pitanju raspravlja u savremenoj filozofiji. Šnedelbah filozofiju određuje kao nauku i stoga kritikuje sve one predstavnike koji osporavaju filozofiji status nauke. Po njemu su Hajdeger, Adorno, Horkhajmer ili Poper osnivači škola koje nisu bile dugog veka jer, kako on misli, njihovi ciljevi nisu obuhvatali celokupno filozofsko znanje već su se ograničavali samo na određene teme. S druge strane, u savremenoj filozofiji pojavila se tendencija sve veće specijalizacije što je zahtevalo pojavu usko stručnih časopisa u kojima bi se objavljivali krajnje uskostručni članci.

Šnedelbah posebno ističe okret ka analitičkoj filozofiji u Nemačkoj krajem šezdesetih godina prošlog veka. Ovo usmerenje, kojem i on sam pripada, usmerenje na određene probleme, uvelo je novi stil u filozofske rasprave u kojima se svi učesnici povezuju u jedan jedinstven saznajni proces. Autor teži da pokaže da postoji naučna filozofija sastavljena od različitih disciplina zasnovanih na vlastitim principima i programima, i da je ta naučna filozofija u stalnom dijalogu sa tradicijom. On tvrdi da se fundamentalistička sumnja u mogućnost da i filozofija bude naučna zasniva na zabludi da se znanje može prihvatiti samo ukoliko je nedvosmisleno utvrđeno. Što znači da filozofija, prema ovom mišljenju, ne može iznositi stavove koji se kasnije mogu pokazati kao pogrešni. Samo ukoliko postoji opšta saglasnost, prema ovom mišljenju, tek u tom slučaju može postojati naučna filozofija. Međutim, poznato je da je u posebnim naukama znanje pogrešivo i da se razvoj nauke upravo ogleda u odbacivanju starih, prevaziđenih teorija i uvođenjem novih, koje se kasnije takođe mogu pokazati kao pogrešne. Upravo otkrivanje greške predstavlja doprinos napretku nauke, ali i napretku filozofije.

Šnedelbah razmatra četrnaest osnovnih filozofskih tema; odnos filozofije i nauka, znanje, smisao i značenje, sud, mišljenje i govor, JA i ja, subjekt-objekt, samosvest, zakoni, vrednost i norme, postupanje, um i o sintetičkim i analitičkim stavovima. Svaka od ovih tema posmatrana je istorijski, kako se o njoj raspravljalo od antičkih vremena do danas. Ali ono što prožima čitavu knjigu je postojanje mislioca i spisa koji se ne mogu zaobići kada se govori o ovim temama, ili kako to Šnedelbah kaže postoje tekstovi koji su promenili filozofski svet, kao što su „Meditacije” Rene Dekarta, „Ogled o ljudskom razumu” Džona Loka, „Kritika čistog uma” Imanuela Kanta, „Traktatus” Ludviga Vitgenštajna i „Biće i vreme” Martina Hajdegera. Ovo je istovremeno i obavezna literatura za svakoga ko želi da se kritički bavi filozofijom.

Međutim, cilj ove knjige je da pokaže čime se to filozofi bave i da li u svakodnevnom životu možemo od filozofije imati neke koristi. U društvima u kojima postoji zaborav demokratije, jedna od osnovnih vrednosti koju pruža filozofija jeste kultura dijaloga. U procesu napuštanja totalitarnog društva čiji je bio glavni cilj da neutrališe političku javnost i da svakog neistomišljenika označi kao narodnog neprijatelja, filozofija omogućuje dijalog u kojem se poštuje drugačije mišljenje, u kojem se ceni različitost, a to je osnovna pretpostavka demokratski razvijenog društva. Ona uvodi duhovnost, nasuprot težnji za ogoljenom trkom za materijalnim dobrima.

potpredsednik Srpskog filozofskog društva

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

GimnazijaProfan
У потпуности непотребан предмет који заузима драгоцени фонд часова и троши ђацима време које би могли да употребе за учење ствари примењивих у реалном животу. Уместо филозофије боље би било увести у гимназије предмете предузетништво и економију. Деца нам у школи немају сексуално васпитање и телесну хигијену а имају филозофију толико наше школе уче практично и за живот неопходно.
Dragan Pik-lon
@Profan,um caruje a snaga klade valja....!
Бранислав Станојловић
ФилоСофско мишљење је пожељно, филоЗофско није.
Програмер
У 21. веку нема шта више да се филозофира. Филозофију је већ одавно прегазило време, 19. век је требао да буде последњи век у коме је филозофија постојала. Филозофија за 3000. година филозофирања (колико постоји) није дала одговор ни на једно једино своје питање. Многе разорне идеологије 20. века имају свој корен у филозофији. У 21. веку након нестанка религије, филозофија би требала да буде следећа. Модерна наука је учинила филозофију превазиђеном, застарелом, непотребном и сувишном.
zoran stokic
Filozofija je važna! "Naučna filozofija" je mit. Forme i uobičajeni obrasci jezika predstavljaju principe organizacije, to jest segmentacije i klasifikacije iskustva. Ne postoje „čisto opservacioni iskazi“ - ovo nije neka prazna doktrina, već zaljučak nastao na dubokim analizama antroplogije, epistemologije, kulturologije, istorije nauke. Empirijska evidencija ne sastoji se od čistih i prostih činjenica, več od činjenica koje su modelirane i proizvedene u skladu sa nekim referntnim okvirom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.