Stope omiljenog pastira srpskoga

Čačak – Društvo „Dani patrijarha Pavla” iz Čačka objavilo je ovih dana knjigu pamćenicu sa zbirkom tekstova i fotografija posvećenih omiljenom pastiru srpskome, Gojku Stojčeviću. Ovde se inače već šest godina priređuju dani posvećeni 44. patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, koji se zamonašio 1947. u kablarskom manastiru Blagoveštenje, više Ovčar Banje malo uzvodno od Čačka, pa u poslednjoj deceniji prošlog i u prvoj ovog veka stolovao našom svetosavskom verskom maticom.

Tekstove za knjigu, po molbi, priložili su sadašnji patrijarh SPC Porfirije, akademici Dušan Kovačević i Matija Bećković, Žarko Trebješanin, Vojislav Koštunica, Vladimir Dimitrijević, Milan Ružić, Dragan Dragojlović, Miladin Vukosavljević, Predrag Đoković i potpisnik ovih redova.

„Jedne slavske večeri Živorad Stojković rekao nam je da će ga nešto kasnije posetiti prijatelj i najdragoceniji saradnik u pripremi knjige ’Zadužbine Kosova’, episkop raško-prizrenski Pavle. I te večeri, oko osam sati u stan je došao omaleni i prosedi episkop, ni blizu izgleda iz Živoradovih priča o čoveku izuzetne snage i hrabrosti. Obično kad pominjete snagu i hrabrost javlja vam se slika snažnog i jakog čoveka. I to je ono što često previđamo kad pričamo o nečijoj snazi. Episkop i Živoradov prijatelj zadržao se nešto više od sata.”

Tako Dušan Kovačević počinje pripovest o mudrom kaluđeru kojeg su svi Srbi uzimali za pojam pameti, a ovako završava...

„I danas se živo sećam te večeri kad sam prvi put video i slušao priče episkopa Pavla. Kasnije ću ga viđati i slušati kao patrijarha tokom onih strašnih ratnih godina krajem prošlog veka, kad je ponavljao nebrojeno puta da nam je na ovom svetu najvažnije da budemo ljudi. Mirio je zavađenu braću, stišavao zapenušalu mladost i opamećivao zaboravne, jednom rečju bio je glas mira, razuma i dobrote koja se retko sreće među nama nestrpljivim ljudima. Na mom radnom stolu je već godinama knjiga posvećena ’životopisu i poukama patrijarha Pavla’. A naslov te knjige mudrih priča i saveta patrijarha Pavla je: ’Bog će pomoći ako ima kome’.”

Među korice ovog izdanja smešteni su i nadahnuti stihovi Matije Bećkovića, koje predvodi naslov „Majka”:

„Je li još živa/Ona vaša sestra/Kod koje ste išli/svake nedelje/Pitam patrijarha Pavla

Umrla je odavno/Ali to mi nije sestra/Nego sestra od tetke/A tetka mi je majka/Koja me podigla od kolevke/Kad se preudala/Ona što me rodila

I sad ja mislim/kad promenim svetom/da ću prvo videti tetku/Koje sam se najviše uželeo/A za ostale u carstvu nebeskome/ima vremena/da se vidimo i porazgovorimo/od Avrama i Isaka/do četvorodnevnoga Lazara/moje krsne slave

Videću i Svetog Savu/i Cara Kosovskoga/I druge svete/Iz roda našega/koji su odbranili obraz Božiji

Videću i majku/Ako Bog da/I ako me pozna.”

Ova povesnica sadrži i niz izuzetnih fotografija koje ostaju zanavek iz poseda naše kuće „Politika” i Srpske pravoslavne crkve i zbirki pojedinih snimatelja koji su kamerama beležili to vreme. Glavni i odgovorni urednik izdanja je profesor univerziteta dr Drago Milošević iz Čačka, koji je i osnivač priredbe „Dani patrijarha Pavla”, grafički urednik Zoran Jureš takođe iz ovog grada, a pokovitelj Čačak.