Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Od stadijuma karcinoma pluća zavisi da li će biti operacije

Tokom intervencije tumora otklanjaju se delovi organa ili jedno plućno krilo, što se radi klasičnim zahvatom ili uz pomoć minimalno invazivne hirurgije
(Unsplash)

U Srbiji od karcinoma pluća godišnje oboli više od šest hiljada ljudi, a, nažalost, oko četiri hiljade izgubi bitku sa ovom bolešću. Rak pluća je vodeći karcinom od kojeg obolevaju i umiru muškarci, dok je među ženama na drugom mestu od svih vrsta maligniteta – posle raka dojke.

Aleksandar Ristanović (Foto: D. D. Kesar)

Pukovnik dr sc. med. Aleksandar Ristanović, načelnik Klinike za grudnu hirurgiju i kardiohirurgiju Vojnomedicinske akademije, naglašava da postoje slučajevi u razvoju ove bolesti gde se hirurgija može primeniti, ali i gde ne može. Stadijum u kojem se bolest nalazi kod pacijenta određuje da li lekari mogu da pristupe hirurškom lečenju ili ne.

– Neophodno je da se pacijentu uradi skener pluća, bronhoskopija i analiza plućne funkcije. Na osnovu tih nalaza dobijamo saznanje da li tehnički možemo da pristupimo tumoru, ali i da li bi pacijent mogao da podnese predviđenu operaciju. Nekada se događa i da ne možemo dijagnostikom da utvrdimo objektivno stanje pacijenta, pa tokom operacije vidimo da je došlo do takozvanog rasejanja maligne bolesti. Ponekad skener ne može decidirano da odredi da li je tumor samo prislonjen uz veliki krvni sud ili ga infiltriše, što znatno menja ishod operacije. Ono što nam je važno jeste da dijagnostika pokaže da li je tumor u početnoj, primarnoj fazi (prva dva stadijuma) ili je bolest odmakla. Ukoliko se pronađe u trećoj ili četvrtoj fazi i postoje udaljene metastaze na drugim organima, ne radi se operacija, već se primenjuju drugi vidovi lečenja, kao što su hemioterapija i zračna terapija – naglašava dr Ristanović.

Operacije uklanjanja karcinoma pluća su najčešće intervencije na grudnoj hirurgiji i čine između 80 i 90 odsto svih zahvata koji se obave u dijagnostičke i terapijske svrhe, dodaje ovaj iskusni stručnjak. Tokom intervencije tumora otklanjaju se delovi pluća ili jedno plućno krilo. Naš sagovornik ističe da oni uvek gledaju da maksimalno poštede plućno tkivo kod pacijenta i da odstrane onoliko tkiva koliko je maksimalno dozvoljeno kod ovakvih vrsta zahvata.

– Postoje dve vrste operacije: klasični torakotomijski pristup, gde se otvara zid grudnog koša, i minimalno invazivna hirurgija VATS (video-asistirana torakoskopska hirurgija), odnosno laparoskopija, gde je VMA načinila veliki iskorak. Tu se kroz mali rez obavi sve ono što se čini i klasičnim putem, s velikim rezom na grudnom košu. Oporavak bolesnika kod tih operacija je mnogo brži nego u slučaju klasične operacije, imaju manje bolova u postoperativnom periodu i ranije odlaze na kućno lečenje. Samim tim, oni su spremni i za dalji nastavak lečenja koje obuhvata hemioterapiju koja sledi nakon hirurgije ukoliko je to potrebno. Dakle, posle VATS hirurgije oporavak traje dva do tri dana, a nakon klasične intervencije do sedam dana, ukoliko postoperativni tok ide uobičajeno – objašnjava naš sagovornik.

– Minimalno invazivna hirurgija je uobičajena svuda i VMA se trudi da uvek ide u korak sa svetom. Svi lekari ove klinike su obučeni ovu vrstu hirurgije. Ipak, klasična hirurgija nikada neće biti ugašena jer postoje slučajevi kod kojih nije moguće primeniti VATS hirurgiju, na primer, zbog veličine tumora – kaže dr Ristanović.

Tumori su zloćudna oboljenja, napominje načelnik Klinike za grudnu hirurgiju i kardiohirurgiju, i bolest se može ponovo pojaviti i kod onih koji su operisani. Zato je bitno da pacijenti idu na redovne kontrole.

Pacijenti koji najčešće dolaze na ove operacije uglavnom imaju više od 40 godina, a pušači su u više od 80 odsto slučajeva. U faktore rizika za pojavu bolesti dr Ristanović ubraja stres, koji se, nažalost, teško može izbeći, zatim genetiku, aero-zagađenje, boravak u prostoriji punoj duvanskog dima (pasivni pušači). Pušačima sa savetuje da odlaze jednom godišnje na snimanja pluća niskodoznim skenerom, kao svojevrsni preventivni pregled.

Zbog pandemije kovida 19, statistički je opao broj otkrivenih slučajeva karcinoma pluća u Srbiji za 20 odsto, ali to nije realno stanje, napominje dr Ristanović jer se ljudi zbog straha od kovida ne javljaju lekarima za pomoć.

– Dešava se da kod obolelih od korone otkrijemo i da imaju rak pluća. Oni dođu zbog dijagnoze kovida, a kada snime pluća, vidimo i karcinom – upozorava dr Ristanović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.