Napušta li Si Đinping „virtuelnu diplomatiju”

Vladimir Putin će biti prvi strani lider s kojim će se Si Đinping lično videti posle skoro dve godine, otkako je u Pekingu u martu 2020. poslednji put ugostio pakistanskog predsednika Arifa Alvija. Dogovor o susretu u februaru, na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, pao je prošle nedelje, tokom virtuelnog sastanka dva državnika. Si je rekao da se raduje susretu s Putinom, da bi zamenik kineskog šefa diplomatije Le Jučeng kasnije potvrdio da će to biti sastanak „licem u lice”.

Uprkos nekoliko virtuelnih sastanaka sa svetskim liderima – Bajdenom, Merkelovom, Makronom i Džonsonom – upadljivo odsustvo Si Đinpinga s međunarodne scene od izbijanja pandemije korone zakomplikovalo je ambiciju Kine da se pozicionira kao alternativa američkom liderstvu. Period otkad je kineski predsednik prestao da putuje van granica zemlje poklopio se i s pogoršanjem odnosa Pekinga sa zapadnim centrima moći. Si je poslednji put napustio Kinu u januaru 2020, kad je otišao u Mjanmar. Samo nekoliko dana posle te posete kineski predsednik je naredio zatvaranje Vuhana, grada u kojem je izbila epidemija kovida 19.

Predsednici Kine i Rusije su jedina dva lidera koja nisu prisustvovala samitu Grupe 20 u Rimu u oktobru, a nisu došli ni na Klimatsku konferenciju COP26 u Glazgovu. Američki predsednik Džozef Bajden u Glazgovu je zbog toga čak javno ukorio drugu najveću ekonomiju sveta rekavši: „Kina je odsutna”.

Pre samo pet godina, u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Si Đinping se predstavio kao čuvar multinacionalnog poretka, dok je predsednik Donald Tramp gurao izolacionističku agendu „Amerika na prvom mestu”. Ali, otkako je kineski predsednik zbog pandemije prestao da putuje van zemlje, sve mu je teže da bude u toj ulozi.

Prema proceni Nila Tomasa, analitičara Grupe Evroazija, pre izbijanja pandemije Si Đinping je posećivao u proseku 14 zemalja godišnje. Kineski predsednik je u inostranstvu u toku jedne godine provodio 34 dana, što je znatno više od Baraka Obame (25) ili Donalda Trampa (23).

„Ako bi Si napustio Kinu, po povratku u Peking morao bi da se pridržava strogih kovid protokola ili bi rizikovao kritiku da je iznad pravila koja važe za sve”, kaže za „Njujork tajms” Rajan Has, viši saradnik na Institutu Brukings, koji je u Obaminoj administraciji bio direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost.

U situaciji kada i Rusija i Kina imaju sve više nesporazuma sa zapadnim partnerima, prva zbog Ukrajine, druga zbog Tajvana, dolazak Putina na Zimske olimpijske igre neće samo dodatno ojačati odnose dve zemlje, već bi mogao da bude i znak da Si napušta „virtuelnu diplomatiju”. Pogotovo otkako su SAD započele međunarodnu kampanju diplomatskog bojkota Olimpijskih igara zbog navodnog nastavka „genocida” u autonomnoj pokrajini Sinđang i drugih kršenja ljudskih prava.

„Si će morati da prisustvuje Olimpijskim igrama, a onda su sastanci sa stranim liderima koji dođu u Peking neizbežni. Mislim da bi to moglo da bude signal ponovnog otvaranja Kine posle dvogodišnjih restrikcija”, kaže za „Saut Čajna morning post” Jun Suen, direktor kineskog programa Stimson u Vašingtonu.

Susret Sija i Putina po oceni Džao Keđina iz Karnegi centra biće sastanak starih prijatelja, koji će samo demonstrirati snagu kinesko-ruskih odnosa. Budući da će ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara prisustvovati i Antonio Guteres, generalni sekretar UN, Džao očekuje da bi i on mogao da se lično vidi sa Sijem.

Kineski zvaničnici su prethodnih meseci svoje kolege iz inostranstva primali uz poštovanje rigoroznih mera zdravstvene zaštite, i to van prestonice. Tako se kineski šef diplomatije Vang Ji nedavno sastao sa nekoliko svojih inostranih kolega u Anđiju u istočnoj provinciji Džeđang.

Prema diplomatskim izvorima, svaki od kineskih predstavnika koji je prisustvovao tim sastancima morao je potom da provede nedelju dana u karantinu u Anđiju, i još po jednu sedmicu u kućnoj izolaciji po povratku u Peking.

Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ženmin, kaže da je pandemija poremetila planove i dovela do toga da nije lako predvideti da li će biti novih ličnih sastanaka s inostranim predstavnicima. Kako kaže, zbog kineske politike nulte tolerancije prema kovidu 19 nijedan član Stalnog komiteta Politbiroa, najvišeg rukovodstva Komunističke partije, nije se lično sreo ni sa jednim stranim zvaničnikom duže od 600 dana.

Kad je u septembru Bajdenov glavni izaslanik za klimu Džon Keri posetio Tjanđin s potpredsednikom Politbiroa Hanom Džengom razgovarao je putem video-veze.