Podrška Istoka i Zapada zvaničnoj politici Srbije

Dobijanje ruskog gasa pod veoma povoljnim uslovima, unapređenje ekonomske saradnje sa Kinom i otvaranje klastera u pristupnim pregovorima Evropskoj uniji svega tri meseca pre izbora jasan je pokazatelj da međunarodna zajednica podržava vlast u Srbiji. Da zapadna podrška ipak nije bezuslovna i jednoznačna, svedoči i usvajanje poslednje rezolucije Evropskog parlamenta kojom se kritikuje stanje demokratije u našoj zemlji.

Desničarska opozicija podržava čvrstu saradnju Beograda sa Moskvom i Pekingom pogotovo što smo jedina zemlja u Evropi, osim Belorusije, koja je pred zimu dobila gas po povoljnoj ceni, na osnovu koje je zagarantovano snabdevanje ovim energentom u narednih šest meseci. Uz to, Srbija je samo na ovaj način uštedela više od 200 miliona evra. S druge strane, jedan deo partija koje su preskočile prošlogodišnje junske izbore, teško je podneo otvaranje pristupnih pregovora sa EU.

U trenutku kada su demonstranti blokirali mostove i međunarodne saobraćajnice pod izgovorom da su u pitanju ekološki razlozi, Brisel je odlučio da otvori klaster koji se upravo odnosi na ekologiju čime je stao na stranu vlasti. To je razlog zašto je taj deo samozvane proevropske opozicije takvu odluku, na društvenim mrežama, protumačio kao izdaju, dok je recimo Biljana Stojković, iz Skupštine slobodne Srbije, naglasila da ovdašnje proevropske snage svakako ne mogu biti zadovoljne takvim razvojem situacije, odnosno izraženom podrškom unije Vučićevoj vlasti i da su u borbi protiv vlasti sasvim sami.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da pozicija Srbije između Istoka i Zapada nije isto kao i pozicija neke druge zemlje koja bi samo gledala šta može da dobije od obe strane. Za naš list ističe da Zapad direktno vodi negativnu politiku prema našim nacionalnim interesima, jer nam otimaju deo teritorije (Kosovo i Metohiju) ili ruše Republiku Srpsku koja je naš vitalni nacionalni interes. „Pozicija Srbije je takva da mi po definiciji moramo da se oslanjamo na Rusiju koja nam je prirodni saveznik u odbrani nacionalnih interesa, a tek u sledećem koraku moramo da gledamo što bolje da se pozicioniramo između Istoka i Zapada. Politikom Zapada smo uslovljeni da vodimo sadašnju politiku, a nadgradnja je ekonomski račun što je takođe veoma bitno”, kaže Anđelković.

Posle petooktobarskih događanja, partneri EU su bile partije koje su važile za demokratske i Brisel je imao prirodni savez sa njima. Od njih se očekivalo da transformišu Srbiju putem demokratskih i tržišnih reformi, ali se posle 12 godina videlo da od toga nije bilo gotovo ništa. I uz to, ove partije kosovski problem su gurale pod tepih. Ali, čak i ta podrška je prestala posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, kada je došlo do političkog uspona Aleksandra Vučića kao jakog čoveka Srbije koji drži reč. Osim što je pokrenuo dijalog sa Prištinom, za šta se zalagala EU, formiran je novi politički savez koji podržavaju SAD i Nemačka. U isto vreme, od kada je Demokratska stranka izgubila vlast, u ostatku „demokratske Srbije” vodi se rat do istrebljenja. Tako je nastala situacija u kojoj se demokratske i proevropski orijentisane snage nalaze u nekakvom međuprostoru.

Politički analitičar Branko Radun kaže da je zahvaljujući veoma dobroj spoljnoj politici predsednika Aleksandra Vučića, Srbiju cene i Zapad i Istok, jer se pokazala kao pouzdan partner. Za „Politiku” kaže da je ovaj deo regiona više okrenut ka EU pa zato osim pohvala stigne i pokoja packa, kao što je rezolucija EP koja nije pravno obavezujuća. „Ovaj region stremi ka EU i zato nas oni više ocenjuju i bivaju kritični prema nama. Politika Rusije i Kine mnogo više teži multipolarnom svetu koji podrazumeva i veći stepen samostalnosti, ali imaju različit pristup jer imaju različite pozicije u regionu”, kaže Radun.

To što je EU otvorila ekološki klaster, pozitivan je signal pre svega za vlast, ali nema promene zapadne politike prema Kosovu, dodaje Radun i podseća da, za razliku od nekih ranijih godina, sada više ne spominju ni datume kada bi Srbija eventualno mogla da pristupi EU. „To što je uradio Brisel taj deo proevropske opozicije pogrešno povezuje sa predstojećim izborima. Brisel je u ćorsokaku što se tiče Balkana, jer nema proširenja, a postoji strah da se region u većoj meri ne okrene Rusiji, Kini ili Turskoj. To sada ne izgleda tako, ali ako se ovaj trend nastavi u dvadesetak godina, EU bi mogla da izgubi ovaj region jer će u njemu biti dominantan kapital iz država koje nisu u EU”, navodi Branko Radun.

Jedan od zapadnih diplomata navodi da ima više razloga zašto proevropska opozicija ne dobija podršku Zapada. Jedan od njih je da Zapad računa na Vučića da će im dati nekakav rezultat u pregovorima sa Kosovom, tim pre što za zastoj dijaloga nije kriv Beograd. „Kad je u pitanju i Bosna i Hercegovina, taj deo opozicije je daleko radikalniji u stavovima od aktuelne vlasti i zašto bi onda neko ko hoće stabilnost u regionu podržao tu opoziciju. Ukoliko bi oni, recimo, došli na vlast morali bi da se dokazuju, što bi dodatno zakomplikovalo ionako tešku situaciju u susednoj državi”, navodi ovaj diplomata.

Zbog toga je takav odnos Zapada prema tom delu opozicije. Kako kaže, taj deo opozicije nema jasne stavove o Rusiji, Kini, niti o rešavanju pitanja Kosova, ustavnoj krizi u Bosni, ni o članstvu Srbije u EU, ni o situaciji u regionu. Konstatuje da je formirana koalicija kao heterogen savez čiji je cilj samo da dođe na vlast, a niko u Briselu, Vašingtonu, ali ni u Moskvi i Pekingu ne bi znao šta bi to konkretno donelo Srbiji i samom regionu. Ipak, prošle nedelje EP je usvojio rezoluciju o Srbiji, a njen predlagač Klemen Grošelj, evroposlanik iz redova liberala, kaže da to predstavlja jasnu poruku srpskim vlastima da je prošlo vreme taktiziranja i manipulacija. Njegova poruka je da vlast u Srbiji mora da se odluči šta joj je prioritet – EU ili neki drugi savez, jer, kako je kazao, vreme sedenja na dve ili više stolica polako ističe.

Komentarišući ove navode, Dragomir Anđelković kaže da u poslednje vreme stižu informacije iz EP i SAD da Srbija treba da se opredeli i navodi da je to s njihove strane legitimno, ali pomalo iracionalno. „Kako neko može da očekuje da se Srbija opredeli za one koji direktno rade protiv srpskih nacionalnih interesa? Ako bi stvarno postavili takav izbor, jasno da je da će se Beograd oslanjati na one koji podržavaju, ili bar ne ugrožavaju naše nacionalne interese”, zaključuje Dragomir Anđelković.