Život bez kompromisa

Danas, na pragu zrelosti, mogu prihvatiti filozofsko mišljenje da je umetnost čulni pristup istini. Balet nije samo lepršava bajka, ugodnost prijatne večeri posmatranja, balet je najkompleksnija sinteza umetnosti, možda zato i najteža, govorila je svojevremeno Jelena Šantić (1944‒2000), baletska umetnica i aktivistkinja. Na njen bogat stvaralački i humanitrani rad podseća nas upravo objavljena knjiga pod naslovom „Život bez kompromisa za umetnost i mir ‒ Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari”, koju je priredila Amra Latifić, a predstavljena je nedavno u Legatu „Josip Slavenski” u Beogradu, na festivalu BUNT 9.0.

Naslovnica knjige

Ovo izdanje koje su objavile Grupa 484 i Fondacija Jelene Šantić, osvetljava svestranu ličnost ove velike umetnice, predstavljajući je i kao autorku brojnih stručnih članaka, libreta, projekata, dve monografije o značajnim baletskim umetnicima Dušku Trniniću i Magi Magazinović.

Neustrašivost je bila precizna odlika karaktera Jelene Šantić, nekadašnje primabalerine Narodnog pozorišta, koreografa, teoretičarke baleta i mirovne aktivistkinje. Berlinski Park mira od 2003. nosi njeno ime, a na uličnoj tabli piše Jelena Šantić-Friedenspark, srpski borac za mir. Kao primabalerina Narodnog pozorišta odigrala je veliki broj uloga, a među njima Žizelu, Odiliju, Mirtu, Juliju, Nastasju Filipovnu i mnoge druge, a ostvarila se uspešno kao koreograf. U svojoj porodici, privatno bila je Lela, Jeca, rođena Jovanović, po mami Lukašević, po baki ruska kneginja Hovanska, a javno je bila ne samo vrhunska umetnica već i graciozna Beograđanka sa pištaljkom oko vrata devedesetih godina prošlog veka, boreći se za pravdu i pravo na dostojanstvo i pristojan život starosedelaca i izbeglica.

Borila se protov govora mržnje i šovinizma, ali ne samo za govornicom i na ulici već i između frontova i minskih polja. U teškim vremenima putovala je do Sarajeva, Prištine, Zapadne i Istočne Slavonije, solidarisala se sa žrtvama rata bez obzira na nacionalnost i sakupljala pomoć u odeći, hrani i lekovima. U okviru Centra za antiratnu akciju u Beogradu, čiji je bila jedan od osnivača, 1995. organizovala je grupu za prihvat srpskih izbeglica iz Krajine, koja zbrinjava 484 izbegličke porodice ostale bez smeštaja. Uz podršku evropskih mirovnih inicijatova ova grupa prerasta u nevladinu organizaciju i zvanično nosi naziv Grupa 484. Borba Jelene Šantić je bila neprekidna, a kada je kasnije obolela od najteže bolesti ni tu se nije predavala i bila je aktivna do samog kraja, noseći hrabro svoju sudbinu.

Nova knjiga „Život bez kompromisa za umetnost i mir ‒ Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari”, nastala je uz pomoć Irine Subotić i Irine Ljubić, sestre i kćerke umetnice, koje su Amri Latifić ponudile na korišćenje dokumentaciju sačuvanu u porodici.

O ličnosti Jelene Šantić govorili su na nedavno održanoj promociji kompozitorka Ivana Stefanović, glumac Slobodan Beštić, glavna urednica časopisa „Orhestra” Ivana Milovanović i flautista i osnivač BUNT festivala Ljubiša Jovanović. Ivanu Stefanović je sa Jelenom Šantić i rediteljkom Mirom Erceg povezivala muzika, koju je radila za njihove predstave. Zato se kompozitorka Stefanović prisetila saradnje u projektima ovako: – Na spisku našeg realizovanog zajedničkog rada ostala su tri važna naslova, nastala u razmacima od po tri godine: prvi predstava „Nastasja Filipovna” (Narodno pozorište,1986), drugi je bio monumentalna Eshilova „Orestija” kojom je otvorena obnovljena zgrada Narodnog pozorišta 1989. Najzad, 1992. godine se na 26. BITEF-u pod embargom pojavio Jelenin i moj balet „Isidora”. Ulogu Isidore Dankan Jelena je, kao koreograf, dala tek dolazećoj baletskoj zvezdi, Ašhen Ataljanc. Jelena se tada potpisala kao libretista i koreograf, ali ne i kao dramaturg i reditelj, što je i bila.

Ivana Milovanović je podelila sa posetiocima utiske o zajedničkom radu sa Jelenom Šantić u redakciji „Orhestre”, kao i glumac Slobodan Beštić, osvrnuvši se na zajednički rad u Grupi 484, „Projektu Pakrac”, o Jeleninoj upornosti i disciplini. Ljubiša Jovanović, flautista, prisetio se rada u orkestru NP u vreme umetničke aktivnosti Jelene Šantić, istakavši njenu potrebu da učestvuje u poboljšanju uslova rada umetnika.

Knjiga „Život bez kompromisa za umetnost i mir ‒ Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari”, bavi se sećanjem, i zato pred sobom imamo kapitalno delo iz oblasti kulture sećanja, snažan gest pamćenja i prenošenja ne samo uspomena na ovu jedinstvenu ličnost već i na čitavo jedno komplikovano, uzburkano i, povremeno, tragično vreme – zaključila je na promociji Ivana Stefanović