Sačuvati niz zdanja u Ulici Svetozara Markovića

Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije (PDR) za deo bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina koji bi trebalo da da novi izgled tom delu grada između parka Manjež i Trga Slavija, na javnom uvidu biće do 14. januara. Prostor je trebalo da se uredi prema idejnom rešenju arhitekata Anđele Karabašević Sudžum, Vladislava Sudžuma, Ane Petrović, Marije Matijević, Alekse Bekića i Zoje Milić, tima koji je pobedio na javnom anketnom arhitektonskom takmičenju u konkurenciji 14 idejnih rešenja koliko ih je pristiglo na konkurs za taj blok. Ali prema nacrtu PDR-a to se očigledno neće desiti iako je konkursno rešenje trebalo da bude osnov za planski dokument.

Na drugoj strani je, međutim, tim koji čine Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, Irina Subotić („Evropa nostra” Srbija), Milan First iz češkog udruženja „Češka beseda” Beograd, Jasna Đokić iz Udruženja građana „Topolska”, Miloš Jovanović iz Društva za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca. Oni su, kako kažu, uz podršku Odeljenja umetnosti SANU pokrenuli inicijativu da se od rušenja, prilikom izgradnje novog stambeno-poslovnog kompleksa, sačuva niz zgrada u Ulici Svetozara Markovića.

– Rušenje ovog niza unazadilo bi Beograd u istorijskom i estetskom smislu. Među ovim zgradama nalaze se četiri izuzetna primera beogradske arhitekture s početka 20. veka: od zgrade stare Građanske štedionice, na uglu sa Ulicom kralja Milana, preko zdanja nove Građanske štedionice iz 1929. godine (odmah do stare) češkog arhitekte Stevana Tobolara, zatim zgrade u kojoj se nalazi poznata kafana „Manjež” iz 1934. godine, koju je takođe projektovao Stevan Tobolar, do kuće u sredini bloka koju je projektovao poznati beogradski arhitekta Milan Zloković. U Ulici kralja Milutina 26 nalazi se zgrada koju je tridesetih godina projektovao ruski emigrant Valerij Staševski i koja predstavlja vredan primer arhitekture modernizma toga doba – ističe se u inicijativi u kojoj se uništenje autorskih dela Tobolara i Zlokovića naziva „anticivilizacijskim činom”.

Kako se navodi, reč je o gradskoj celini koja govori i o češko-srpskim vezama pa bi njeno očuvanje zaštitilo ne samo arhitekturu, već i istorijsku saradnju dva naroda, pažljivo građenu od polovine 19. veka.

U planu koji je moguće videti i na sajtu grada stoji da će se u ovom delu graditi mešoviti gradski centar u kome će visine objekata biti uslovljene visinom hotela „Hilton”. Uz stambene zgrade, ovde će se nalaziti i sadržaji namenjeni trgovini, biznisu, zanatstvu, ugostiteljstvu, zdravstvu... Kompleks bi se prostirao na nešto više od 5.000 kvadrata.

Plan takođe ističe da prostor nije utvrđen kao kulturno dobro, nije u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, ne uživa prethodnu zaštitu niti se na njemu nalaze dobra pod prethodnom zaštitom.

Tri stambene kule

Na delu glavne gradske pešačke trase Kalemegdan – Terazije – Slavija osim palata „Albanija” i „Beograd” i hotela „Slavija” trebalo je da budu još tri stambene kule, predvideo je tim arhitekata koji je pobedio na održanom konkursu. Objekti od po 13 i 14 spratova planirani su na uglovima Kralja Milutina i Kralja Milana i Kralja Milana i Svetozara Markovića i međusobno će biti povezani nižim šestospratnim zdanjem sa zelenim krovnim parkom. Iza visokih zgrada zamišljen je gradski ozelenjeni pasaž zaštićen od saobraćaja – koji povezuje park Manjež i pjacetu Trga Slavija. U tekstu programa ovog konkursa navedeno je da su zgrade u Ulici Svetozara Markovića 43, 47 i 49 segment istorijskog ambijenta Beograda, u važećem PDR-u vrednovane kao ambijentalna vrednost i kao takve mogu se zadržati u postojećem stanju uz mogućnost da budu obnovljene i dograđene.