Nedimović: Nema više čekanja na granicama za poljoprivredne proizvode

Glavna dobit za poljoprivredu od „Otvorenog Balkana” je što su laboratorijske procedure između Srbije, Albanije i Severne Makedonije usklađene i što više nema čekanja na granicama zbog fitosanitarne i veterinarske kontrole, izjavio je u Tirani ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je za „Politiku” rekao da su rezultati u poboljšanju trgovinske razmene već vidljivi i da je ove godine izvoz iz Srbije u Severnu Makedoniju porastao za 15 odsto, a u Albaniju 19 procenata.

– U slučaju Albanije u prvih deset meseci prevazišli smo celokupni prošlogodišnji rezultat – naglasio je on. Dodao je da za razliku od ranijeg perioda, kada su veterinarska i fitosanitarna inspekcija s jedne strane granice radile 24 sata, a sa druge nisu, sada je taj posao uređen tako da svi rade neprestano, sedam dana u nedelji. Ono što je značajno za privrednike jeste i da su laboratorijske analize usklađene.

Naveo je da ono što se uzorkuje u Skoplju, važi u Beogradu i Elbasanu ili bilo gde drugde. Ovo je u prošlosti bio kamen spoticanja ali toga više nema, napomenuo je on. Naglasio je da sve ovo znači da više nema čekanja na granicama za poljoprivredne proizvode.

– Ode se do carinske ispostave, tamo se rasknjiže papiri i roba ide u prodaju tamo gde treba. To je glavna tekovina „Otvorenog Balkana” za poljoprivredu – zaključio je Nedimović.

Da je poljoprivredni sektor jedan od najvažnijih u pogledu saradnje u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” smatra i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je izjavio da su sporazumima o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti namirnica i hrane za životinje otvara velika mogućnost za pospešivanje trgovinske razmene, te da bi ona samo u agraru, u narednih nekoliko godina, mogla da dostigne nivo od milijardu evra.

Između Srbije i Albanije razmena u sektoru agrara iznosi 70 miliona evra, a sa Severnom Makedonijom 260 miliona. Vučić je kazao da su to trenutno mali brojevi ali da veruje da će uskoro dostići milijardu evra, ako sve bude išlo dobrim putem.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Severnu Makedoniju Srbija najviše izvozi žitarice i proizvode od žitarica, povrće i voće, mlečne i druge prehrambene proizvode i prerađevine.

Prošle godine zabeležen je znatan rast izvoza životinja, šećera i meda i razmene stočne hrane s boljim rezultatima na obe strane. Gotovo polovina uvoza iz Severne Makedonije čine povrće i voće.

U Slučaju Albanije žitarice su takođe na prvom mestu u izvozu, a slede pića, prerađevine od povrća i voća, mleko i mlečni proizvodi. Iz te zemlje ove godine najviše smo nabavljali povrće i neke vrste voća.

Srbija i inače ostvaruje znatnu razmenu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda s Cefta regionom, kome pripadaju i ove dve države. Iako nam je u izvozu agrara EU najznačajniji trgovinski partner gde se plasira više od 50 odsto domaće robe, čak četvrtina izvoza odlazi upravo u Cefta područje. Naša zemlja je 2020. ostvarila rekordni izvoz poljoprivrede i i prehrambene industrije od 4,1 milijardu dolara. Izvoz u EU bio je 2,1 milijardu a u Cefta države 1,2 milijarde dolara.