Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rio Tinto kupuje rudnik litijuma u Argentini

(Принтскрин)

Kompanija Rio Tinto kupuje rudnik litijuma u Argentini koji bi trebalo da ima potencijal da proizvodi 50.000 tona litijum karbonata, otprilike koliko i rudnik Jadar zbog kojeg su u Srbiji izbili protesti, i s ta dva projekta postala bi jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Rio Tinto saopštio je 21. decembra da će kupiti litijumski projekat Rinkon u Argentini za 825 miliona dolara u nastojanju da nadogradi svoje poslovanje materijalima neophodnim za proizvodnju baterija, navodi Rojters.

Ova kupovina Rio Tinta, kako navodi agencija, dolazi u vreme kada vlada velika potražnja za litijumom koji je ključni sastojak u baterijama za električne automobile, dok se drugi očekivani proizvod, borat, koristi u solarnim panelima i vetroturbinama.

„Projekat Rinkon ima potencijal da donese značajne nove zalihe litijum karbonata za baterije, da se iskoristi prilika koju nudi rastuća potražnja navođena globalnom energetskom tranzicijom”, naveo je u saopštenju izvršni direktor Rija Džejkob Stausholm, prenosi Beta.

Tehnologija direktne ekstrakcije litijuma predložena za projekat kupljen od privatnih vlasnika ima „potencijal da značajno poveća dobijanje litijuma” u poređenju sa bazenima za solarno isparavanje, naveo je Rio Tinto, dodajući da na lokaciji trenutno radi pilot postrojenje.

Rio Tinto je u julu opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat litijuma u Srbiji koji je izazivao proteste aktivista za zaštitu životne sredine koji kažu da će rudnik zagaditi zemlju i vodu.

Kupovinom rudnika litijuma u Argentini, druga po veličini rudarska kompanija na svetu ubrzava svoj prodor u materijale za baterije, dok cena tog metala nastavlja da raste, ukazuje Blumberg.

Globalna tranzicija ka električnim vozilima povećala je potrošnju i cene litijuma su ove godine zabeležile više nego trostruki rast, budući da rudarske kompanije i pored proširenja kapaciteta ne mogu da idu u korak s potražnjom.

Najveće rudarske kompanije, kako navodi Blumberg, sve više žele da se prošire na takozvane materijale za budućnost, kao što su litijum, bakar, pa čak i đubriva, pošto investitori i vlade povećavaju pritisak na materijale koji više zagađuju, ali koji su dugo bili najprofitabilniji.

Rio Tinto već želi da u Srbiji razvije rudnik litijuma vredan 2,4 milijarde dolara dok nastoji da diverzifikuje svoje poslovanje bazirano na rudi gvožđa, ali su ti planovi pod pritiskom aktivista koji protestuju na ulicama srpskih gradova protiv projekta.

Zbog tih prepreka dogovor u Argentini je „posebno važan”, rekao je Kris Beri, predsednik konsultantske kompanije Haus mauntin partners, dodajući da je jedna od najvećih grešaka rudarskih kompanija što nemaju plan B, ali da je „jasno da je Rio dobro razmislio o svojoj litijumskoj strategiji”.

Dogovor o kupovini projekta litijuma u Argentini ističe promenu strategije u Rio Tintu pod njegovim novim izvršnim direktorom Stausholmom koji veruje da kompanija previše izbegava rizike, delom zbog lošeg rezultata u nedavnim spajanjima i akvizicijama, ističe Fajnenšl tajms.

Analitičar investiciona banke Džej Pi Morgan Dominik O'Kejn ocenio je da je kupovina Rinkona „strateški značajna”, navodi britanski list i ukazuje da taj dogovor koji je usledio posle niza drugih poslova s litijumom u Južnoj Americi, uključujući najavljeni ulazak kineske kompanije Ziđin, pokazuje da rudarski sektor skreće pažnju na metale potrebne za energetsku tranziciju.

Rio Tinto već ima projekat litijuma Jadar u Srbiji vredan 2,4 milijarde dolara i s kupovinom Rinkona imaće potencijal da proizvodi od više od 100.000 tona litijum karbonata godišnje, pošto bi oba projekta trebalo da daju po 50.000 tona godišnje pod punim kapacitetom, ukazuje Fajnenšl tajms.

S ta dva projekta, dodaje list, Rio Tinto bi bio jedan od najvećih proizvođača litijuma na tržištu za koje se očekuje da će rasti za 25 do 35 odsto godišnje u narednoj deceniji, dok se povećava potražnja za tim metalom pošto je ključan za proizvodnju baterija koje napajaju razne stvari od pametnih telefona do električnih vozila.

Rio Tinto nije naveo koliko će koštati razvoj projekta u Argentini, ali na sajtu Rinkona piše da se predviđa da će kapitalni izdaci biti 770 miliona dolara tokom dvogodišnjeg perioda izgradnje, s očekivanjem prve proizvodnje 2025-2026. godine.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Imajuci u vidu kako su Amerikanci demolirali citavu Juznu Ameriku, ova vest uopste ne cudi.
Budimir
Sretan im put !
dusan1
Porediti Srbiju i Patagoniju....
petrovic sasa
super, hvala Rio tintu na dosadasnjim istrazivanjma i saradnju u Srbiji. zelimo Vam puno srece i uspeha u Argentini, Do vidjenja i srecan put!
popchulle
Ne doviđenja već zbogom.
Горан Ф. Лалић
Далеко му лепа кућа. Чуо сам да су и у селу мојих предака, Струганику, хтели нешто да буше. Народ треба да буде јединствен и да не дозволи да се, једино благо које имамо а то је планета Земља, уништи.
ivan
Интересантно је да су Срби јединствени када нешто страно долази, што не разумеју ни шта ни како, али неће да оно што имају, опипљиво и лепо, тзв. ,,дедовину`` чувају и негују. Мислим на природу. Природа нам има пуно смећа и депонија, дивље градње. Тачније, где год су човек или неки пут у близини. Мислите о томе. Људи се више ангажују око чишћења, то јесте, али и даље недовољно. Парадокс овог поднебља не престаје.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.