Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koncert Stefana Milenkovića i Simfonijskog orkestra RTS-a

(Фото Танјуг/Јадранка Илић)

Čuveni violinista Stefan Milenković i Simfonijski orkestar RTS-a, održali su sinoć veoma uspešan novogodišnji koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, uz kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog i Kamija Sen-Sansa.

Na samom početku večeri, ispred velikog orkestra podsetili su da je tog dana u Beogradu u 53. godini iznenada preminuo Stanko Jovanović, stalni dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije.

U bogatoj umetničkoj karijeri sarađivao je i sa drugim ansamblima Muzičke produkcije RTS-a, i dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, te je minutom ćutanja odata pošta preminulom umetniku.

Muzičko veče bilo je podeljeno u dva čina, zapravo dva posebna fragmenta koja su činila veću celinu ispunjenu bezvremenskom čarolijom virtuoza na violini i umećem uigranog ansambla.

Scena je bila ukrašena cvećem koje se prostiralo duž poda bine, ali i na galeriji, kao praznično raspoloženje i uvod u neku bolju novu godinu.

Sam pogled na toliko članova Simfonijskog orkestra već je bio dovoljan da publika oseti da prisustvuje budućem spektaklu, iako nijedan ton nije bio još uvek odsviran.

Simfonijski orkestar RTS, nastao davne 1937. godine, danas je moderni bend, koji deluje u okviru Muzičke produkcije RTS, i prati svetske tendencije u interpretaciji muzike.

Repertoar prve celine činila je kompozicija „Simfonija br. 3” francuskog umetnika Kamija Sen-Sansa (1835-1921), poznata i kao „Orguljska simfonija”.

Remek delo „Simfonija br. 3, ce-mol, op. 78” nastalo je 1886. godine i sastoji se iz sedam kraćih stavova, sa različitim prelazima, odnosno sama dinamika je neujednačena: kreće lagano, tiho, onda naglo odlazi u snažne, uraganske melodije, da bi se vratila ponovo u mirnije vode.

Dirigent je svakako Bojan Suđić, jedan od najtraženijih umetnika na ovim prostorima, koji radi izuzetno velike projekte i ansamble, i uvek se unese teatralno u izvođenja koncerata.

Orkestar pod njegovom dirigentskom supervizijom hrabro je izneo ovaj školski čas jedinstvenog koncerta koji je publiku zapravo pripremao za glavni program koji će tek uslediti, prenosi Tanjug.

Specijalan gost na ovom koncertu bio je vrhunski orguljaš Zoltan Borbelj, koji je od publike dobio poseban aplauz.

Kamij Sen-Sans je prvu kompoziciju za klavir objavio još 1839, a sa svega 10 godina održao je svoj prvi nastup – „Koncert za klavir br. 15” od Mocarta, delovi od Baha, Hendla, a tada je izjavio da želi jednu od Betovenovih sonata da odsvira napamet, bez gledanja u note pred sobom.

Sa 16 godina objavio je svoju prvu simfoniju, onda i drugu (1853), i treću (1886), kao i čuveno delo „Karneval životinja”.

Ipak, francuski kompozitor je 1908. godine ušao u istoriju kao autor primenjene muzike, tačnije filmske kompozicije za ostvarenje „Ubistvo vojvode od Gisea”.

Premda je u pitanju nemi film, njegovu muziku orkestar je izvodio uživo ili se emitovala preko gramofona kao prava tema sinhronizovana sa radnjom kinematografskog dela.

Zanimljivo je da je u skoro svim kamernim delima umetnik koristio klavir i tek je sa gudačkim kvartetima – opusi 112 i 153 krajem 19. veka počeo da izuzima klavir iz sastava.

Osim veličanstvenog dela „Orguljska simfonija”, koja je sinoć predstavljena, a posvećena je mađarskom kolegi Francu Listu (preminuo je dva meseca posle svetske premijere), Sen-Sans je iznedrio još značajnih dela: Četvrti i Treći violinski koncert, vrhunsku operu „Samson i Dalila”, prvu violinsku i čelo sonatu, Varijacije na Betovenovu temu, i nije krio naklonost prema kamernoj muzici.

Drugi čin koncerta na Kolarcu u suštini je bio glavno „jelo” nakon ovog prologa kao „predjela”, jer je na scenu stupio proslavljeni violinista Stefan Milenković, ambasador srpske kulture u svetu i jedan od najznačajnijih umetnika u našoj zemlji.

Uvek nasmejan, veseo, kao neki večiti dečak, prepustio se odmah muziciranju kompleksnog remek-dela „Koncert za violinu i orkestar u de-duru, op. 35” P. I. Čajkovskog (1840 - 1893).

Kompozicija je tako koncipirana da Simfonijski orkestar jedno vreme svira, dok se solista -– Stefan priprema i onda njegova magična originalna violina iz 1783. godine, graditelja Đovanija Batiste Gvadanjinija, krene da proizvodi jedinstveni zvuk .

Tako je putovanje kroz pet stavova („Allegro moderato”, „Canzonetta”, „Andante”, „Finale” i „Allegro vivacissimo”) počelo na radost ljubitelja klasične muzike, lika i dela Stefana Milenkovića.

Naizmenično, kako to kompozicija zahteva u svojim zakonitostima, solista na violini se uključuje kada mu je vreme, nije stalno utisnut u sviranje, a onda kada on dominira i preuzme vođstvo, orkestar se ili utiša ili kompletno utihne.

Uvek kada se posmatra koncert Milenkovića, deluje da sve realizuje lako i da bi svako možda i mogao uz malo truda da muzicira kao on, ali naravno to je ozbiljna varka.

Retko talentovani izvođač, jednostavno savršen u svom nastupu, prolazio je kroz nekada teško prohodne tonove tih pet stavova velikog ruskog kompozitora poznog romantizma.

Čajkovski je koncert napisao 1878. u Švajcarskoj i to je njegov jedini koncert za violinu i orkestar, a onda je violinista Leopold Damroš 1879. godine u Njujorku izveo premijeru verzije za violinu i klavir. Premijera sa orkestrom je izvedena je 1881. u Beču, kada je violinista bio Adolf Brodski, a dirigent Hans Rihter. Ipak, muzička stručna javnost ovom delu nije bila nimalo naklonjena.

Uticajni kritičar Eduard Hanslik (1825-1904) napisao je nakon premijere da je Koncert za violinu i orkestar „dug i pretenciozan”, „para uši” i „violina nije svirana nego je prebijena namrtvo”.

Ali, loše kritike nisu nimalo naudile Koncertu, jer se on nezaustavljivo izvodi širom planete već skoro čitav vek i po.

Stefan Milenković je hrabro i odvažno izneo ceo koncert i ubedljivo dominirao, što je i očekivano, koncentrisan, posvećen, predan zahtevnom delu iz pet manjih fragmenata koji su bili ozbiljan zalogaj skoro 40 efektnih minuta.

Aplauz, ogroman i snažan, prolomio se kroz celu veliku salu, tako da je Milenković odmah odlučio da pokloni publici ne jedan, već dva sadržajna bisa.

„Hvala vam puno što ste večeras došli ovde, mnogo mi znači. Uvek sa posebnim emocijama nastupam u ovom prostoru”, prvi put se na bisu obratio solista publici i otkrio da će sada izvesti Svitu br. 3 „Alemanda” od Johana Sebastijana Baha.

Potpuno sam, bez učešća Simfonijskog orkestra, Milenković je briljirao na kratkom izvođenju te svite i onda je novi aplauz zapravo podrazumevao i novi bis.

Na scenu je izašao dirigent Bojan Suđić i bilo je jasno da publiku čeka još prijatnog sadržaja.

„Dok ne krenemo sa još jednom kompozicijom, želimo vam svi zajedno sa bine srećniju, lepšu, bolju i zdraviju novu godinu”, nadahnuto je rekao dirigent i predočio da sledi još jedno delo iz bogatog opusa Kamija Sen-Sansa.

Nakon sledećeg maestralnog izvođenja spektakla – Stefana Milenkovića i celog ansambla, koncert od puna dva sata bio je briljantno završen. Solista, orkestar, dirigent, svi očigledno zadovoljni, kao i publika koja je minutama aplaudirala oduševljeno, emotivno i ispunjeno.

Možda je nedostajalo da Stefan sve vreme bude prisutan na koncertu u celovečernjem formatu, jer je ovde odigrao ulogu od druge polovine.

Ali, u poslednjem periodu često na taj način nastupa, što se pod identičnim ključem pokazalo na koncertu u Botaničkoj bašti sa kamernim orkestrom „Muzikon” i u Novom Sadu na spektaklu tokom festivala „Kaleidoskop kulture” uz Vojvođanski simfonijski orkestar.

U Novoj 2022. godini, Milenkovića čeka i koncert 9. januara na otvorenom u Zrenjaninu sa njihovim orkestrom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.