Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Nije svaka promuklost rak

Ipak, kada traje duže duže od 15 dana, treba potražiti pomoć lekara. – Za strah i fatalizam nema mesta, jer, kako kaže prof. dr Jovica Milovanović, koji već 20 godina operiše rak grkljana, da je ovaj zahvat jalov posao ne bi se time bavio
(Unsplash/National Cancer Institute)

Da tek bol našeg čoveka natera da potraži pomoć lekara profesor dr Jovica Milovanović, specijalista otorinolaringologije, koji se posebno bavi laringologijom grkljana, odnosno, još uže, rakom laringsa, uverio se mnogo puta.

Dr Jovica Milovanović (Foto lična arhiva)

– Kad je reč o raku grkljana, koliko god mi objašnjavali značaj što ranijeg dolaska kod lekara, već dugo, decenijama unazad, pacijenti nam dolaze u poodmaklom stadijumu bolesti kada se javlja bol. U početku nastanka bolesti, nema bola i prvi simptom je najčešće promuklost. U većini slučajeva pacijenti to vezuju s nekim događajem tipa – popio sam hladno pivo, bio sam oznojen  i tolerišu takvo stanje do šest meseci. Tek posle tog vremena i kada im neko iz najbliže okoline kaže da moraju da provere zašto im se glas tako promenio, odlučuju se za pregled. I neretko od pacijenta dobijamo odgovor da promuklost traje jedan ili najviše dva meseca, a kada mu kažemo da izgleda da to traje ipak duže, uskaču članovi familije i govore o vremenu od šest do devet meseci trajanja promuklosti. Pacijenti uvek umanjuju problem. Otuda, više od polovine pacijenata s karcinomom laringsa stižu do nas u odmaklom stadijumu bolesti – kaže dr Milovanović, koji radi na Klinici za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju KCS.

Dovoljan broj otorinolaringologa u Srbiji

Pandemija je tek delimično uticala na ovu sumornu statistiku, i to samo u početku, tokom „zaključavanja”, kada su mnoge bolnice prešle u kovid sistem. Međutim, dr Milovanović, koji je i zamenik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije, podseća da je ova ustanova dugo bila jedina koja je primala nekovid pacijente, pa ni tada, a pogotovu ne sada više nema opravdanja da se odlaže poseta lekaru iz bilo kog razloga.

Dodaje da u Srbiji ima oko 400 otorinolaringologa i svi oni znaju da urade jednostavni pregled i prepoznaju problem, a znaju i kome dalje treba da upute pacijenta u tercijarnu ustanovu, odnosno kliničko-bolnički centar.

– Ukoliko se pacijent javi kada promuklost traje mesec, najduže dva meseca, a otkrije se da je razlog tumorska promena, bolja je prognoza, odnosno ishod lečenja i mnogo je veća šansa da prođe s manjom operacijom – objašnjava naš sagovornik.

Zato je glavni savet da zbog promuklosti, koja traje duže od 15 dana, treba otići na pregled kod otorinolaringologa. Pregled je jednostavan, nikakva priprema nije potrebna i traje pet minuta.

– Pacijenti koji su stigli na vreme, dakle u prvih mesec-dva trajanja promuklosti, posle operacije neće imati traheostomu, odnosno otvor na grlu ili „dugme”, „rupu”, kako to narod zove. Operacijom ćemo ukloniti, prema potrebi, jednu ili dve glasne žice, bilo laserom, kroz usta ili klasičnom operacijom. Takav pacijent će moći da govori, jede, diše i guta podjednako dobro kao i pre operacije. Naravno, glas nikada više neće biti isti, ali 97 odsto ovih pacijenata žive posle ovog raka duže od pet godina – objašnjava profesor Milovanović, koji se nalazi i na čelu Udruženja laringologa Srbije.

I kada se ne zakasni previše, u takozvanom T2 stadijumu bolesti, ishod lečenja je povoljan: pacijentu će biti odstranjene neke strukture i neke glasne žice, uradiće se rekonstrukcija laringsa, a kanilu će na grlu imati samo dok je u bolnici. Otvor na grlu će nakon toga biti zatvoren. Pacijent će nakon oporavka imati solidan glas, moći će da guta, govori, diše.

– Tokom operacije hirurg odstranjuje tumorsku promenu koju vidi, a tkivo oko tog mesta šalje se na patohistološku analizu. Zavisno od nalaza, donosi se odluka o eventualnom zračenju, ali često se sve reši samo hirurškim zahvatom. Međutim, kod kasnijih, odmaklih faza javljaju se i metastaze na vratu i bol, jer tumor oštećuje hrskavicu, mišićno tkivo, a deo lečenja je i zračenje – objašnjava laringolog.

(Pixabay)

Osim interesovanja da li operacija može da se izvede laserom – a može samo ako je reč o malom, početnom tumoru i pod uslovom da je on na pristupačnom mestu – pacijenti imaju još jedno obavezno pitanje: da li će imati traheostomu, otvor na grlu.

To je ujedno i njihov najveći strah. Često lekaru postave neobičan ultimatum: hoće da se operišu, ako hirurg može da im garantuje da neće imati traheostomu.

– Ne možemo to da im garantujemo! Veličina tumora određuje da li će biti otvora ili ne. Možemo eventualno da im to garantujemo kada smo sigurni da je reč o veoma malom tumoru. U svakom slučaju, pacijentu objasnimo da postoje dva načina lečenja: operativno i radio-terapijom, zračenjem – kaže dr Milovanović.

Mnogi od njih su, dodaje, spremni da odmah dignu ruke od operacije i da prihvate zračenje, čak i po cenu, kako kažu, da umru!

– Naravno da je to potpuno pogrešan stav. Trudim se da ih ohrabrim, kažem da ima leka i da već 20 godina operišem samo rak grkljana i sigurno to ne bih radio da je to jalov posao. Povukao bih se i radio bih nešto drugo! Još jedna činjenica ide u prilog ovoj tvrdnji: moji pacijenti dolaze na kontrole 10 godina, a posle toga im kažem da su izlečeni i više nema potrebe da dolaze na kontrolu – priča naš sagovornik.

Na kraju, dr Milovanović ukazuje da nije svaka promuklost rak i da ne treba upadati u kancerofobiju!

– Svako glasovno naprezanje, u smislu snažnog vikanja, navijanja, dugotrajnog pevanja, može da dovode do promuklosti, zbog koje, ako ne prolazi za dve nedelje, treba da se obratimo lekaru.

Na operaciju, ipak, u državnu kliniku

S obzirom na to da se zbog pandemije koja traje i dalje sve više naših građana odlučuje za lečenje u privatnim bolnicama, sledi i pitanje da li se operacije raka laringsa mogu raditi u privatnom sektoru.

– Može se obaviti pregled kod otorinolaringologa u privatnoj praksi, ali ipak savetujem da se ove operacije rade u državnom sektoru. Prvo, jer je reč o vrlo skupim operacijama, koje koštaju 10.000 evra, zbog činjenice da se posle intervencije u bolnici ostaje desetak dana, potrebna su svakodnevna previjanja, lekovi... Na Klinici za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju KCS ne postoje liste čekanja, a postoje obučeni timovi sestara, pa nema potrebe da se to radi u privatnim klinikama – smatra dr Milovanović.

​I pevanje se uči

– Laringolog može na osnovu pregleda prepoznati impulsivne osobe, koje ne štede glas, odnosno grkljan i kod kojih se na glasnicama stvaraju čvorići. Obično kažu da im je ujutru, posle buđenja, glas kristalno čist, a posle dva-tri sata govora i naprezanja on postaje hrapav i promukao. To se događa jer prevelikom snagom pokreću grkljan, udaraju glasnicu o glasnicu, a na mestu gde se one spajaju naprave se čvorići. Na klinici rade i fonijatri, defektolozi koji se bave glasom pa ovakve pacijente nauče kako da pokreću glasne žice. Vrlo često pevači nam dolaze s ovim problemom – priča profesor Milovanović.

 Otkriva i „strogo čuvanu tajnu” zašto ponekad pevač sprema album, CD i po godinu dana:

– Pevač snimi jednu pesmu, pa se na klinici sprema mesec dana, zatim snimi drugu pa ponovo stigne kod nas. Predrag Gojković Cune je svojevremeno ujutro ulazio u studio, a uveče iz njega izlazio sa snimljenom longplej pločom. Dakle, ko zna kako, neko može ceo dan da peva, a onaj ko se napreže cedi suvu drenovinu – primećuje naš sagovornik.

Pušenje glavni uzrok

 Prof. dr Jovica Milovanović podseća da je glavni uzrok za nastanak raka grkljana pušenje, tako da su svi lekari, koji se bave disajnim putevima, veliki protivnici pušenja i iskreno priznaju da bi voleli da su u Srbiji cigare pet puta skuplje!

Posebno veliki rizik postoji kada je pušenje udruženo s pijenjem alkoholnih pića. Oni koji ne puše, a dobiju ovu vrstu raka čine manje od tri procenta u ukupnom broju obolelih, a i oni su u nekom periodu života bili pušači. Muškarci čine više od 90 odsto obolelih.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.