Balaševićev muzej u parku kod keja nudiće i smeštaj

Novi Sad – Gradska skupština usvojila je juče urbanistički plan prema kome će u Univerzitetskom parku biti moguća izgradnja muzeja posvećenog Đorđu Balaševiću, kantautoru koji je živeo i stvarao u Novom Sadu, gde je i preminuo u februaru ove godine.

Park se nalazi u trouglu Sunčanog keja, Bulevara cara Lazara i Ulice dr Zorana Đinđića, gde je zasad jedini objekat centralna zgrada Univerziteta u Novom Sadu, poznatija kao Rektorat.

Sada je za ovaj park usvojen plan generalne regulacije koji podrazumeva uređenje zelenila i staza kroz park, ali i izgradnju muzeja sa restoranom, prodavnicom i smeštajom, iza koga stoji inicijativa „Fondacije Balašević”, povezane sa porodicom kantautora.

Protiv plana su bili opozicioni odbornici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. DSS je zatražio i da se predlog povuče sa dnevnog reda, što je vladajuća koalicija sa Srpskom naprednom strankom na čelu, uz svoje partnere, glatko odbila.

„Vladajuća većina nije želela da prihvati, po nama, taj racionalan predlog i sada smo u dosta nezgodnoj situaciji, naročito imajući u vidu koliko je javnost uzbuđena po pitanju usvajanja ovog plana i koliko su građani Novog Sada potrešeni time da se u okviru ovog plana predviđa izgradnja objekta od 500 kvadrata na do sada zelenoj parkovskoj površini”, kazao je odbornik DSS-a Bojan Radojević koji smatra da bi ovo moglo da donese nove ekološke proteste u gradu.

Po njima, neprihvatljiva je brzina kojom se donosi plan, kao i lokacija muzeja, a postavljaju i pitanje finansiranja, te da li je u skladu sa Generalnim urbanistički planom grada do 2021. godine. Primetili su da je gradonačelnik sa Balaševićevom porodicom već, i pre usvajanja plana, predstavio gotovo rešenje za izgradnju ovog muzeja.

„Da ne bude zabune, mi nikako nismo protiv izgradnje muzeja Đorđa Balaševića, ali smatramo da je izgradnja bilo kakvog objekta, pa i muzeja Đorđa Balaševića, unutar jedne parkovske površine apsolutno neprihvatljivo. U Novom Sadu postoje mnogo bolja, smislenija mesta na kojima bi mogao da se napravi muzej kantautora koji je proslavio ime Novog Sada”, kazao je ovaj odbornik i naveo da bi taj muzej mogao da bude negde na Salajci kao Balaševićevom kraju ili u Spensu čija je rekonstrukcija najavljena i gde je on držao svoje velike koncerte.

Taj muzej bi mogao da bude, smatra odbornik Đurađ Jakšić (SRS), u nekom prostoru ‒ spomeniku kulture, kakvih Novi Sad ima, ali oni propadaju jer se ne koriste, ne greju se i ne provetravaju. Zamerio je odborniku DSS-a koji je plan za park doveo u vezu sa ekološkim protestima, jer „kad su na čelu tih protesta Dragan Đilas i Marinika Tepić, to najmanje ima veze sa zaštitom životne sredine, a najviše ima veze sa Briselom i Vašingtonom”.

Jakšić je odbacio i pitanje da li je univerzitetski park lokacija za muzej kantautora, jer kako smatra ovaj odbornik, još manje veze sa Univerzitetom u Novom Sadu ima, kako kaže, „mafijaški premijer Zoran Đinđić” po kome je u ovom kraju nazvana jedna ulica.

Rasprava o parku i muzeju je skliznula u svojevrstan obračun odbornika ko je u skupštini „jedina opozicija” i na strani građana.

„SNS na čelu ovog grada vodi računa o zelenim površinama”, reagovala je šefica ove odborničke grupe Sanja Draško, koja je za DSS navela da su „licemerni” prema građanima jer traže povlačenje predloga plana u čiju izradu je bio uključen i njihov predstavnik.

Radojević je uzvratio da DSS pohvaljuje onaj deo plana koji se tiče budućeg uređenja zelenila, na čemu su radili i njihovi predstavnici iz reda univerzitetskih profesora, ali kaže i da je činjenica da će zarad građenja objekta muzeja biti uništene zelene površine.

Objekat se planira, kako je to navela odbornica Jelena Rovčanin (SNS) na površini koja ne prelazi jedan odsto površine parka. U odnosu na važeći plan, novim aktom se površina parka povećava, po njenim rečima, za jedan hektar, na račun nekada planiranih saobraćajnica. Pored postojećih sadržaja u parku, planirani su i novi: centralni plato sa mrežom pešačkih i biciklističkih staza, amfiteatar sa letnjom pozornicom, dečja igrališta i pomenuti muzej posvećen Balaševiću, oko koga će parterno uređenje biti razrađeno. Napomenula je i da muzej ne može biti tema GUP-a. Ovde će stabla koja su dotrajala, postepeno biti zamenjena novim, a sve intervencije koje će biti rađene na zelenilu, biće, kako je istakla, u skladu sa analizom Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.