Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODRŽANA DEBATA O REFERENDUMU

Postoji li evropski standard za izbor sudija i tužilaca

Мирослав Ђорђевић и Драгана Бољевић на јучерашњем скупу (Принтскрин)

Da li se ustavnim amandmanima stvarno obezbeđuje nezavisnost pravosuđa i po koju cenu, bilo je jedno od pitanja o kojima se više govorilo tokom jučerašnje debate „Za i protiv predloga Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i ustavnih promena”, u organizaciji Instituta za evropske studije i Instituta za uporedno pravo.

Predstavnici Radne grupe za izradu ustavnih amandmana, poput Dragane Boljević, Miloša Stanića i Miroslava Đorđevića, branili su predložena rešenja, o kojima će se zapravo građani izjašnjavati na referendumu 16. januara, dok su pojedini učesnici, poput Branislava Ristivojevića, dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i advokata Dragoslava Ljubičanovića, člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, iznosili primedbe na njih. Ristivojević je, između ostalog, naveo kao spornu stvar – način na koji su sudstvo i tužilaštvo dovedeni u istu ravan iako je u našem ustavnopravnom poretku sudstvo jedna grana vlasti, a tužilaštvo nema takav položaj. Predloženim rešenjima, Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva će po istom principu birati ljude koji će biti angažovani u ova dva dela pravosuđa. Navodeći kakva su rešenja u različitim zemljama (Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija, Engleska, Španija, Italija...), Ristivojević je ukazao da postoji velika raznolikost na nivou Evrope kako izgleda izbor sudija, a pogotovo tužilaca, kao i velika raznolikost unutar pojedinih država u izboru sudija određenog nivoa.

Rekao je da ne postoji nikakav „evropski standard” u načinu izbora sudija, a pogotovo tužilaca i dodao da, međutim, postoje isti zadaci kada je u pitanju izbor sudija – obezbediti nezavisnost, i sačuvati demokratičnost. „Ovim što smo sada uradili obezbedili smo definitivno maksimalnu nezavisnost – sudije same sebe biraju (nema kralja kao u Belgiji i Holandiji, predsednika kao u Francuskoj, bilo koga ko potvrđuje njihov izbor). Moje pitanje je: Gde su mehanizmi kontrole?”, naveo je Ristivojević. Dr Miloš Stanić, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, član radne grupe, osporio je praktično sve ove navode i istakao da ustavne amandmane nisu „krojili” po direktivama bilo koga, pa ni Venecijanske komisije, „nego po direktivama ustavnopravne nauke i struke”.

Govoreći o raznim modelima izbora u pravosuđu, ukazao je da se nikako ne može reći da je izbor u parlamentu preovlađujuće rešenje i da će doneti neki boljitak našoj zemlji. „Ponavljam, nismo mi ovo radili zbog Venecijanske komisije. Mi smo radili da otklonimo određene anomalije u našem ustavnom poretku, da uklonimo kancerogeno tkivo u našem Ustavu – a kancer u našem Ustavu je bio upravo uticaj politike. Naravno, neki uticaj, neka saradnja mora da postoji. Bilo je bitno da ukinemo štetan uticaj politike, dakle kontrolu sudija i javnih tužilaca”, rekao je Stanić.

Dr Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, član radne grupe, naveo je da je i u ovom procesu izmene Ustava problem to što se sve što se u ovoj zemlji dešava predmet politizacije i polarizacije. Naveo je, između ostalog, da je radna grupa na početku posla od vlasti dobila prazan papir. „Čak i previše prazan papir. Ne bi bilo zgoreg da su nam, kao nosioci legitimiteta, dali neke smernice”, napomenuo je on. Reč je, inače, o predlogu amandmana urađenih u oktobru 2018, koje je Venecijanska komisija odobrila, a protiv kojih je ustalo Društvo sudija Srbije. Sudija Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija i član radne grupe, zaključila je da je akt do kojeg je došla ova radna grupa bolji „ne samo od onog akta iz 2018, nego je i znatno bolji od trenutnog Ustava”. „Nažalost, u ovoj kakofoniji, niko ne govori o sadržini ovog akta, nego samo o stvarima koje se tiču političkog konteksta”, dodala je ona. Advokat Ljubičanović je ocenio, između ostalog, da se ovim ustavnim predlozima odstupilo od tradicionalnih rešenja i da, iako u aktuelnom Ustavu nije sve idealno, „ovo što se u većoj meri nudi nije dobro rešenje”. Upravo na ovaj način, kaže, široko se otvaraju vrata uplivu političkog uticaja, što samo po sebi, dodaje on, ne mora da bude loše.

Šta je zanimalo američke službenike

Upravo zbog mišljenja uvreženog u delu javnosti da su ljudi u pravosuđu „sorosevci”, Dragana Boljević je, kako je rekla, iznela jednu „pikanteriju” iz februara 2007. godine, kada je kao tadašnja predsednica Društva sudija pozvana u američku ambasadu. „Tada je u Srbiji bio direktor USAID-a (visokokotirani funkcioner koji je upravljao budžetom od skoro milijardu dolara i on je taj koji je delio po svetu tu tzv. pomoć). Gomila ljudi u nekoliko dana je prošla tada kroz ambasadu i osnovno pitanje koje se tamo postavljalo bilo je – da li može i kako može da se promeni Ustav Srbije. Tek doneti Ustav. Ja sam bila apsolutno protiv toga da se menja i bila sam prilično iznenađena da mi uopšte neko takvo pitanje postavlja i da sam tim povodom pozvana tamo. Možda je to i bio razlog (i, recimo, reakcija Društva sudija kada je došlo do secesije Kosmeta, jer smo smatrali da je time povređeno međunarodno pravo) zašto je USAID od 2009. prekinuo svaku vrstu pomaganja Društva sudija”, ispričala je Boljevićeva.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailović
Referendum je zamka, biraće sudije i tužioce oni koje je prethodno izabrala politika, a trajna sudijska fotelja garantuje sigurnost svima koji su neviđeno pljačkali državu. Struka treba samo da predloži sudije i tužioce, da javnost kaže svoje i da Skupština potvrdi, ovako je zatvaranje kruga uzurpacije pravnog sistema i totalna pravna nesigurnost građana. Nikada veće diktature nije bilo nego će je biti, a inače je u pravosuđu i Tužilaštvu stanje za plakati, posle ovakvih promena za užasavanje.
jazavac pred sudom
Sudove će buduće kontrolisati pravosudna akademija, paradržavna institucija koju kontrolišu stranci.
Asseria
Nezavisno sudstvo u Srbiji je pokazalo kako radi! To sto rade sudije u pojedinim predmetima je kriminal. Nemaju nikakvu kontrolu i odgovornost. Sprega sudija i advokata neraskidiva. Zabraniti da bivse sudije mogu postati advokati najmanje 10 godina. Najveca korupcija je u sudstvu, a vi o promenama i biranju istih od njihovih kolega. Bacate prasinu u oci obicnim ljudima!
Кикинђанин
Судство је корумпирано код нас. Срамота за државу и правосуђе. И код нас у Кикинди постоји корумпирани судија В. Ж. Ради по принципу “кадија те тужи, кадија ти суди”. Надгледни орган над судијама је веома важан, иначе им се даје власт да “жаре и пале”.
Petar Marić
Dajte mišljenje profesora Škulića o ovom pitanju. Predaje Krivično procesno pravo na Pravnom u Beogradu i sudija je Ustavnog suda Srbije. Uz to je kolumnista u Politici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.