Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Orbanizacija Mileta

U čemu je tajna moći Viktora Orbana i njegovog savezništva s Miloradom Dodikom

Tog jutra, nekog februara 1998. godine, frajeri poput Sajrusa Vensa, Džimija Kartera, Roberta Maknamare i Pereza de Kueljara, članovi trusta mozgova skrivenog pod imenom moćne Karnegi komisije – u slobodno vreme, vladari svetske politike i finansija – podigli su čaše šampanjca, kako bi proslavili ono za šta se mislilo da je genetička utopija.

Veštačkom međunarodnom diplomatskom oplodnjom stvoren je hipi Srbin iz Bosne, političko dete koje je trebalo da stvori stabilnost u Bosni i uveri svet da postoji makar jedan Srbin spreman da odsluša kako mu Madlen Olbrajt nežno tepa. Milorad Dodik inaugurisan je u premijera Republike Srpske, a „Njujork tajms” je pisao ode novoj političkoj zvezdi rođenoj u familiji moćnih trilateralista, koji je ugledao svet u 39. godini.

Deset godina ranije, izučavajući Leha Valensu, mladi pravnik iz Budimpešte Viktor Orban zapošljava se u Institutu za upravljačke veštine. Džordž Soros prepoznaje ne samo fudbalski već i politički talenat mladog pripravnika i finansira njegovo školovanje u Oksfordu, gde je Orbanov mentor ugledni hegelovski politički filozof Zbignjev Pelčinjski.

Možda je Viktor previše revnosno izučavao Hegela, koji je pisao da je univerzalno priznanje glavni pokretač istorije. Možda se zapitao zašto nas potcenjujete ako kažete da i sami verujete u načelo o jednakom poštovanju prema drugim ljudima. Po ustoličenju na vlast uz pomoć i podršku mađarsko-američkog milijardera Džordža Sorosa, Orban svog dugogodišnjeg pokrovitelja ubrzo proglašava za arhineprijatelja.

Ta osobina, da su se otrgli od svojih stvoritelja, spaja Milorada Dodika i Viktora Orbana. Nekadašnji činovnik iz Laktaša bio je fan Ante Markovića, bio je protiv rata u Bosni. Preuzeli su ga Amerikanci, sa idejom da ga u Lengliju smućkaju kao umerenog lidera koji će konfliktno područje voditi u pravcu demokratskih i tržišnih promena u Fukujaminom hepi svetu.

Kako je eksperiment nazvan „multinacionalna operacija Dodik”, proglašen za komediju del arte savremene demokratije, postao buntovnik protiv svojih očeva? Kako je Mile od lojalnog igrača postao neposlušni avanturista, kandidujući se za „Bolan Ladena” srpske politike, stekavši snažnog saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu?

Mađar se ne osvrće previše na epitete autokrate i đavolčića koji ugrožava evropske demokratske vrednosti, čak i čitave EU, kao čoveka koji stvara interesnu osovinu desnog centra s Poljskom i Slovenijom, insistirajući na ulasku zapadnog Balkana, ali i Srbije pre svega, u briselsko carstvo. Liberali ga optužuju da je opasni suverenista, a Viktor bi da širi EU. Zaista neobično!

Mile je, opet, sa one strane Drine, posmatrao sudbine Miloševića, Đinđića, Koštunice i Tadića. Amerikanci i Nemci, kroz Brisel kao medijum, obećavali su im prijem u EU, poštovanje Dejtona, Kosovo su tretirali kao demokratsko pitanje, a potom su sve prve igrače Srbije redom, i svakoga na svoj način, bacili na deponiju isluženih lidera.

O tome bi svakako mogli ponešto da kažu dvojica ljudi sa juga. Bilo bi to čitanje političke natalne karte sudbine, ono što je prepoznao Viktor na severu i Mile, istočno od raja: Ta dvojica se zovu Nikola Gruevski i Zoran Zaev. Obojica, bivši makedonski premijeri, verovali su bezrezervno Zapadu, ali onoga trenutka kada su shvatili da je štap po pravilu za male balkanske narode uvek deblji od šargarepe, počeli su da postavljaju slična pitanja poput Mileta. Kada mi branimo Dejton, onda je to srpski nacionalizam. Kada Dejton tumače drugi, mimo onog što u njemu piše, onda je to odbrana evropskih načela. Priznaćete, veoma površno, čak i za ozbiljne ljude.

Naravno da moć često ili uvek i ne traži bolji argument od sebe same, pa osim sudije, ona zadržava i pravo na ulogu dželata kroz razne forme pitkih demokratskih floskula.

Gruevski je, posle pada s vlasti, sigurnu kuću pronašao u Mađarskoj jer Viktor očigledno ne izdaje svoje saveznike, što u licemernom svetu nije za potcenjivanje. Zaev je potpisao Prespanski sporazum i promenio ime sopstvenoj zemlji i narodu, bio je lojalan i tako demokratski ušećeren i upakovan da je na kraju surovo ponižen, kako on tako i njegova zemlja. Ispunio je sve, nisu dobili ama baš ništa!

Možda je i Zoran još jedan kandidat koji će jedne noći, u blindiranom „mercedesu”, poput svog nekadašnjeg velikog protivnika Gruevskog, koga danas svakako bolje razume nego ranije, preko Tirane, a potom kroz Srbiju, pronaći sigurnu kuću kod Orbana.

Svi oni verovali su u ono što je nekada verovao Mile: da je mir u Bosni moguć uz saradnju i pomirenje Bošnjaka, Hrvata i Srba, kroz Dejtonski sporazum. Ali odmah po potpisivanju, kada se činilo da će zavladati trajni mir, Dodik je shvatio da se igra nastavlja, da u balkanskom evergrinu Bosna nema srećan kraj! Ukazala mu se težnja tvoraca da Bosna postane građanska država, sa Bakirom Izetbegovićem kao njenim promotorom. Bakir je građanista u istoj meri kao što je i Mile učitelj škole plesa!

U sterilnim laboratorijskim uslovima možda bi to i bilo moguće, čak zvuči slatko, primamljivo i poželjno, ali ko, osim laboranata, u to zaista može poverovati kada izađe na oštar bosanski vazduh, pogleda planinske vrleti i čuje zavijanje vukova i ljudi?

Zato je Mile dao ostavku na mesto cirkuskog primerka hipi Srbende iz Bosne iako je čitava ekipa međunarodnih predstavnika i političkih specijalaca iz Vašingtona i Brisela pokušavala da ga hipnotiše, obećavajući mu kako će Srbima biti mnogo bolje tek onda kada se utope u građansku Bosnu. Ni Hrvati ne pristaju na to jer i oni, kao i Bošnjaci, znaju da je Bosna i stvorena da u epicentru Balkana vri emocijama, uspomenama i melanholijom, kao eruptivna smesa koja se lako može zapaliti i izazvati ne samo lokalni već i globalni požar.

Tako se stvaraju naizgled neverovatna savezništva. Dodik postaje advokat Hrvata u Bosni, Viktor Orban zaštitnik Dodika, sa asistencijom slovenačkog kolege Janeza Janše i tek naizgled udaljenih Poljaka koji su, u međunarodnoj igri senki i moći, arhineprijatelji Rusa sa interesima koji im se poklapaju na Balkanu.

I Vučić je znao da će njegova bliskost sa Orbanom doprineti da se njegov imidž obogati epitetima poput autokrate ili stabilokrate, mada se za ponešto od toga i sam potrudio. Kao i Orban uostalom. Ali budimpeštanski igrač koji predstavlja crvenu maramu za liberalni establišment, upravo onaj koji je izdao izvorne ideje liberalne demokratije, uspeo je da progura svog čoveka Olivera Varheljija na mesto komesara za proširenje EU.

U čemu je Viktorova tajna moći i Miletova neočekivana politička dugotrajnost? Oni ne igraju po dosadno očekivanom ritmu klimanja glavom onima koji su ih projektovali, da bi ih uništili kada urade domaći. Zato su deca pobegla kući!

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сељак
Што се БиХ тиче? Додика је, у политичком смислу, створио Бакир. Да није било Бакировог тврдог национализма, не би било ни Додиковог.
Dusan Martinovic
Mislim da Vas analiza ne odgovara poziiciji Orbana i konfiktnoj politici prema USA.Blag je u kritici kako se odnosi USA prema njemu. U intervju sa Taker Karlsonom sa FOX (Takeru je nadimak ruski spijun Intervju je vrsen u vezi imigarcije i kakao Madjari cuvaju granice hapse i proteruju iz Madajarske migarnte. Orban je ironican da su se fasiti i komunisti udruzili da ga sruse. Crveno Crna koalicija vidjeno u Srbiji. Jezuiti kazu budi najglasniji u podrsci neprijatelja. Dodik se jako obogatio
A. Kovac
Odjeci i reagovanja. Triput ratovala..
Срба Олуић
Ништа додати. Честитке.
Vojislav
Dosta je i poslednji pasus za odličnu ocenu teksta. Bravo Aleksandre.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.