Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sovjetski Savez bio je zastrašujući raj

Zapadnjake intrigira misteriozna „ruska duša”, a potajno su najverovatnije zahvalni što je ne poseduju, kaže za naš list Vladimir Kaminer
(Pixabay)

Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele” (u izdanju „Lagune” i prevodu sa nemačkog Dušice Milojković), rusko-nemački pisac Vladimir Kaminer (1967), predočio je ne samo živote ovih slavnih Rusa već i važan deo ruske istorije, povest njene idejnosti i društvenih promena.

Kaminer je bio pozorišni i radio-tonac, da bi zatim studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi, a 1990. godine sa porodicom se preselio u Berlin. U knjizi „Ruski disko”, koja ga je učinila poznatim, on je kroz kratke proze progovorio o berlinskoj svakodnevici na način slovenskog bluza. Došavši u Berlin, počeo je da piše na nemačkom za različite novine i časopise, organizovao je predstave i postao je jedan od najpopularnijih nemačkih književnika.

„U učionici mog odeljenja visoko na zidu visili su portreti književnika – strogo poređani po obimu brade: najpre Maksim Gorki, sa svojim velikim brkovima, za njim Čehov, s evropskom bradicom srednje veličine, pa onda Dostojevski sa svojom punom bradom, a nasuprot ulaznih vrata učionice visio je Tolstoj, bog među ruskim književnicima. Celo njegovo lice bilo je zapravo brada, sa čelom i dva užarena oka, koja su blistala kroz ovaj dlakavi ukras i prodorno posmatrala svakog đaka koji stupi u učionicu. (...) Nastava mi je često bila dosadna, pa bi mi misli odlutale od teme i posmatrao sam portrete na zidovima. Naročito me je zanimao grof Tolstoj. Prema našem udžbeniku iz književnosti, taj čovek je bio ogledalo ruske revolucije. Borio se protiv ugnjetavanja. Bio je prijatelj svih siromašnih i neprijatelj monarhije. Lenjin ga je voleo, a i Staljin ga je voleo. Naravno da nisam verovao u tu propagandu”, piše Kaminer, a u razgovoru za naš list ističe:

– Pisci su u Rusiji oduvek imali poseban status. Ne kao zabavljači već kao zamena za nepostojeće institucije građanskog društva. Bili su filozofi, teolozi i koordinatori političkog diskursa. Pripadala im je uloga „časti, svesti i savesti epohe”, kako se nekada govorilo Sovjetskom Savezu. Bili su „inženjeri ljudskih duša”. Ukratko: ti ljudi su bili tvorci Rusije, autori kulturnog kanona u skladu sa kojim se zemlja razvijala. Zemlja iz koje sam otišao bila je potpuno drugačija. Čujem da se u međuvremenu dosta promenila i želim joj sve najbolje.

Vladimir Kaminer (Foto Jan Kopetzky)

Kaminer možda piše na nemačkom, i njegov pogled „sa strane” na rusku književnost i istoriju jeste trezven, ironičan, ali je uvek iskren kada misli: „Rusija je drugačija. Velika je, nepregledna i zakučasta, ljudi su samovoljni i tvrdoglavi. Država i narod loše se međusobno razumeju. (...) Književnost je u Rusiji bila diktatorska, totalitarna, ukazivala je na put. Tek sa Čehovom došla je jedna drugačija književnost: književnost sumnje.” Ili kada zapazi: „Nabokovljeve priče su me zapanjile, iritirale su me i prilično su me zaludele. Jedan moćni, tuđi svet delovanja i karaktera prešao je preko mene poput cunamija. Svi njegovi junaci živeli su na nekoj drugoj planeti koja je bila veoma slična našoj, ali istovremeno i beskrajno strana.”

Kada pak govori o tome kako o ruskoj književnosti, kao rođeni Rus, piše na nemačkom, Kaminer objašnjava:

– Nemački je, po mom mišljenju, veoma konkretan jezik, izuzetno pogodan za objašnjavanje i uspostavljanje logičkih veza. Tolstoj ga je jednom prilikom uporedio sa železničkom prugom koja se proteže do horizonta. Ruski je, za razliku od njega, veoma poetičan, apstraktan i višeznačan. Ponekad je zaista teško izraziti ono što mislite.

Ove godine obeležavamo dva veka od rođenja Dostojevskog, pa se nameće i pitanje kako ovaj klasik uvek opstaje kao večiti savremenik i kako je uticao na pozorišno stvaralaštvo našeg sagovornika.

– Dostojevski nas uči da „ljubimo bližnjeg svog” čak i kada je njegovo ponašanje problematično; tim ljudima je tada naša ljubav najpotrebnija. Gotovo svi njegovi junaci su teški: prezaduženi hvalisavci, nasilne ništarije, posrnule žene. Iako se ponašaju kao budale, u svakom od njih krije se čista duša. Čitaoci se lako identifikuju sa njegovim junacima. A što se pozorišta tiče, od Dostojevskog sam naučio da ne bi trebalo da ga shvatam tako ozbiljno – smatra Kaminer.

Čini se da Sloveni instinktivno razumeju Dostojevskog i druge ruske pisce. Međutim, na pitanje kako to „zapadnjaci” reaguju na njegova metafizička promišljanja, Vladimir Kaminer ima odgovor:

– Zapadnjake intrigira misteriozna „ruska duša”, a potajno su najverovatnije zahvalni što je ne poseduju. Sa druge strane, svi mi dobro znamo da se i zapadnjacima ponekad dešava da polude, iako to vrlo dobro kriju.

Kaminer je iz SSSR-a otišao u osvit poslednje ruske revolucije, koja je zapravo bila kontrarevolucija – „perestrojka”, kako je opisao. Nije bio begunac, kao na primer Nabokov i njegova porodica početkom 20. veka. Ipak smatra da revolucija iz 1991. godine nije donela ništa osim bede, nevolja, lošeg raspoloženja, dok je ona iz 1917. iz temelja promenila svačiji život, bez obzira na to s koje je strane barikada stajao. Revoluciju u svojoj knjizi Kaminer opisuje maestralno, baš kao što je dočarao revolucionarno oduševljenje i slom Majakovskog, pa i načine na koje potomci revolucionara izdaju sve za šta su se prethodnici borili: „Neku zemlju i životne okolnosti svakog pojedinačnog građanina ništa ne menja toliko kao revolucija. To je kao da kratko zaspite i probudite se u potpuno novoj zemlji. A onda više nikad ponovo ne zaspite. Prava revolucija nalik je strastvenoj ljubavnoj vezi. Tu teku krv, znoj i suze, sve mere obezbeđenja pucaju, daju se velika obećanja koja u stvarnosti uglavnom ne mogu da se ispune, ali uprkos tome dosta dugo obezbeđuju uzbudljivo raspoloženje.”

Na kraju našeg razgovora, koji je sa nemačkog prevela Jelena Tanasković, Kaminer zaključuje:

– Sovjetski Savez je prestao da postoji krajem osamdesetih godina prošlog veka i ja ga se danas sećam sa izvesnom nostalgijom. Bila je to čudovišna, ali interesantna zemlja. Ono što ju je činilo naročito zanimljivom bili su njeni umetnici. Bio je to zastrašujući raj. Današnja Rusija se sa tim ne može porediti. Zato moramo naučiti da se smejemo i u teškim vremenima. Ako svi budemo plakali, upašćemo u ćorsokak iz koga neće biti izlaza. Mi živimo u začaranom krugu, neke stvari se završavaju, neke druge počinju, i niko nas ne pita šta zaista želimo. Čovečanstvo je neprestano zauzeto konstrukcijom, destrukcijom, rekonstrukcijom. Smešno je to što mi svakog dana, uprkos onome što se desilo juče, sve počinjemo iz početka i tome nikad kraja.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SrdjanM
Bivši sovijetski, današnji ruski umetnici stvaraju uprkos državi, režimu, dogmi i ideologiji, a toga je na zapadu posle onog kratkog teturanja krajem šezdesetih vrlo malo. To fascinira, na kratko, dok publika ne shvati da je to ona ista priča, već više od sto godina. Famozna, iracionalna, nepredvidiva ruska duša je postao brend, to dobro zna i Kaminer jer mu je taj brend platio život u skupom Berlinu.
Slobodan Markovic
A tako smo ga voleli...
Dusan Martinovic
Volga je danas ekoloska katastrofa u cijem podrucju zivi 60% ne Ruskog stanovnistva. Akumulaciona jezera su gradjena mislim osam zadnje je zavrseno 80 tih progutala je 22,000 zarvorenika koji su gradili pored celog Lenjinovog spomenika i razlupanog Staljinovog stoji kamen na kome pise graditeljima Volge. Treba zrtvovati toliko ljudi a cerku Svetlanu poslati u USA da zivi.
Dusan Martinovic
@bg Tu drzavu SSSR su pravili Jevreji a Sloveni su bili topovsko meso materijal za izvrsne radove. Tita ti je drzao Zapad i USA dolar Kada se okrenuo protiv SSSR sto je bilo nezahvalno jer je Staljin pobio citav Jug komitet i pride da bi ga doveo na vlast. Sve bivse Republike znaju samo Srbi negiraju to. Pitaj sta je Svetlana Staljin radila USA. Sta ja imam sa Rusima kada na 600 km od Bgd bio Trieste jedan od melting potova. Ja Sam Evropljanin nisam Azijat. Postujem Rus narod i to je to.
Dusan Martinovic
@Луцијан Б. Огулине Bolje da su Vas Francuzi okupirali kamo srece da su Srbiju Imali ste pakt sa Hirlerom Zapad Vas je pomagao niste sami pobedili baze Buffalo USA Peterborough Ontario po ne ponizavaj druge narode i zrtve. Koga ste napali kao SSSR 1939 Stvorili ste zemlju na jezivom zlocinu prema sopstvenom narodu napravili kazamat koji I sada trpi zbog nedostatka muskarca

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.