Svaki dijalekat je i vredan i važan

Onlajn predavanje o statusu i budućnosti standardnog jezika profesora slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Bobana Arsenijevića, održano u organizaciji Instituta za strane jezike, privuklo je pažnju ne samo domaće publike već je praćeno i iz susednih država. Postavljena pitanja nakon predavanja svedoče da je interesovanje za ovu temu veliko, a upitan šta je problem sa standardnim jezikom, prof. Arsenijević za „Politiku” kaže da je problem višestruk i da bi se mogao podvesti pod ideologiju.

„Ideologija koja vlada među određenim brojem srbista. Tu postoji jedan establišment, grupa ljudi koja drži stvari pod svojom kontrolom, koja drži kontrolu nad onim institucijama koje se smatraju odgovorim za propisivanje standarda, kao što su SANU, tj. Odeljenje jezika i književnosti i sam Institut za srpski jezik, Matica srpska i Katedra za srpski jezik pri Filološkom fakultetu u Beogradu”, nabraja naš sagovornik institucije koje se smatraju vodećim po ovom pitanju i dodaje da „postoje ljudi koji drže kontrolu nad svim tim institucijama, a koji su nosioci jedne ideologije”.

„Sama ideologija kao takva je stvar izbora i stvar o kojoj se priča u domenu politike u društvu, ali problem je kada ideologija počne da kontroliše nauku, naučno razmišljanje i kada ljudi koji pretenduju na to da se bave naukom, koji se predstavljaju kao naučnici, zapravo robuju ne naučnom metodu, nego ideologiji. I to je ovde slučaj”, kaže Arsenijević. U pitanju jedna vrlo konzervativna ideologija, dodaje on, što se vidi i u tome da je standard danas identičan kao pre 170 godina i da niko nije uradio ništa da bi se to menjalo.

Na pitanje otkud to da je ta ideologija dominantna, ovaj profesor s Univerziteta u Gracu kaže da dva faktora igraju ulogu – prvi je neposredna istorija kroz koju smo prošli. „Drugi razlog je što su ratovi dobar način održanja moći. Ako vi ljudima kažete da postoji opasnost, da postoji zavera, rat protiv Srbije, rat protiv ćirilice, ugroženi smo, a vi ste ti koji možete da nas branite od tih drugih – to daje prostor za manipulaciju, da dograbe moć i traže novac od države za to”, naglašava i dodaje da to ide na štetu drugih važnih parametara, kao što su efikasnost jezičkog obrazovanja, upotrebe jezika, jednakost ljudi kada je u pitanju jezik, jedinstvo jezičke zajednice i, naposletku, jedinstvo nacionalnog identiteta. „U redu je da postoje dinamike moći u društvu, ali nije dobro kada te stvari idu na štetu društva”, izričit je profesor.

Takođe dodaje da je važno da mi razumemo zašto nam je standard potreban i da ga onda gradimo tako da on najbolje služi tim svrhama za koje nam je potreban.

„Trenutno vlada razmišljanje gde se standard doživljava esencijalno, da je dijalekat koji je uzet za standard bolji od drugih dijalekata, da ima neke prednosti. To su potpune besmislice. Mora da se razume da su te ideološke postavke posledice stava da je taj (standardni) dijalekat nešto potpuno posebno. On nije bolji od drugih, nije zgodniji da bude standard, možda nije ni najzgodniji da bude standard... Da ne kažemo da mora da bude standard jer smo ga nasledili, jer je Vuk pre 150 ili 180 godina napisao da je to standard”, pojašnjava Arsenijević i poziva da se zapitamo kakav standard će najbolje vršiti funkciju koju danas treba da ima jer se društvo konstantno menja i danas s elektronskim komunikacijama i internetom standard ima drugačiju ulogu nego koju je imao pre 30 godina.

Arsenijević dalje dodaje da je poznato i to da širenje domena neophodnosti, obaveznosti standarda i postrožavanje standarda neophodno rađa takozvanu jezičku nesigurnost, a koja, kada je situacija drastična, raste do jezičke anksioznosti.

„Kod nas je svako u javnoj sferi apsolutno zabrinut da li će nešto pogrešno napisati, kazati, da li će mu neko reći da je nešto nepravilno, što je štetno. Onda nema kreativnosti, slobode, nema maksimalne upotrebe svog stila jer se bojite da će za te osobine stila reći da su nepravilne”, kaže jezički znalac.

U ovakvim okolnostima, dodaje, malim zajednicama je teško: „Jug Srbije se tretira sa stigmom, diskriminatorski, mnogo više napora se ulaže u učenje tog standardnog jezika, a opet tako rigidno, usko u smislu šta je pravilno, a šta nije, a široko u smislu gde mora da se koristi standard. Imaju ogroman pritisak i ogroman gubitak zbog toga što njihov standard nikad nije na nivou jer se uvek čuje akcenat.”

„Ja sam siguran da Srbija želi jug Srbije kao deo svog identiteta, isto koliko sam siguran da jug Srbije želi da bude deo identiteta Srbije i on je dugo trpeo diskriminaciju i stigmu bez ikakvih problema baš iz tih razloga. Mislim da ako pričamo o tome malo više, ako osvešćujemo to pitanje, da će se ono razrešiti”, uveren je naš sagovornik. Kao moguća rešenja problema navodi fleksibilniji standard koji bi uključio južnjačke osobine ili da jug odvoji svoj standard. „Ja se zalažem za prvu strategiju. Ali ako sada ne prionemo na rešavanje problema omekšavanjem i samog standardnog koda i ideologije standarda, neće proći 15 godina pre nego što jug prigrli ideju svog standarda, a onda će biti teško ili čak nemoguće vratiti se na blaži scenario”, upozorava prof. Boban Arsenijević.