Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU Joakim Tasić

Veruje u obične, male heroje

Mladi, nagrađivani glumac prednost daje „daskama koje život znače”, ali šira publika ga je zapazila i zavolela kao mladog Lazu Kostića u seriji „Santa Maria della Salute”, a u vreme pandemije, dok je pozorišna aktivnost utihnula, on je nastavio da ređa televizijske i filmske uloge
Јоаким Тасић (Фото А. Васиљевић)

Uoči pandemije, „Politika” ga je proglasila jednim od umetnika koji su se u prethodnoj godini posebno istakli svojim radom. Kritičari ga ubrajaju među glumce nove generacije koji najviše obećavaju, što je potvrdio, pored ostalog, i kao dobitnik nagrade „Ardalion” za najboljeg mladog glumca, i „Politikine” nagrade ,,Avdo Mujčinović” za ulogu Simeona Njegovana u predstavi Zvezdara teatra „Korešpodencija” po delu Borislava Pekića, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića i režiji Gorčina Stojanovića (za istu ulogu osvojio je i „Zlatno zrno” na pozorišnom festivalu „Bucini dani” u Aleksandrovcu). Prva priznanja stekao je sa svega 23 godine.

– Iako ponekad želimo da smo što skriveniji od očiju javnosti, istina je da nam mnogo znači kada neko naš rad izdvoji kao nešto vredno. Mislim da sve ove nagrade stoje iza mene ne samo zbog moje posvećenosti, već prvenstveno zbog teksta koji otvara glumcu inspiraciju da napravi nešto zapaženo, zbog reditelja i sjajnih partnera bez kojih tebe na sceni, maltene, i nema. U takvoj sredini, jedino što možete jeste da hrabro pristupite zadatku, radujete se svakoj probi, kasnije i svakom novom igranju – kaže Joakim Tasić.

Bilo bi možda više pohvala i priznanja za ovog talentovanog umetnika koji je, još u svojim dvadesetim, postigao mnogo toga o čemu je maštao pripremajući se da stupi u svet glume da pandemija nije usporila rad u pozorištima, pa i njegovo angažovanje na sceni. S druge strane, kad su u pitanju filmovi i televizijske serije, prošle godine gotovo da nije bilo neuposlenog glumca, tako da je i Joakim više vremena provodio pred kamerama.

– Reč je o tri projekta. Jedan je serija „Kralj Aleksandar” u režiji Zdravka Šotre, čije emitovanje je završeno, drugi je horor film „Vampir”, u režiji Branka Tomovića, trenutno se daje u bioskopima, a upravo snimam seriju o atentatu na kneza Mihaila Obrenovića, pod nazivom „Što se bore misli moje”, koju režira Milorad Milinković, ona će izaći tek na jesen sledeće godine – kaže mladi glumac za „Magazin”.

Borac protiv „mračnih sila”

U „Vampiru” glumi sveštenika koji se bori protiv „mračnih sila” u jednom selu. Koliko su mu, kao pripadniku „internet generacije”, uopšte, bliske takve teme? Veruje li u natprirodno? Šta je ono što, po njegovom mišljenju, izaziva najveću jezu među današnjim gledaocima?

– Mislim da natprirodno ima neku vezu s umetnošću, jer se vezuje za ono ontološko u čoveku, a to je vera u iluziju. Svako od nas sklon je tome i nezavisno da li je religiozan, prepušta se raznim vrstama iluzija. Onaj ko poveruje ili veruje, u bilo šta, za njega sve neminovno dobija smisao. Tako i publika koja je spremna da se preda, skloni od sebe, od tog svoj „ja”, da postane i sama tumač nekog umetničkog dela, da bez predrasuda uroni u sadržaj koji joj se prezentuje, najzahvalnija je publika. Zbog takvih i onih koji bi da takvi postanu, najlepše je stvarati – smatra Joakim.

Sa Miodragom Dragičevićem kao mladim Crnjanskim u predstavi Zagreb-Beograd via Sarajevo (levo), U predstavi Zagreb-Beograd via Sarajevo glumi vojnika (Foto Nebojša Babić)

Ipak, ni pozorišne uloge nisu sasvim izostale: 25. decembra ponovo će nastupiti u predstavi „Zagreb – Beograd vija Sarajevo” Jelice Zupanc, u režiji Gorčina Stojanovića, čija je premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila 21. novembra. Drama prikazuje izmišljeno zajedničko putovanje vozom dva mlada pisca, Miloša Crnjanskog i Ive Andrića, a postavljena je na scenu povodom 60 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Andriću.

– U proteklih šest godina više sam radio na daskama, nego pred kamerama i to je nešto što sam oduvek želeo, još od studija, tako da mogu da kažem da leškarim na svom snu. U pozorištu, prilikom pripremanja predstave, postoji proces koji je ponekad uzbudljiviji od igranja samih predstava. Iskustvo pred kamerama je dosta drugačije, zahteva neku drugu vrstu koncentracije koja je takođe izazovna i koju, evo, do sad, pa i u godinama što dolaze, pokušavam da savladam i osvojim što više – priznaje Joakim.

Beba ostavljena na pragu JDP-a

Njegova prva velika uloga usledila je takoreći odmah nakon što je 2018. stekao diplomu FDU. Kako se to dogodilo?

– Pored uloge mladog Miloša Crnjanskog u pozorištu Madlenijanum, i policajca u predstavi „Slučajna smrt jednog anarhiste” Darija Foa, u režiji Maje Maletković, u JDP-u, sledeće što sam zaigrao jeste lik Armana Divala u predstavi „Dama s kamelijama” Narodnog pozorišta, u režiji Juga Radivojevića, u koju sam uskočio umesto Miloša Bikovića. Sve se to odigralo tako što me je Marija Vicković, koja igra glavnu ulogu u toj predstavi, videla na jednom mom ispitu i predložila me upravi koja je to odobrila. Predstava se i dalje uspešno daje na repertoaru i srećan sam što sam deo nje. Što veći zadaci, to bolje služe za napredak mladog glumca – smatra Joakim.

Igrao je i u predstavi „Ajnštajnovi snovi” Alena Lajtmena, u režiji Slobodana Unkovskog, na sceni JDP-a. U Domu porodice Pavlović tumačio je Henrika Bergmana, oca poznatog švedskog reditelja, u „Mapi izmišljene stvarnosti”, po motivima proze Ingmara Bergmana, a u režiji Slobodana Beštića... Šira publika ga je, ipak, zavolela i zapamtila po televizijskom liku mladog Laze Kostića u seriji „Santa Maria della Salute” Zdravka Šotre.

Deo odgovora na pitanje kako je, uopšte, zavoleo glumu i odlučio da se time bavi u životu sigurno je u tome što je odrastao u glumačkoj porodici – njegova majka Gordana Tasić je pozorišna i putujuća glumica.

– Svakako da je na mene uticalo to što me je mama često vodila u pozorište, a i na njene predstave, tako da sam naučio da pozorište vidim kao neki svoj svet. Živo se sećam kad sam prvi put, sa 14 godina, odigrao jednu predstavu u omladinskom pozorištu „Dadov”. Još tad sam osetio neku istinu koja komunicira s publikom, osetio kako to što radim na sceni ima efekta na gledaoce i da moram da ispitam to polje, glumu – priča Joakim.

Joakim i mama (Foto lična arhiva)

Za matičnu scenu, Jugoslovensko dramsko pozorište, vezuje ga najviše anegdota.

– Pored izuzetne brige za mladog kolegu koji je tek stigao, ekipa predstave „Slučajna smrt jednog anarhiste”, koju je predvodio Nikola Đuričko, stalno me je zafrkavala kako su me našli u korpi ispred pozorišta, kao bebu, jer sam tada još bio ,,toliko mlad” glumac, a oni me pokupili. Pored toga, često su umeli na sceni da testiraju moju snalažljivost nekim doskočicama, ali mislim da sam se dobro snalazio u svim tim nepredviđenim okolnostima – veruje glumac. Bilo bi zanimljivo pitati ostale aktere da li je to zaista tako.

A mogao je biti detektiv

Nije neobično da mladi umetnici, pored sklonosti ka profesiji za koju su se školovali i u kojoj grade karijeru, imaju i neka sporedna interesovanja, često sasvim drugačija od onoga što bi se od njih očekivalo. Ni naš sagovornik nije izuzetak.

– Kao mlađi hteo sam da budem detektiv, najverovatnije kroz romane iz tog žanra posadio sam to verovanje, koje i dalje tinja u meni, da je taj posao mističan. Ipak, sada uviđam da uopšte nije takav kakvim sam ga ja zamišljao. Da imam više strpljenja da sedim za računarom, voleo bih da se oprobam u pisanju, ponekad napišem nešto kratko i odmah nakon toga moram da se pokrenem. Ne drži me mesto – ne krije Joakim.

Ostaje mogućnost da detektiva, onakvog kakav je u njegovoj mašti, zaigra u nekoj predstavi, seriji ili filmu. A pisanje će, očigledno, morati da sačeka.

Iskrenost s kojom Joakim pristupa svojim manama jednaka je skromnosti s kojom odgovara na pitanja o uspešnoj karijeri. – Hvala, ali preskočio bih nabrajanje nagrada, uloga i pozorišta u kojima sam igrao, ne bih da zvučim pretenciozno – dodaje, mada rado prenosi stav o tome šta, zapravo, očekuje od svog poziva.

– Oduvek su me privlačile uloge koje neće dokazivati svet oko nas, već će ga na neki način menjati. Zlikovaca i negativaca je i previše uokolo, ali onih dobrih malih heroja, s iskrenom potrebom da pomognu drugome, sve je manje ili se ne mogu videti u ovoj uprljanoj šumi, a upravo takvi karakteri su oni kojima sam naklonjeniji. To ne znači da neću igrati i ove druge, ali oni me manje zanimaju – kaže Joakim.

Srećom, ima prilike da sarađuje s rediteljima koji dele ovakav njegov pogled na svet, gde ništa nije samo „crno” ili „belo”, gde niko nije sasvim dobar, ni sasvim zao i gde su pravi junaci obični, mali ljudi spremni da se založe za ono u šta veruju, da pokrenu promene i da pomognu drugima poput njih samih.

Kragujevac i Batočina

Kao rođeni Kragujevčanin, i još sin glumice, Joakim Tasić, jasno, svoje neobično ime duguje čuvenom piscu i osnivaču prvog srpskog pozorišta Joakimu Vujiću, po kojem je nazvan kragujevački teatar.

– Iako sam rođen u Kragujevcu, tamo, pored rodbine, imam samo zdravstveni karton i jednog imenjaka. Moje rano detinjstvo vezano je za jedno manje mesto pored njega, gde sam proveo prvih osam godina. To je Batočina, divna varošica u kojoj sam, odrastajući, osvojio slobodu, zavoleo prirodu i naučio šta to znači biti drug i biti dete – navodi mladi glumac.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.