Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: BRANKO STAMENKOVIĆ, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal

„Kikin zakon” ne može da se razmatra u „sajber” svetu

Svi moramo biti svesni da ekrani i tastature nisu nikakva zaštita ili odbrana za one koji imaju nameru da se nasilnički ponašaju u mrežnim komunikacijama
(Фото Медија центар)

Javnost je nedavno bila potresena vešću o smrti mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić. Iako većina građana nije do tada čula za njeno ime, ova tragedija otvorila je pitanje psihološkog zlostavljanja na društvenim mrežama, a pokrenuta je i onlajn peticija za zahtevom da se donese „Kikin zakon”, koji bi definisao pitanja „sajberbulinga” i kažnjavanja za nasilje na internetu.

Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže da važeći Krivični zakonik (KZ) pruža dovoljno zaštite osobama čija se sigurnost ugrožava putem raznih objava na računarskim mrežama ili su izložene proganjanju „onlajn siledžija”.

– Krivična dela ugrožavanja sigurnosti i proganjanja, iz članova 138 i 138 a KZ-a, upravo se bave ovakvim štetnim događajima, no njima se ne iscrpljuje krivična zaštita koja postoji i u okviru drugih srodnih kažnjivih dela. S druge strane, ukoliko postoji dodatna društvena potreba za krivičnim sankcionisanjem nekog neželjenog ponašanja, onda tome treba pristupiti na ozbiljan način putem sastavljanja nacrta izmena nekog zakona ili teksta novog, koji bi bio upućen Ministarstvu pravde na dalju proceduru. Razmatrati nešto samo u „sajber” svetu svakako nije dovoljno – napominje Branko Stamenković.

Da li se Posebno tužilaštvo u svom radu često susreće sa jutjuberima, blogerima i njihovim „pratiocima” i „komentatorima”? Koliko su oni izloženi komentarima koji mogu znatno da utiču na njihovo psihičko stanje i da ih navedu na samoubistvo?

Ne. Naprotiv, retki su slučajevi kada se kao krivičnopravno oštećene osobe, odnosno žrtve, javljaju oni koji se mogu kolokvijalno nazvati na način koji ste naveli. Čini mi se da je razlog tome okolnost da u najvećem broj slučajeva komentari koji se objavljuju ili upućuju putem društvenih mreža, pre predstavljaju uvrede ili određeno remećenje javnog reda ili mira, nego što bi mogli da predstavljaju izvršenje krivičnog dela. Takođe, značajan deo te komunikacije potiče i od mlađih maloletnika ili čak dece, koja nisu krivičnopravno odgovorna, tako da je procesuiranje tih izuzetno mladih osoba povezano sa posebnim izazovima u bilo kom postupku koji ne treba da bude samo krivični već i šire društveni.

Kao posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, da li posle ovog tragičnog slučaja imate potrebu da uputite apel, upozorenje ili savet mladima i građanstvu uopšte, budući da veliki broj ljudi koristi društvene mreže i internet u različite svrhe?

Naravno. I do sada sam koristio svaku priliku u javnom obraćanju da upozorim ili barem skrenem pažnju na opasnosti koje postoje prilikom korišćenja različitih računarskih mreža za komunikaciju, od interneta do aplikacija na „pametnim” telefonima. Svi moramo biti svesni da ekrani i tastature nisu nikakva zaštita ili odbrana kako za one koji imaju nameru da se nasilnički ponašaju u mrežnim komunikacijama, tako i za one koji misle da su na taj način zaštićeni i da im se ništa loše neće desiti. Naprotiv, savremeni računarski kriminal pokazuje da se svako zlo koje se može dogoditi u takozvanom realnom svetu, može desiti i u „onlajn” ili „sajber” okruženju.

Na koji način se tužilaštvo bavi nepreglednim sadržajima na društvenim mrežama, u kojima se mogu naći i objave i komentari koji predstavljaju krivično delo?

Tužilaštvo postupa po krivičnim prijavama i izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica, dok se jedan deo predmeta formira na osnovu saznanja dobijenih preko sredstava javnog informisanja. Drugim rečima, mi ne vršimo nadzor interneta ili računarskih komunikacija, osim u slučajevima kada je to dozvoljeno na osnovu odluke suda u okviru dokaznih radnji koje se preduzimaju u određenom krivičnom predmetu. Naše postupanje je strogo regulisano važećim zakonima naše zemlje i neovlašćeni nadzor komunikacija bio bi sam po sebi krivično delo.

Koja su to krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala koja najčešće istražuje i goni Posebno tužilaštvo za VTK?

U poslednje tri godine najveći broj predmeta formiran je po krivičnim prijavama i izveštajima koji se odnose na izvršenje krivičnih dela ugrožavanja sigurnosti, proganjanja, polnog uznemiravanja, prikazivanja, posedovanja i pribavljanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletne osobe za pornografiju, zatim prevare, računarske prevare, neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i izazivanja panike i nereda.

Kakva je saradnja sa policijom i stručnjacima za ovu oblast?

Saradnja sa MUP-om i drugim državnim organima je na visokom nivou, s tim što Posebno tužilaštvo pre svega sarađuje sa Odeljenjem za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u okviru SBPOK-a. U periodu od poslednjih deset godina jasno se može uočiti značajan trend povećanja ukupnog broja prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala u svim kategorijama i takav trend rasta mora imati svoj odgovor u povećanju kapaciteta Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Da li imate dovoljno stručnog kadra i odgovarajuće prostorije?

U Posebnom tužilaštvu trenutno postupaju posebni tužilac, pet zamenika javnog tužioca, sedam tužilačkih pomoćnika i četiri člana administrativnog osoblja. Imajući u vidu da su 2018. u tužilaštvu formirana 3.022 predmeta, 2019. godine 3.808, 2020 – 4.769 predmeta, a da je do sada u 2021. formirano 5.135, to predstavlja znatan kvantitativan pritisak na postupajuće tužioce i tužilačke pomoćnike. Treba naglasiti da postoji potreba da se pitanje ljudskih i smeštajnih kapaciteta u Posebnom tužilaštvu za VTK reši trajno i kvalitetno, što mora biti praćeno određenim zakonskim izmenama koje će dodatno uskladiti naše zakone sa savremenim međunarodnim okvirom koji se bavi visokotehnološkim kriminalom, posebno međunarodnom saradnjom koja je od ključne važnosti za uspešnost u našem radu.

Kakva je saradnja tužilaštva sa građanima? Da li se oni sami javljaju zbog pretnji ili proganjajućih poruka koje su im upućene putem mobilnih telefona, imejla i na društvenim mrežama?

Čini mi se da imamo izuzetno dobru saradnju i komunikaciju sa građanima jer upravo oni najviše i prijavljuju događaje Posebnom tužilaštvu. To je dobro i ukazuje na poverenje koje postoji u našem odnosu i za koje verujem da je izgrađeno na osnovu rezultata našeg rada u proteklom periodu, kao i komunikacije sa javnošću koju negujemo obaveštavajući zajedno sa MUP-om redovno naše građane o bitnim predmetima i njihovim ishodima u ovoj oblasti. Sa druge strane, građani treba da znaju da svi štetni i neprijatni događaji ne predstavljaju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Postoji jedan manji broj krivičnih dela čije je gonjenje prepušteno od strane zakonodavca samim oštećenim osobama, ili prosto neki događaji ne predstavljaju krivično delo već su, eventualno, sankcionisani nekim drugim zakonom.

Nedavno je u akciji „Armagedon” uhapšeno 11 osoba zbog pedofilije. Na koji način su otkriveni? Da li deca koja su njihove žrtve mogu da daju značajne podatke za istragu?

„Armagedon” je jedna od najuspešnijih zajedničkih akcija srpskog MUP-a i tužilaštva koja traje sada već više od 10 godina. Uspeh proističe upravo iz sinergije koja postoji između posvećenih policijskih službenika i tužilaca koji rade na ovim vrlo teškim predmetima, ponajviše zbog načina izvršenja krivičnog dela i žrtava sa kojima se susrećemo. Susret sa ovakvim ljudskim devijacijama nije lak ni za iskusne profesionalce, no, na kraju kriminalci bivaju otkriveni i kažnjeni u skladu sa svojom odgovornošću. U velikom broju slučajeva uspeh je proistekao iz međunarodne saradnje, posebno sa kolegama iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, kojima i zahvaljujem ovom prilikom na podršci.

Kako pomoći roditeljima i deci da ne postanu žrtve?

Roditelji, staratelji, maloletnici i deca moraju biti svesni da takozvani sajber predatori postoje, da su njihova meta deca i omladina, i da će iskoristiti svaku mogućnost da ucene ili na drugi način zloupotrebe podatke, fotografije ili snimke koje poseduju. Zbog toga treba biti posebno pažljiv šta se i na koji način objavljuje na društvenim i drugim mrežama.

I na kraju, povodom nelegalnog „skidanja” filma „Toma”, koje je u oktobru poprimilo razmere epidemije, koliko je građana procesuirano zbog toga što su poslali link filma?

U toku je više postupaka protiv određenog broja osoba zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava ovim povodom. Očekujem dodatne rezultate u skorijem vremenskom periodu o čemu će javnost biti obaveštena. Za sada su procesuirani okrivljeni koji su dalje omogućavali već postojeću nelegalnu kopiju filma, no, naše postupanje se tu nije zaustavilo.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Bitić
Visokotehnološki kriminal - komentarisanje klipova na jutjubu...
Milos
Nema leka dok se ne izjednače prestupi u stvarnom i virtuelnom svetu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.