Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DEPOPULACIJA U SRBIJI – OD MITOVA DO ISTINE

Što više vrtića – više i dece

Koja naselja u Srbiji se zaista prazne, koje sadržaje moraju da imaju gradovi srednje veličine kako bi zadržali svoje građane i koliko mit o pražnjenju juga i naseljavanju severa zemlje ima potporu u realnosti
(Фото Н. Марјановић)

Kada pitate mlade bračne parove šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, to jest da prošire porodicu, uvek dobijate iste odgovore – siguran posao, visina prihoda, mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva i institucionalna podrška države u vidu (pred)školskih ustanova i novčanog davanja za decu. A razlog zbog kojeg najveći broj porodica ostaje na jednom nasledniku, iako mašta o troje dece, jeste činjenica da institucionalni sistemi podrške porodici nisu dovoljno razvijeni. Međutim, istraživanja takođe pokazuju da se više dece rađa u onim domovima u kojima postoji veći stepen rodne ravnopravnosti – što je pravednija podela poslova u domaćinstvu, veće su šanse da za porodičnom trpezom bude više tanjirića, ističe dr Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta.

Naš sagovornik, koji je doktorirao na temi „Oblikovanje novog očinstva kroz prakse očeva u Srbiji”, podseća da je osnovni uzrok pada nataliteta u našoj zemlji činjenica da najveći broj parova ostaje na jednom nasledniku i dodaje da savremene studije govore da rađanje drugog mališana zavisi od procene žene koliko se njen partner dobro snašao u ulozi oca i u kojoj meri s njom deli teret roditeljstva i kućnih poslova. Što je veći stepen rodne ravnopravnosti unutar porodice veća je šansa da se rodi veći, odnosno željeni broj dece.

„Depopulaciju u Srbiji prati nekoliko mitova, a prvi glasi da su deca naše najveće bogatstvo. Tu ideologiju, jednostavno rečeno, ne prate politike koje su koordinisane i usmerene na porodicu. Kada se analiziraju razlozi zbog kojih najveći broj mališana u Srbiji odrasta bez brata ili sestre, dolazi se do zaključka da materijalni faktor nije jedini zbog kojeg roditelji odustaju od proširenja porodice. Naime, veliki broj parova u našoj zemlji ne može da uskladi privatni i profesionalni život, bilo zbog toga što se radno vreme vrtića i škola ne poklapa s radnim vremenom roditelja ili zato što ne može dete da upiše u vrtić, niti da računa na pomoć ’baka servisa’. Iako naš Zakon o radu nudi mogućnost skraćenog ili kliznog radnog vremena, najveći broj roditelja radi u organizacijama u kojima ne postoji mogućnost biranja radnog aranžmana prema potrebama. Državni sektor, koji zapošljava najveći broj žena, nudi najmanje opcija zaposlenima. Da bi izbegli odsustvovanje zaposlenih zarad porodiljskog i roditeljskog odsustva, neki poslodavci zapošljavaju žene koje nemaju decu ili one čija su deca već odrasla. Jedan broj žena ostaje bez posla i tokom trudnoće, a posebno one koje su neformalno zaposlene ili rade po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Što je obrazovanje žene niže, to je nesigurniji njen radni angažman kod poslodavca”, upozorava naš sagovornik.

On podseća da je ključna institucionalna podrška roditeljstvu – sistem predškolskih ustanova. Analize zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) pokazuju da što je veći broj vrtića, veći je i broj dece u tom društvu jer roditelji kojima su predškolske ustanove dostupne mogu lakše da usklade privatni i poslovni život i češće se odlučuju na dobijanje još jednog deteta. U Srbiji je 2019. godine svega 17 odsto dece do tri godine starosti išlo u jaslice, a vrtić je pohađalo tek 61 odsto dece starosti od tri do pet godina.

„Drugi mit vezan za depopulaciju glasi da žene s nižim stepenom obrazovanja maštaju o velikoj porodici, a visokoobrazovane žene ne žele veliki broj dece. Istraživanja govore da žene koje su se visoko popele stepenicama letvicama akademskog uspeha žele veći broj dece, a razlog zbog kojeg odustaju od višečlane porodice jeste nepostojanje infrastrukture u društvu i nezadovoljstvo stanjem rodne ravnopravnosti u svom braku. U našoj zemlji postoji znatna rodna asimetrija u podeli kućnih poslova jer se održavanjem domaćinstva uglavnom bave žene. Više od dve trećine muškaraca nikada ne obavlja one poslove koji se smatraju ’ženskim’. Kada su u pitanju žene s nižim stepenom obrazovanja i one koje žive u ruralnim krajevima, stvari stoje drugačije. One manje žele veliku porodicu, a ipak rađaju drugo i treće dete, što možemo tumačiti snažnim patrijarhalnim pritiskom za proširenje porodice”, navodi dr Dragan Stanojević.

 

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Чаша жучи ;-) Када купиш срећку или уплатиш лото радиш то са оптимизмом. Тих пола минута док не изгребеш срећку или неколико сати до извлачења лотоа машташ о лепој будућности иако врло добро знаш да су шансе астрономски мале - никакве. То ми личи на свест са којом људи рађају децу. Препуни оптимизма и маште о лепом, срећном и надареном детету које живи леп и срећан живот, иако искуство и логика дају сасвим другачије предвиђање, приближније стварности.
Miks
Neka muskarci preuzmu svoju ocinsku odgovornost u nezi i podizanju deteta. Neka ih ih zakon obaveze na polovinu roditeljskog odsustva.
Milan
А како то могу албанци са југа или муслимани из рашке области да ускладе све и да имају по неколико детета?А остали по србији не могу?Није све у томе,већ у менталитету и у поремећеним вредностима.То се плански радило још од педесетих година после другог рата.Тако нам плански уништавају и језик.
Божидар Анђелковић
"Савремене студије говоре да рађање другог малишана зависи од процене жене колико се њен партнер добро снашао у улози оца и у којој мери с њом дели терет родитељства и кућних послова." Те "савремене студије" писали су, вероватно, Сорошови стипендисти. Природна је потреба жене да рађа децу. Народи који данас имају највише деце никада нису ни чули за "родну равноправност". Истамбулска конвенција је у потпуној супротности са Шеријатским правом и Маракешким споразумом.
Олен
Земунац, судија у Врховном суду Америке Еми Барет има седморо (!!) деце тако да та прича коју ви Сорошевци пласирате о каријери не пије воду. Друго, као што је већ написано, да то што тврдите пије воду, прве би скандинавске државе имале по 10-оро деце, пошто немају ...
Земунац
Ја нисам никакав Сорошев стипендиста, али та студија је потпуно у праву са становишта мог животног искуства. Узгред буди речено није природна потреба жене да рађа децу, већ само природна улога. Потребе су савим нешто друго. У модерном друштву, где је и жена запослена и има неку своју каријеру, послови у породици морају да се деле, па самим тим и брига о деци. Да не мислите да причам напамет ја их имам троје и да је било само мало бољих услова било би и четврто.
Демос Кратеин
Све што млади наводе као разлоге за нерађање су изговори. У високо развијеним земљама имају сигуран посао о вртиће а тамо је наталитет лош и увозе децу и раднике из сиромашних земаља. Решење је да се коначно престане сматрати да је мајка тзв. женска улога. Мушкарци да не јуре каријере већ да буду кући и да одгајају децу а жене да, напокон, постану слободне, да се школују и остварују своје снове. Доста су жене жртвовале своје снове због улоге мајке. Нека сада мушкарци мало буду мајке.Само кажем.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.