Što više vrtića – više i dece

Kada pitate mlade bračne parove šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, to jest da prošire porodicu, uvek dobijate iste odgovore – siguran posao, visina prihoda, mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva i institucionalna podrška države u vidu (pred)školskih ustanova i novčanog davanja za decu. A razlog zbog kojeg najveći broj porodica ostaje na jednom nasledniku, iako mašta o troje dece, jeste činjenica da institucionalni sistemi podrške porodici nisu dovoljno razvijeni. Međutim, istraživanja takođe pokazuju da se više dece rađa u onim domovima u kojima postoji veći stepen rodne ravnopravnosti – što je pravednija podela poslova u domaćinstvu, veće su šanse da za porodičnom trpezom bude više tanjirića, ističe dr Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta.

Naš sagovornik, koji je doktorirao na temi „Oblikovanje novog očinstva kroz prakse očeva u Srbiji”, podseća da je osnovni uzrok pada nataliteta u našoj zemlji činjenica da najveći broj parova ostaje na jednom nasledniku i dodaje da savremene studije govore da rađanje drugog mališana zavisi od procene žene koliko se njen partner dobro snašao u ulozi oca i u kojoj meri s njom deli teret roditeljstva i kućnih poslova. Što je veći stepen rodne ravnopravnosti unutar porodice veća je šansa da se rodi veći, odnosno željeni broj dece.

„Depopulaciju u Srbiji prati nekoliko mitova, a prvi glasi da su deca naše najveće bogatstvo. Tu ideologiju, jednostavno rečeno, ne prate politike koje su koordinisane i usmerene na porodicu. Kada se analiziraju razlozi zbog kojih najveći broj mališana u Srbiji odrasta bez brata ili sestre, dolazi se do zaključka da materijalni faktor nije jedini zbog kojeg roditelji odustaju od proširenja porodice. Naime, veliki broj parova u našoj zemlji ne može da uskladi privatni i profesionalni život, bilo zbog toga što se radno vreme vrtića i škola ne poklapa s radnim vremenom roditelja ili zato što ne može dete da upiše u vrtić, niti da računa na pomoć ’baka servisa’. Iako naš Zakon o radu nudi mogućnost skraćenog ili kliznog radnog vremena, najveći broj roditelja radi u organizacijama u kojima ne postoji mogućnost biranja radnog aranžmana prema potrebama. Državni sektor, koji zapošljava najveći broj žena, nudi najmanje opcija zaposlenima. Da bi izbegli odsustvovanje zaposlenih zarad porodiljskog i roditeljskog odsustva, neki poslodavci zapošljavaju žene koje nemaju decu ili one čija su deca već odrasla. Jedan broj žena ostaje bez posla i tokom trudnoće, a posebno one koje su neformalno zaposlene ili rade po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Što je obrazovanje žene niže, to je nesigurniji njen radni angažman kod poslodavca”, upozorava naš sagovornik.

On podseća da je ključna institucionalna podrška roditeljstvu – sistem predškolskih ustanova. Analize zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) pokazuju da što je veći broj vrtića, veći je i broj dece u tom društvu jer roditelji kojima su predškolske ustanove dostupne mogu lakše da usklade privatni i poslovni život i češće se odlučuju na dobijanje još jednog deteta. U Srbiji je 2019. godine svega 17 odsto dece do tri godine starosti išlo u jaslice, a vrtić je pohađalo tek 61 odsto dece starosti od tri do pet godina.

„Drugi mit vezan za depopulaciju glasi da žene s nižim stepenom obrazovanja maštaju o velikoj porodici, a visokoobrazovane žene ne žele veliki broj dece. Istraživanja govore da žene koje su se visoko popele stepenicama letvicama akademskog uspeha žele veći broj dece, a razlog zbog kojeg odustaju od višečlane porodice jeste nepostojanje infrastrukture u društvu i nezadovoljstvo stanjem rodne ravnopravnosti u svom braku. U našoj zemlji postoji znatna rodna asimetrija u podeli kućnih poslova jer se održavanjem domaćinstva uglavnom bave žene. Više od dve trećine muškaraca nikada ne obavlja one poslove koji se smatraju ’ženskim’. Kada su u pitanju žene s nižim stepenom obrazovanja i one koje žive u ruralnim krajevima, stvari stoje drugačije. One manje žele veliku porodicu, a ipak rađaju drugo i treće dete, što možemo tumačiti snažnim patrijarhalnim pritiskom za proširenje porodice”, navodi dr Dragan Stanojević.