Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NATAŠA VELjKOVIĆ, pijanistkinja

Mlade treba podržati i hraniti ih duhovnošću

Razlog što nisam više nastupala u Srbiji je pomalo u pandemiji ali većim delom zbog nemarnosti naših organizatora muzičkog života
(Фото: Невена Ђорђевић)

Uoči ovog koncerta imam osećanja nepopravljive Beograđanke koja je uvek iznova oduševljena kad nastupa u svom rodnom gradu i sa ljudima sa kojima obožava da svira! Posebno sam emotivna, jer me već gotovo tri godine nije bilo na podijumu Kolarca, kaže uoči večerašnjeg svečanog koncerta Nataša Veljković, pijanistkinja, koja više od četiri decenije živi i radi u Beču. Ovim novogodišnjim koncertom na sceni Kolarčeve zadužbine, večeras od 20 časova, zatvara se festival BUNT 9.0.

Nataša Veljković je prvi deo večeri posvetila delima kompozitorki kao što su Isidora Žebeljan, Sofija Gubajdulina i Dora Pejačević. Koncert će se završiti čuvenim „Karnevalom životinja” Sen Sansa. Nataša Veljković je u ranom uzrastu počela da svira klavir, a sa 15 godina je primljena na Univerzitet za muziku i scenske umetnosti u Beču, gde je diplomirala u klasi prof. Pola Badura-Škode. Usavršavala se na Džulijardu u Njujorku i ženevskom Konzervatorijumu. Prelomni trenutak u njenoj internacionalnoj karijeri bio je 1985, kada je osvojila prvu nagradu na značajnom pijanističkom takmičenju ,,Klara Haskil” u Švajcarskoj. Život je posle sve podesio tako da je mnogo godina kasnije Veljkovićeva učestvovala u radu žirija ovog konkursa, a i danas predaje tamo gde je studirala, na Univerzitetu za muziku u Beču. Osvajala je brojna priznanja, nastupala sa značajnim orkestrima, snimala za poznate diskografske kuće. Njena kćerka Milica je violinistkinja i nastupiće takođe na večerašnjem koncertu, dok sin poznate pijanistkinje uspešno svira violončelo.

Kako se dogodilo da nismo mogli da vas slušamo češće ovde u Beogradu, Beč ipak nije daleko?

Razlog što nisam više nastupala u Srbiji je pomalo u pandemiji, ali većim delom zbog nemarnosti naših organizatora muzičkog života prema umetnicima. Mi smo se od svojih prvih koraka u svet muzike veoma odano i sa bilo koje strane sveta – sa honorarom ili bez njega – uvek ponovo vraćali svojoj, beogradskoj publici. Sećam se, moja kćerka je imala pet nedelja kada sam nastupila na Bemusu 1999, posle carskog reza – dakle u onoj kobnoj godini posle bombardovanja. Tako bih opet uradila i nije mi žao. Ali ima ljudi koji su to zaboravili, što me jako boli. Svako od nas umetnika ima neku sličnu priču, i ono što je sada važno jeste da podržavamo jedni druge. Čini mi se da je sada veoma nezahvalno živeti na nekom drugom podneblju, a poticati odavde, biti vuk samotnjak u smislu nepripadnosti određenim društvenim i političkim slojevima. Nije nas zaboravila naša publika koja je fantastična i verna, ali jesu organizatori.

Ipak BUNT se zatvara vašim koncertom. Kakva ste nam iznenađenja pripremili?

Festival BUNT je upravo jedna takva oaza prijateljstva, entuzijazma, podrške i razmene među umetnicima kakvu priželjkujem. Večerašnji koncert otvaram delima tri velike i značajne dame iz kompozitorskog sveta koje su me inspirisale, a to su Isidora Žebeljan, Sofija Gubajdulina, čijim delima obeležavamo njen 90. rođendan i zatim sledi muzika Dore Pejačević. Raduje me što ću u drugom delu večeri sa sjajnim muzičarima Ljubišom Jovanovićem, Sandrom Belić, Ognjenom Popovićem, Sašom Kulenovićem i Srđanom Palačkovićem izvesti Sen Sansov „Karneval životinja”, koji je za mene vizija radosti i jednog boljeg sveta. Oda humoru, rafiniranom govoru životinja, dobrom ukusu. Neponovljivo napisano, genijalno! Ovim nastupom ćemo obeležiti i sto godina od smrti Sen Sansa, a naročito „osveženje” su mladi muzičari koji će nam se pridružiti: Kata Stojanović, Nemanja Adamović i moja kćerka Milica Zulus. Kao narator biće tu jedinstvena Katarina Jovanović.

U proteklom periodu ste, i sami navodite, dosta snimali. Da li biste nešto izdvojili od tih izdanja, ali i od koncerata koje ste održali do sada?

U prethodnih sedam godina snimala sam mnogo za nemačku diskografsku kuću CPO, između ostalog, kompletna solo dela kompozitorke Dore Pejačević, na dva kompakt-diska. Snimala sam i muziku manje poznatih stvaralaca iz doba romantike i savremenih autora, zapravo dosta neotkrivene klavirske literature. Istakla bih posebno moj projekat „Pet godišnjih doba”, osnovan pre tri godine. Reč je o nazivu ciklusa koncerata u kojima kombinujem ono savremeno sa klasičnim muzičkim repertoarom. U sve to uključujem iskusne muzičke prijatelje i mlade talente. Za sada su ovi nastupi održani samo u Beču. Ovaj projekat je spoj stare i nove muzike, dana i noći, vetra i kiše, posmatrača i učesnika. I naravno, svako za sebe može da otkrije, gde je peto godišnje doba… možda baš ono što sada dolazi. Iza ugla ili tamo negde, gde cveta limun žut… A možda tamo negde, gde su životinje preuzele vlast i umesto da ostanu na Orvelovoj „Farmi”, one prave Karneval. Posle onlajn perioda, nastupala sam uživo prethodnih nekoliko meseci, a očekuju me gostovanja u Češkoj, Nemačkoj i Austriji. I snimanje još jednog kompakt-diska sa delima Mocarta.

Pošto ste profesor u Beču, a i vaša deca su muzičari, šta biste poručili mladima?

U ovo vreme suštinskih promena na planeti, moj apel mladima bi bio da se okrenu više duhovnosti. Samo nas jačanje duha može učiniti snažnijim i spremnim za usvajanje novog načina funkcionisanja i osvajanje novih duhovnih svetova. Nikada nam nije više bila potrebna kultura i znanje nego danas. Mladima treba ukazati puno poverenje, ovo novo vreme pripada njima, treba ih podržati i hraniti duhovnošću. Teorije zavere nam sada nisu potrebne, već više ljubavi i razumevanja prema bližnjima i ovoj našoj planeti, koja se umorila od nas ljudi i naših ćudi. Možda onda i shvatimo šta je zapravo tražio onaj Hemingvejev beli leopard na vrhu Kilimandžara….

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

teorije
Treba nam duhovni razvoj, ali treba se boriti i protiv teorija zavera, jer one postoje

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.