Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
I TRADICIJA I IZVOR PRIHODA

Festival za šumadijsku rakiju

Piće koje je opevano u poeziji i narodnim pesmama beleži poslednjih godina rast proizvodnje i izvoza: u registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano je oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine
Прави се од шљиве, али и крушке, кајсије...(Фото А. Васиљевић)

Proizvodnja prirodnih rakija u Srbiji u proteklih pet godina beleži stalan rast. U prošloj godini u odnosu na 2019. iznosio je 25 odsto. I broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, kažu statistički podaci. U registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano je oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.

Najviše se izvozi u SAD i Nemačku

U našoj zemlji proizvede se godišnje oko pola miliona tona šljive od čega 70 posto završi u rakiji. Poslednjih godina veći proizvođači odlučili su da se udruže i naprave proboj na inostranom tržištu. Već je primetan rast izvoza rakija od voća. Godišnja zarada je blizu osam miliona dolara, a najviše se izvozi u SAD, Nemačku, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH, ali i na Island, u Singapur, Kazahstan, Maltu, Kipar...

Za našu rakiju se dugo zna u svetu, već sto godina čim se pomene engleska reč brendi mnogi stranci pomisle na Srbiju. Šljiva je opevana i u poeziji, u narodnim i pop pesmama, a u njenu čast održavaju se sajmovi, a odskoro i festivali.

Etnografski muzej u Beogradu kandidovao je ove godine veštinu pravljenja domaće rakije na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Tamo se već nalazi krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i zlakuska lončarija. Šljivovica bi trebalo da se upiše na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi s pripremom tradicionalnog pića od šljiva.

Osečina je jedna od prestonica šljive u Srbiji i tu se svake godine održavaju sajmovi posvećeni nacionalnom brendu, a odskoro se uključila i Šumadija, odnosno Kragujevac, koji je pokrenuo Festival šumadijske rakije.

Dobitnici priznanja na Festivalu šumadijske rakije (Fotografije lična arhiva G. Mijailovića)

Šumadijski festival održan je polovinom decembra, a cilj mu je i turistička promocija Kragujevca i celog kraja u okviru projekta „Šumadijska rakijska tura” po ugledu na vinske puteve. Prethodno se održava manifestacija na kojoj se ocenjuje kvalitet voćnih rakija, tako da je kragujevački skup proizvođača i potrošača prilika za dodelu nagrada najboljima. To je festival gde se može videti kako izgleda najbolja čaša za rakiju, koje meze najbolje „ide” uz žestoku kapljicu, a važno je napomenuti da nisu predstavljene samo rakije od šljive već i od drugog voća – naročito su cenjene one od dunje i kajsije.

Na festivalu učestvuju i proizvođači iz drugih regiona, Braničevskog okruga, zapadne i južne Srbije, Vojvodine.
– Sertifikovan proizvod s geografskom oznakom „šumadijska šljivovica” očekuje se na tržištu za godinu dana, a proizvodi se od tri vrste šljive, čačanske rodne, čačanske lepotice i crvene ranke – kaže Mijailović. On nam objašnjava da je potrebno vreme, jer rakija mora da odleži u buradima koji moraju biti pravljeni od hrastovine. I to ne bilo kog hrasta, već hrasta kitnjaka koji je rastao u Srbiji. Proizvodnja se mora odvijati pod nadzorom tehnologa kako bi krajnji proizvod bio istog kvaliteta.U Šumadijskom okrugu osnovano je 26 većih destilerija koje proizvode od deset hiljada do sto hiljada litara rakije. Cilj Udruženja „Šumadijska rakija”, po rečima njenog predsednika Gorana Mijailovića, jeste standardizacija proizvodnje i kvaliteta, s geografskom oznakom, a sve to radi promocije ovog pića, ali i Šumadije kao turističkog regiona.

– Naš cilj je da pomognemo i drugim proizvođačima rakije da se registruju i legalizuju – kaže Goran Mijailović čija porodica već 190 godina proizvodi ovo piće u selu Čumić kod Kragujevca.

U ovoj oblasti mnogo posla ima i za tehnologe (Foto I. Milutinović)

Rakija u Šumadijskom regionu važna je i za turističku promociju.

– Turistička organizacija Kragujevca želi razvoj rakijske kulture, a to ćemo najbolje postići ako je odvojimo od lošeg konteksta koji ju je pratio. Rakija se zvala i „brlja”, piće za lako i jeftino opijanje. Zato je važno izvući je iz tog negativnog imidža i podići je na viši nivo. Ono što je pivo i kobasica za Nemačku, konjak i vino za Francusku, mogla bi da bude rakija za Srbiju. To podrazumeva i uparivanje s određenom hranom, vrstu čaše za konzumaciju koja je okrugla i na vrhu se sužava i još mnogo toga – kaže Emina Dramlić iz Turističke organizacije Kragujevca.

Ona dodaje da se uz dobar kvalitet, razvoj proizvodnje, nove destilerije, otvara mogućnost i za organizovane posete turista na degustacije, a uz to oni mogu da upoznaju i lokalne muzeje, manastire, izletišta.

– Naša organizacija štampala je i brošuru o šumadijskoj rakiji, njenoj istoriji i drugim zanimljivostima, kako bi upoznala domaće i strane turiste da se uz rakiju i živelo, lečilo, ona je neizostavan element naših običaja od svadba do krštenja, rođendana – kaže Emina Dramlić.

(Foto G. Mijailović / A. Vasiljević)

Manje kazana u seoskim kućama

Goran Mijailović podseća da je ranije skoro svaka kuća u selu imala kazan. Sada je znatno drugačije, i domovi su se proredili a kamoli kazani, ali zato mnogi vide najbolje rešenje u povezivanju malih proizvođača koji odolevaju vremenu s velikim destilerijama. I to se dešava na terenu. Preduzetnici otkupljuju voće i proizvedenu rakiju od seoskih domaćinstava, a zatim je prerađuju kako bi zadovoljili visoke standarde. Ali posla za tehnologe ima i u edukaciji malih proizvođača koji pored zanata, naučenog i nasleđenog od dedova, treba da obogate svoju proizvodnju i savremenim naučnim znanjima.

Tradicija je duga, ali sada su navike potrošača istančane. Ukusi su drugačiji, prefinjeniji, traži se nešto novo. Ukus šljive, ali i dunje, viljamovke i kajsije kao šumadijskog „brendija” privlači i naše ljude širom sveta koji žive daleko od rodnog kraja. Rakija nije za njih samo aperitiv ili piće, već i veza sa zemljom iz koje su otišli.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.