Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Intervju: MILORAD KRGOVIĆ, ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir

Srbiji je potrebna fabrika novinskog papira

(Фото лична архива)

U svetu je zavladala nestašica starog papira, kao osnovne sirovine za proizvodnju novinskog. Imajući u vidu da i proizvođači ambalažnog koriste 100 odsto stari papir kao sirovinu, a profitabilniji su u odnosu na fabrike koje proizvode novinske i grafičke papire, to je uticalo na smanjenu proizvodnju novinskog papira na svetskom nivou i izazvan je debalans između proizvodnje i potrošnje ove vrste hartije, kaže Milorad Krgović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji, koordinator Centra celuloze, papira, ambalaže i grafike, koji je konsultant Svetske banke i ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir i štednju energije u ovoj oblasti.

Srbija je zbog loših privatizacija ostala bez fabrike koja bi proizvodila ovu vrstu hartije, pa su izdavači prinuđeni da je uvoze po veoma visokim cenama. Da li se može ponovo pokrenuti ova proizvodnja?

U našoj zemlji godišnje se troši oko 60.000 tona novinskog, ilustracionog i sličnih vrsta papira, ali ove podatke treba da potvrdi Privredna komora Srbije. A kako je novinski, pa i ostale vrste papira, strateška stvar svake zemlje, pa tako i Srbije, proizvodnja novinskog nije samo u interesu proizvođača papira, nego bi trebalo da bude i stvar vladine politike. Svaka zemlja veličine Srbije, morala bi da ima svoju fabriku novinskog (roto) papira. To je strateška stvar. Mi to možemo ponovo da pokrenemo.

Kako smo došli u situaciju da nemamo fabriku novinskog papira?

Papirna industrija je visoko vredna industrija sa velikim investicijama i zahteva izuzetno visoko znanje. U bivšoj Jugoslaviji je bilo investicija u ovu granu industrije, ali nisu bile adekvatno praćene vođenjem i upravljanjem tehnoloških procesa, što je često dovodilo do gubitaka. Pojedine fabrike su se gasile iz raznih razloga. „Matroz” iz Sremske Mitrovice je bio državna firma i glavni proizvođač novinskog papira, sa proizvodnjom od 45.000 tona godišnje. Takođe i fabrika Božo Tomić iz Čačka je proizvodila manje količine roto-papira, ali je i ona ugašena lošom privatizacijom.

Generalno je bio trend da se zatvaraju ove fabrike. Industrijalci su pokretali one koje su njima profitabilnije i koje im odgovaraju. Imali su bolju zaradu na ambalažnom, nego na roto i grafičkom papiru.

Glavni proizvođač novinskog papira u ovom regionu sada je fabrika papira iz Krškog u Sloveniji. Novinska kuća „Politika” je za vreme bivše Jugoslavije dosta novca uložila u tu fabriku. Ona tada je proizvodila novinsku hartiju od jednog dela celuloze, drvenjače i starog papira, a sada od 100 odsto starog papira, kao jeftinije sirovine.

Da li trenutno postoji neka fabrika papira u Srbiji koja bi brzo mogla da prilagodi proizvodnju i počne da radi novinski papir, budući da je u svetu velika nestašica i da ga je teško nabaviti?

Može da se razmišlja u pravcu „Matroza”, odnosno da li nešto što je preostalo od te fabrike može ponovo da se pokrene. Zatim, u Novom Kneževcu postoji fabrika „Lepenka”, koja stoji. Najpre treba analizirati ove dve postojeće fabrike, šta se tu može iskoristi, jer je infrastruktura 40 odsto investicije, a 60 odsto je tehnologija.

Kada bismo se odlučili za grinfild investiciju, trebalo bi da napravimo supermodernu fabriku koja bi zadovoljila potrebe Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske. Ni u jednoj od tih zemalja se ne proizvodi novinski papir, koliko je meni poznato.

Kako je moguće da postoji toliko tržište, a da se do sada nije pojavio nijedan investitor?

Velika je vrednost investicije. U novu, modernu fabriku treba uložiti oko 100 miliona evra. Potrebno je osam do deset godina da se vrati uloženo. I najvažnije, potreban je stručan kadar, odnosno znanje. I, malo ko se interesuje za ovu temu. Kada bi bilo zainteresovanih mogli bismo čuda da napravimo. Istina, postoji jedan investitor iz Republike Srpske koga zanima fabrika u Novom Kneževcu. To je državna fabrika koja propada. On je razmišljao o ulaganju u ambalažni papir, ali ta fabrika može da proizvodi i roto papir. Mašina za proizvodnju novinskog papira može da radi i ostale (npr. grafičke) papire. Prema gruboj proceni potrebno je ulaganje od oko 15 do 20 miliona evra da bi se u toj fabrici proizvodilo oko 25.000 tona papira godišnje.

Za fabrike papira problem je sirovina. Da li je u Srbiji ima dovoljno?

Imamo sirovinu. „Matroz” je koristio celulozu za proizvodnju roto-papira i naravno da je zbog toga imao gubitke. To bi bilo isto kao kada bismo kablove pravili od srebra i zlata. U svakoj varijanti bi se išlo na korišćenje starog papira kao sirovine za proizvodnju novinskog.

Čisto ekonomski posmatrano jeftinije je da se stari papir vozi do Novog Kneževca nego do Krškog. A država ima pravo da kaže stop izvozu starog papira, kao što je Angela Merkel kada je bila kriza u automobilskoj industriji ograničila uvoz vozila. Ali i da država ne ograniči izvoz iz naše zemlje moguće je uvesti stari papir. Uvek postoji rešenje.

Još jedna bitna stvar ide u korist Srbije. Cena električne energije u našoj zemlji je 60 evra za megavat-sat, u Hrvatskoj 80, a u Sloveniji 120 evra. Tona vodene pare kod nas košta 16 evra, a u Hrvatskoj 40 evra. Učešće troškova radne snage u ceni koštanja papira u Hrvatskoj je 12 odsto, a u Srbiji je to znatno manje.

Šta država može da uradi?

Ja nemam potrebu da taktiziram. Tu sam da pomognemo znanjem. Ljudima na vlasti treba objasniti da je državi potrebna ovakva fabrika jer se dovodi u pitanje postojanje štampe, i to ne bilo kakve.

Realno bi bilo da „Politika”, „Večernje novosti” i druge novinske kuće pokrenu tu priču. Da biste pravili kvalitetne i novine morate da obezbedite kvalitetnu sirovinu. Ne možete da se oslonite samo na uvoz. Morate da animirate predstavnike vlade, da ih upoznate sa problemom u kojima se nalaze izdavačke kuće danas u Srbiji. Da bismo obezbedili sigurnost u snabdevanju i da bismo imali odgovarajući kvalitet i EU standarde naših novina, najbolje bi bilo da imamo sopstvenu proizvodnju papira, sa odgovarajućim kvalitetom koju diktiraju svetski standardi u ovoj oblasti.

Imaćete podršku Privredne komore Srbije, Centra za celulozu, papir, ambalažu i grafiku i Tehnološkog fakulteta u Beogradu da se organizuje rasprava na tu temu i da se napravi studija izvodljivosti u kojoj se vidi tehnoekonomska opravdanost ovakve investicije.

Centar celuloze, papira, ambalaže i grafike, na čijem ste čelu, je još  2004. predlagao vladi da subvencioniše otkup starog papira i proizvodnju hartije, ali nije bilo sluha. Šta je Hrvatska uradila po tom pitanju i možemo li se na nju ugledati?

Hrvatska ima organizovano sakupljanje papira, stakla i plastike. Država sufinansira sakupljanje sekundarnih sirovina. Korisnik sirovina (proizvođač papira, na primer) je stimulisan sa 15 odsto vrednosti skupljenog papira.

Pročitala sam jednu studiju u kojoj vi predviđate da će do 2025. godine doći do nestašice novinskog papira. Kako ste pre više od deset godina znali da će se to dogoditi?

Prateći logičan put razvoja tehnologije, cena sekundarnih vlakana, povećanja potrošnje papira i na osnovu onoga što se tada dešavalo, predvideli smo sve što će se dogoditi. Rekao sam da će duže vreme vladati nestašica starog papira u Evropi, zbog Kine koja je veliki uvoznik, a u velikoj je razvojnoj eksploziji u proizvodnji, na bazi recikliranog, starog papira.

Kina je u vreme kada sam to pisao trošila po glavi stanovnika pet kilograma papira, a SAD 250. Relativno malo su trošili, i to je bio papir koji je teško reciklirati. Sada Kina troši 100 kilograma po glavi stanovnika. Kina je u svemu postala tigar, pa i u potrošnji papira. Sa većom potrošnjom, nastala je i velika potreba za starim papirom i Kina ga uvozi iz svih delova sveta, pa i iz Evrope.

Stari papir, kao sirovina učestvuje u svim papirima 42 odsto, a pre 15 godina je učestvovao sa 15 odsto i otuda tolika potražnja. Sedamdesetih godina prošlog veka se za proizvodnju svih vrsta papira, kojih ima oko dve hiljade, 80 odsto koristila celuloza iz drveta. Danas 52 odsto svih papira na svetu se pravi od recikliranih vlakana – stare hartije, a 48 odsto od primarnih vlakana. Taj trend godišnjeg rasta iznosi 1,5 odsto, a u jugoistočnom delu Evrope četiri odsto.

Da bi se uopšte ovaj problem rešio u Srbiji, pa ako hoćete, i u regionu, neophodno je da se organizuje rasprava zainteresovanih subjekata na ovu temu, te na osnovu zaključaka izradi fisibiliti studija koja će dati realnu procenu vrednosti investicije, ali i procenu profitabilnosti ovog projekta. Ovakve studije, mi, kao Centar CPAG i TMF Beograd, smo spremni da uradimo, po metodologiji Svetske banke, na osnovu koje bi se tražio potencijalni investitor, moguće kombinacija države i privatnog investitora, čime bi se trajno rešio problem novinske hartije, uz mogućnost proizvodnje i drugih papira.

 

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања Н
Немојте ни случајно да бацате паре пореских обвезника на фабрике папира. Папир је превазиђен медијум. Новине се данас читају преко рачунара или телефона. Када би политика увела претплату на приступ свом сајту, радо бих га плаћао, али нећу да читам папир, нити пдф.
slobodan
S obzirom na to sta se sve stampa, bolje da dignete cene dnevnih novina.
Fabrike vode su jos potrebnije
Pola Srbije nema pijacu vodu uopste, a cela Vojvodina ima pijacu vodu uzasnog kvaliteta. To je ipak vaznije od papira.
Dusan T
Srbiji su potrebne fabrike svega, jer je privredu krecnjak, gurajuci Srbiju u rat zarad svojih licnih i rodbinskih interesa, prvo satro u zemlju, a posle prodao strancima da na nju stave katanac. Krecnjak prvo treba izbaciti iz Srbije, dovesti je u cisto i posteno stanje u kome je bila 1914., pa ce se sve lepo i lako resiti. Gde nema lopuza i prevaranata, nema ni korupcije, pa narod radi u interesu drzave, i drzava u interesu naroda.
Zoran
Normalno, sve vise ljudi kupuju novine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.