Gasoviti decembar

Poslednji mesec ove zlatne godine prošao je u borbi za gas. Uglavnom ruski, mada je oživeo i rimejk onog čuvenog američkog filma „Daj gas, Džo”. Evropa, kao Buridanov magarac, smrzava se između ruskog i američkog gasa. Odlučiće cena, ako ne politika. Što se nas tiče, srca, dušu i ostale organe nam greje vekovno prijateljstvo Putina i našeg predsednika, koje ništa ne može da pomuti. Ni domaći izdajnici, ni problem sa sankcijama Belorusiji. Mora da je Lukašenko uzdahnuo: Zar i ti, sine Vučko, šta će nam reći braća Erdogan i Orban?

Važno je da mi imamo gas, veće plate i penzije i standard koji smo čekali od 1945. godine, mada opozicija negira to blagostanje. Pomalo sam i zbunjen: otvorim frižider – polupun. Zatvorim, pa opet otvorim – poluprazan. Izgleda su u pravu i režimski mediji, i oni opozicioni. Jedino tako može da se razume ovaj fenomen.

No, činjenica je da je naš predsednik otvorio na stotina fabrika, bolnica auto-puteva, škola, obdaništa, semafora... O tome je drug Tito mogao samo da sanja, mada neko sanja da bude drugi Tito. I kao što Maršal reče: ponašamo se kao da će mir trajati večno, ali smo spremni i za rat. Oružje nabavljamo u Rusiji, a kupujemo u Americi.

A narod? Narod je lud kô struja, zato mu i ne treba litijum. Ni zlato kod Peka, ni... Toliko se rudnika otvara, da ćemo biti kao Sasi, što i nije loše kad razmislimo gde su oni sada. Zli jezici tvrde kako uništavamo prirodu. Pa ja sam još u osnovnoj školi učio da smo prebogati prirodnim bogatstvima, pa zašto ne bismo malo i iščeprkali iz zemlje? Oni što se bune žele da zaustave Srbiju u neviđenom uzletu PP, privrede i patriotizma. Ima i izdajnika, pa čak i atentatora.

Režisera, koji je direktoru naše državne produkcije poželeo da izbaci neki scenario, najviši naši rukovodioci su provalili da je atentator. Taj mračnjak je decenijama snimao filmove i čekao trenutak za politički triler i bajagi dopisao da mu je cilj da glavni junak ostane živ. Provaljen je od strane tabloida, a onda i od nekih ministara, koji, videlo se, nikada ne spavaju.

Nacija ispraća ovu godinu u euforiji odlaska na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Bravo, Piksi! Samo se nekoliko grupa mangupa bori da preuzme FSS i sve što je Piksi sagradio poruše kao Skadar na Bojani. Da ne kažem Jadar na Drini. Kako oterati hijene i spasiti Lava Stojkovića?

Ovo pišem kao penzioner i dođe mi da odmah preskočim januar i uđem u februar, nad kojim kruži helikopter s dvadeset hiljada. Pa da platim struju onom Grčiću.