Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 25.12. 2021.

Tridesetogodišnji rat

Od trenutka kada je film „Quo Vadis, Aida?” premijerno prikazan na prošlogodišnjoj venecijanskoj Mostri, a u martu nominovan za nagradu Oskar u kategoriji najbolji strani film, pažnja domaće javnosti sa umetničkih dometa „Aide” preseljena je na polje politike
Јасна Ђуричић у филму Quo Vadis, Аида? (Фото видео исечак)

DVANAESTI IGRAČ

Iz škola u SAD poslednjih dvadesetak godina uglavnom stižu vesti o masovnim ubistvima. Gotovo da ne prođe školsko polugodište a da neki učenik prvo na svom fejsbuk profilu ne obelodani šta je nameran da preduzme i onda do zuba naoružan ode u svoju školu, gde krene da ubija đake, profesore i tetkice, sve dok poslednji metak ne potroši na sebe.

O povodima, uzrocima, samome mehanizmu i posledicama ovih školskih genocida snimljeno je nekoliko igranih i dokumentarnih filmova, od kojih je najverovatnije najuspeliji Slon Gasa van Santa. Ko zna, možda će upravo ovaj američki autor poželeti da na veliki ekran prenese priču o podvigu koji su tokom aktuelne takmičarske sezone u jednoj od brojnih đačkih liga američkog fudbala ostvarili dečaci iz Kalifornijske škole za gluve u Riversajdu. Nakon što su tokom sedam prethodnih prvenstava izgubili ama baš svaku utakmicu, ove godine su nanizali sve pobede i privukli pažnju najšire javnosti. Mladići koji nose dres „Mladunčadi” iz Riversajda ne samo da su bili bolji od svojih zdravih vršnjaka nego su ih redom „rasturali” sa ogromnom bodovnom razlikom. Ispostavilo se da su treneri ove školske ekipe hendikep duboke tišine u kojoj rade sa svojim pulenima pretvorili u veliku, čak odlučujuću prednost.

„Oni međusobno komuniciraju bolje od članova bilo kog drugog tima protiv kojeg sam igrao”, izjavio je posle katastrofalnog poraza svoje ekipe trener „Pustinjskog hrišćanina”. I dok se dečaci koji ne čuju i ne govore samo njima znanim znacima dogovaraju o planu naredne akcije koja će im doneti još jedan tačdaun, sa punih tribina školskog stadiona u Riversajdu „odjekuje” gromoglasna tišina. Tamošnjim đacima i njihovim profesorima nisu potrebni bodrenje zvaničnog spikera i muzika sa razglasa da bi se, kako bi to rekao pesnik Dejan Ilić, „u boji, bez tona” radovali sezoni iz snova svog školskog tima. Baš kao u scenariju za holivudski hit, „Mladunčad” su u poslednjem meču prvenstva pretrpeli i jedini poraz, ali je utakmica igrana na većem stadionu, zbog ogromnog interesovanja navijača koji su poželeli da aplauzom i glasnim navijanjem pozdrave tihe šampione. Javnosti je time poslata jasna i „glasna” poruka: svako može da postane pobednik samo ako prvo uspe da pobedi sebe!

A na šta sve ovaj recept za uspeh može da se primeni najbolje su pokazali, ko bi drugi nego – Japanci!

Pelene i pelet

U gradiću Houki, u prefekturi Totori, lokalne vlasti su se već neko vreme suočavale sa problemom sve veće potrošnje pelena za odrasle. Imajući u vidu veliki broj najstarijih žitelja, ispostavilo se da komunalna služba uskoro više neće imati kud sa upotrebljenim pelenama. Problem je rešen primenom pilot-programa čijom se razradom već neko vreme bavi japansko Ministarstvo zaštite životne sredine, a njegova suština je recikliranje kojim se pelene za odrasle očas posla pretvaraju u pelet! Za sada se ovim alternativnim izvorom energije zagreva voda za javna kupatila, ali s obzirom na konstantan procentualni rast broja najstarijih žitelja Zemlje izlazećeg sunca, tamošnji analitičari predviđaju sve veću proizvodnju peleta od pelena.

Nešto slično je ovih dana uradila i bosanskohercegovačka filmska rediteljka i producentkinja Jasmila Žbanić.

Evropska filmska akademija je njenom novom i na međunarodnim festivalima višestruko nagrađivanom igranom filmu Quo Vadis, Aida? na nedavnoj godišnjoj svečanosti dodelila nagradu za najbolji film u celini, dok je srpskoj glumici Jasni Đuričić za naslovnu ulogu pripala nagrada za najbolju evropsku glumicu.

Kako piše na internet stranici Vikipedije, Quo Vadis, Aida? je „međunarodni koprodukcijski ratni dramski film”. „Radnja se događa 11. jula 1995. tokom rata u Bosni i Hercegovini. Aida, prevodilac za Ujedinjene nacije, pokušava spasiti svoju porodicu pošto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu i započela masakr nad bošnjačkim stanovništvom tog područja.”

Film je premijerno prikazan na prošlogodišnjoj venecijanskoj Mostri, a u martu nominovan za nagradu Oskar u kategoriji najbolji strani film. I tada je – nakon što ovim ulaskom u svojevrsno finale bosanskohercegovački predstavnik nije pobedio, ali jeste porazio srpskog kandidata, film Dara iz Jasenovca Predraga Gage Antonijevića – pažnja domaće javnosti sa umetničkih dometa Aide preseljena na polje politike. I dok su pojedini brendirani zastupnici evropskih vrednosti gledanje novog filma Jasmile Žbanić preporučivali kao sjajnu priliku da ovdašnja publika najzad doživi tu toliko dugo odlaganu, a neminovnu katarzu koja će nam omogućiti da najzad iskusimo sve blagodeti pomirenja kao najvećeg „benefita” suočavanja sa nesumnjivom kolektivnom krivicom i odgovornošću, pojedini brendirani branioci srpskog nacionalnog bića su naše glumce koji su igrali u Aidi optuživali za nacionalnu izdaju.

Bura se potom stišala, na red su došle druge teme, među kojima su najveću pažnju na sve spremne, ali uveliko pohabane javnosti izazivale svađe između „neprijatelja” i „branilaca” Vukove ćirilice, te „pobornika” i „protivnika” pretvaranja Vukovog Jadra u rudnik litijuma.

A onda je film Quo Vadis, Aida? otišao u Berlin na dodelu nagrada Evropske filmske akademije i odatle se vratio kao osvajač duple krune. U povratku za Federaciju Bosne i Hercegovine Aida je svratila do Beograda tako što je Jasmila Žbanić dala intervju jednoj od ovdašnjih kablovskih televizija. Upitana šta bi se desilo kada bi Radio-televizija Srbije ispunila zahteve dela domaće javnosti da prikaže njen nagrađeni film, Jasmila Žbanić je izjavila sledeće: „Kada bi se to desilo, to bi značilo da je rat završen. Ali, mislim da političke snage koje kontrolišu RTS ne žele završiti rat. Oni profitiraju na pozivima na sukob, na stalnoj lažnoj viktimizaciji koja vodi u nove agresije.”

Lepši novogodišnji poklon ljuto posvađani i permanentno naoštreni akteri ovdašnje javne sceni nisu mogli da požele. Izjašnjavanje o uvrštavanju filma Quo Vadis, Aida? u programsku šemu javnog servisa kao o moralnoj obavezi ili činu nacionalne izdaje preti da postane referendumsko pitanje.

Potpirivanje vatre

Ipak, izjavu Jasmile Žbanić, mimo njene neprocenjive upotrebne vrednosti u permanentnom odmeravanju sve manjih snaga sve više suprotstavljenih aktera na domaćoj javnoj sceni, treba shvatiti ozbiljno. Iako je tokom pomenutog intervjua, između ostalog, rekla i da „ljudi koji trenutno vode BiH, Hrvatsku i Srbiju mogu da opstanu na vlasti samo ako su u sukobu, samo ako postoji neprijatelj – a to je onaj drugi”, njeno uverenje da građanski rat u bivšoj Jugoslaviji nije završen ni nakon trideset godina svakog dobronamernog čoveka mora prvo da rastuži, potom zabrine i na kraju istinski uplaši!

Jer, to nije izgovorio ni neki ratni veteran, ni neko od najbližih srodnika nastradalih u masovnim zločinima počinjenim tokom trajanja oružanih sukoba, niti neko od političara koji se nalaze na vlasti u trima državama. To su reči koje je javno izgovorila u svetu priznata umetnica. Neko ko je svojim vrednim stvaralačkim radom, preživevši ratne strahote, uprkos brojnim preprekama, u suštini uspeo ono što je ove takmičarske sezone uspelo timu „Mladunčadi” iz Riversajda. Ali umesto da zasluženo stečenu mogućnost da bude glasnogovornik svih onih koji su „hendikepirani” samim rođenjem na Balkanskom poluostrvu iskoristi za širenje humanističke ideje o mogućnosti što skorijeg postojanja nekog iole pravednijeg sveta, Jasmila Žbanić je izabrala da svojom izjavom potpiri vatru neumoljive netrpeljivosti, dodavši u nju pregršt peleta od recikliranih pelena umirućih generala.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Još kad bi Jasmila shvatila da oni koji dele filmske nagrade, su oni isti koji su zakuvali i održavaju opisanu situaciju u navedenim državama.
vox ex populi
Sramota je da Srbija nema odgovor na ovu propagandu, da zaštiti srpske žrtve. Daleko od toga da su Srbi bili cvećke u tom građansko-vjerskom ratu, ali prepustati se propagandnoj stihiji Sarajeva je nerazumno i nedopustivo.
Lazar
Autor pominje suocavanje sa "kolektivnom krivicom i odgovornoscu". Tim povodom bih podsetio da nema kolektivne krivice. Krivi su i odgovorni ONI koji su pocinili zlocine. Njima se sudi, a ne narodu kome oni pripadaju.
dr Slobodan Devic
Pojedini svetski "kuvari" pokusavaju da na sve moguce nacine negde pripale vatru ne bi li zakuvali ponesto "za veceru" (citaj resavanje sopstvenih ekeonomskih problema). Pored Bosne i Kosova, pokusavaju i u Ukrajini, Africi, Tajvanu, itd. Simptomaticno je da se na ovu vest nadovezuje i incident u Vizerovom avionu. I na Bosnjacima i na Srbima je da na ovakve provokacije ne nasedaju, kao 91-ve ...
Niko bitan
Gledao sam film i nisam impresioniran. Malo zbog tanke priče, malo zbog desetina poruka u pozadini koje jasno govore da je kriva samo jedna strana. Nadeo sam se da ću videti "Lepa sela lepo gore" na bosanski način, film koji neće štedeti ni "svoje" ni "tuđe", a video sam malo bolju verziju "Zemlje krvi i meda", šta god o tome rekli oni u Berlinu. A floskulu o ljudima koji raspiruju sukobe jer ne bi drugačije ostali na vlasti slušam već 30 godina, pa su i dalje isti na vlasti.
Niko bitan
@ Goran: Naravno da je film priča i niko razuman ne uzima zdravo za gotovo ono što vidi na filmu. Samo sam hteo da kažem da je Lepa sela lepo gore film koji se ratom bavi mnogo poštenije i mnogo objektivnije nego Aida.
Goran
Pa šta drugo očekivati nego propagandni film. Pročitaj u tekstu šta je izjavila na nekoj BG televiziji. Lepo je žena rekla da u SRB živimo u zabludi i ratnom stanju i huškamo ma sukobe tu i tamo, ali ja nevido neki propagandni film protiv Muslimana u BiH a izgleda da bi trebalo ekranizovati stradanja u Podrinju itd. A lepa sela lepo gore,dobar film samo smo mi Srbi malo naivni i verujemo u takvu priču.. Pozdrav srbijo a vi drugi se držite sa one strane drune..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.