Lukašenko anulira broj predsedničkih mandata

Kada su beloruske vlasti u ponedeljak stavile na javnu raspravu predlog ustavnih promena o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu u februaru iduće godine, to je bio okidač da se Belorusija, posle nedavnog nametanja petog kruga sankcija, ponovo nađe u zapadnim medijima. Iako predložene promene Ustava zahvataju nekoliko oblasti, za protivnike Lukašenkove vlasti najiritantnije su odredbe koje se odnose na mogućnost „nulovanja” predsedničkih mandata.

Naime, amandmani vraćaju ograničenja na predsedničke mandate koja su ukinuta tokom Lukašenkovog predsednikovanja, dozvoljavajući predsedniku samo dva petogodišnja mandata. Ograničenje će, međutim, stupiti na snagu tek kada „novoizabrani predsednik” preuzme funkciju. To znači, da bi s petogodišnjim trajanjem predsedničkog mandata, a aktuelni se završava 2025, Lukašenko mogao da vlada sve do 2035. godine. U junu prošle godine građani Rusije su izglasali identične promene Ustava, koje su, između ostalog, omogućile Putinu da se ponovo kandiduje i, s obzirom na to da u Rusiji mandat traje šest godina, bude predsednik do 2036. godine.

S druge strane, aktuelni beloruski predsednik od dana stupanja na snagu amandmana na Ustav može biti izabran i za predsednika Svebeloruske narodne skupštine, organa sa širokim ovlašćenjima. Promene Ustava koje se odnose na preraspodelu vlasti kritičari ocenjuju kao rezervni plan ukoliko Lukašenko u daljem razvoju političke situacije bude primoran da da ostavku. Opozicija koja je van zemlje, a protiv njihovih čelnika su u Belorusiji podnete optužnice za izdaju i kršenje ostalih zakona, poziva na bojkot, mada se ne veruje da će imati bilo kakvog uspeha. U zemlji se ne isključuje ni nastavak nasilnih metoda i pokušaja destabilizacije.

Ustavne promene Lukašenko je pokrenuo u martu prošle godine, u jeku protesta, i to pod patronatom Rusije, koja je bila zainteresovana da se tenzije smanje. Kako je „obojena revolucija” u Minsku dobijala na intenzitetu, inicirane su promene koje bi značile preraspodelu vlasti između predsednika, vlade i parlamenta i, s druge strane, zadržale postojeći politički kurs zemlje. Lukašenko je tada najavio da će po promeni Ustava dati ostavku, ali da želi da obezbedi stabilnost zemlje. Tada je formulisan predlog, koji se i sada nalazi u nacrtu, da predsednik koji više nije na toj dužnosti ne može da odgovara za odluke donete tokom predsedničkog mandata i da postaje doživotni poslanik, koji može da bude izabran i za predsednika skupštine.

Da su promene Ustava zaista odraz prateće situacije, kako naglašavaju njihovi predlagači, očigledno je i po odredbama koje u obzir uzimaju kako nasilnu, tako i spolja dirigovanu promenu vlasti. Ukoliko promene budu izglasane, stranim državljanima i organizacijama biće zabranjeno da finansiraju izborne aktivnosti; skupština se uvodi kao vrhovni organ vlasti; predsednik može da proglasi vanrednu situaciju u slučaju pobune i masovnih nereda, a ako predsednik bude ubijen, uvodi se vanredna situacija ili ratno stanje, dok državni organi deluju u skladu s odlukama Saveta bezbednosti.

Ono što je takođe zanimljivo za susede i Lukašenkove protivnike jeste amandman kojim se menjaju neutralnost i nuklearni status države. Lukašenko je prošlog meseca najavio da će ponuditi Rusiji da razmesti nuklearno oružje u državi ako NATO premesti američke atomske bombe iz Nemačke u istočnu Evropu. U novom ustavu će stajati konstatacija da Belorusija isključuje vojnu agresiju sa svoje teritorije, ali zadržava pravo da se brani.

Druge promene Ustava uključuju produženje mandata parlamenta sa četiri na pet godina, uvođenje Svebeloruske narodne skupštine, kao novog tela koje će delovati paralelno s parlamentom. Poruka Zapadu su i predlozi da se očuva istorijsko sećanje na Veliki otadžbinski rat i da se brak definiše kao zajednici muškarca i žene.