Kako pomoći detetu koje se bori s alergijama

„Ti si meni pričala...”, reči su kojima mi se obratio moj dvoipogodišnjak kad sam mu završila priču za laku noć. Nisam ni znala da ume da upotrebi perfekat niti da je njegov razvoj stigao do punog prepričavanja događaja iz prošlosti. „Ti si meni pričala... ja idem kod dotote, onda ona meni da ćavobni napitak, pa bude sunce i ja mogu jede sadode.”

Da, ja sam njemu, u vreme kada sam ga pripremala na imunoterapiju mlekom, pričala kako će, kad bude leto, jesti sladoled i kako će mu doktorka davati čarobni napitak, od kog će on ojačati i od kog će mu alergija proći. Želela sam da verujem da će mu to pomoći. Doktorka je bila toliko ubedljiva da nisam imala razloga da sumnjam da išta može biti drugačije.

„Sad ja više ne ide. Mama, ja ne sme jede sadode. Zato ja imam egiju. Ako jede sadode, meni tveba hitna pomoć i movam ceeeeeli dan pijem lek”, rekao mi je on i ručicom opisao krug u vazduhu kako bi naglasio ceo dan.

Svetlana Slijepčević, Nacionalno udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani „Alergija i ja” (Foto lična arhiva)

Gutam knedle. Da, slagala sam to malo stvorenje koje mesecima čežnjivo gleda u sve što druga deca jedu na igralištu, u parku, u crtaćima, na televiziji – picu, kroasane, čokoladnu tortu sa šlagom, puding, sladoled, čokoladni keks... Lista je predugačka.

Osmog dana imunoterapije mlekom dobio je koprivnjaču. Od jedne kapi rastvora 1:25. Dakle, njegov organizam reaguje na dvadeset šesti deo kapljice.

Taman kada smo se pomirili s činjenicom da ćemo naredne mesece, a možda čak i godinu, provesti na relaciji Klinika u Tiršovoj – kuća, taman kada je prihvatio tu kap ispod jezika svako jutro, taman kad smo se reorganizovali porodično da njegova terapija prođe neosetno po druge aspekte života i bebu koju imamo, kako bismo se oslobodili činjenice da smo epipen roditelji – njemu je na isti način kao i dosad kad dođe u kontakt s mlečnim proteinima i u istom roku izbila koprivnjača. Zbog koje mu je imunoterapija odložena za godinu dana, uz vrlo pesimistične prognoze.

Tako sam ja postala epipen mama lažov.

Govorila sam mu mazeći ga: „Pokušaćemo opet, moraš još malo da porasteš. Proći će tvoja alergija i biće sve u redu. Sve prođe, Vuko moj.”

Nekoliko dana posle imunoterapije krenuli su osipi. Skočni zglob, pa stomak, pa butina... Sve s desne strane tela.

Alergolog nam je odmahnuo rukom rekavši da je to virus i da će proći za tri dana. Naredne tri nedelje osip se pogoršavao. Pedijatar nije bio siguran o čemu je reč.

Sin mi je rekao: „Idemo da vadimo bubemave.” Izmislili smo i to. Toliko puta smo mu vadili krv da smo morali da konstruišemo čitavu priču o tome kako teta vadi bubice iz njegove krvi. Krvna slika, kao i dosad, odlična. Dermatolog propisuje didermal. Kad sam spomenula da je verovatno alergičan na penicilinske antibiotike, odmahuje rukom rekavši da mu neće biti ništa.

U roku od dva dana dete je počelo da se guši. Odjurili smo u Institut za majku i dete oko ponoći. Najpričljiviji dvoipogodišnjak ćuti, steže mi ramena i gura glavu u moje grudi. Grlim ga, ljubim kosu preko maske, slušam decu kako se guše od kašlja u čekaonici i pitam se kome je ovo dostojan život u Srbiji.

Kad je sve prošlo i kad smo se vratili kući, pre nego što će utonuti u san, šapnuo mi je: „Ja sam bio hvabav.” Verovatno hrabriji od nas jer se svakog jutra budi s podjednakom radošću kao da ga nismo slagali da će moći ovog leta da jede sladoled.

Meni ostaje noć da smislim recept. Za sladoled. I za čarobni napitak.

Prema evropskim statističkim podacima svaki drugi čovek ima simptome alergija, inhalatornih ili nutritivnih. U Evropi, prema podacima iz 2019. godine, 17 miliona ljudi pati od alergija na hranu, a u poslednjih 20 godina broj dece koja imaju alergije na hranu udvostručio se. Veliki broj mališana koji pati od alergija ima i neke druge bolesti iz atopijskog spektra, kao što su atopijski dermatitis (ekcem), alergijski rinitis i astma.

Po postojećoj statistici, 50 odsto dece ima atopijski dermatitis razvijen u ranoj dobi, a 40 odsto alergije na hranu. U Srbiji, prema nekim ocenama od alergija na hranu boluje 30 odsto odraslih i 40 odsto dece. Ovakve brojke su zabrinjavajuće, kao i činjenica da se o ovim oboljenjima malo zna, a leka za alergije zapravo i nema.

Roditeljima, odnosno članovima porodice dece koja imaju neku od alergijskih bolesti, veoma često nedostaju potrebne informacije na koji način mogu da pomognu svom detetu, a na taj način i sebi, jer alergijske bolesti utiču na kvalitet života cele porodice. Pored zaposlenih u školama i vrtićima, i drugo osoblje koje je svakodnevno u kontaktu s decom obolelom od alergijskih bolesti trebalo bi da bude posebno edukovano,

Zbog toga je Udruženje „Alergija i ja” osmislilo projekat „Karavan atopije”, kojim zajedno želi s lekarima iz oblasti alergologije da edukuje roditelje i vaspitače u obrazovnim institucijama širom Srbije.

Ovaj vid edukacije se usmerava na pacijente, roditelje pacijenata i zaposlene u školama i vrtićima i odnosiće se na prepoznavanje prvih simptoma bolesti i adekvatnu negu. Obuhvatanjem dve interesne grupe, pacijenata s jedne strane i svih zainteresovanih lica koja imaju dodir s pacijentima s druge strane, podiže se svest o atopijskim bolestima i širi znanje o simptomima, dijagnostici, prevenciji, nezi, terapijskim mogućnostima, primeni terapije.

S obzirom na to da je u našem društvu veoma niska svest o alergijama na hranu i uopšte o alergijskim bolestima, većina zaposlenih u školama nije u mogućnosti da odgovori na potrebe dece s alergijama, što predstavlja veliki rizik za decu u obrazovnim institucijama.

„Karavan atopije” u prvoj godini aktivnosti obuhvatiće nekoliko gradova Srbije. Gradovi planirani za prvu fazu projekta su: Novi Sad, Subotica, Kikinda, Užice, Kragujevac, Niš i Beograd.