Surovi eksperimenti nad siročićima uz znanje CIA

Nekoliko stotina dece bez roditeljskog staranja bilo podvrgnuto surovim eksperimentima u kojima su im priključivane elektrode na tela a istovremeno su morali da slušaju glasne zvuke, otkrio je nedavno danski radio u dokumentarcu pod nazivom „Potraga za samim sobom”.

Eksperimenti su sprovođeni u Danskoj, a podržavala ih je američka Centrala obaveštajna služba CIA.

Eksperimenti, čiji je cilj bio da se otkrije veza između naslednih faktora i šizofrenije, kršili su takozvani Nirnberški kod kojim se uvode etička ograničenja za ispitivanja na ljudima.

Istraživanje je započeto ranih šezdesetih godina i u njega je bilo uključeno 311 danske dece, od kojih su mnoga bila usvojena ili su živela u obližnjem sirotištu, a sprovođeno je u podrumu Okružne bolnice u Kopenhagenu. Nastalo je po ideji američkog psihologa Zarnofa Mednika, profesora Univerziteta u Mičigenu.

Mednik nije mogao da pronađe adekvatnu grupu za istraživanje u SAD, pošto u toj zemlji nije bilo registra stanovništva uz pomoć koga bi ispitanici bili praćeni duži period. Zato je pomoć potražio od danskog profesora Finija Šulsingera, čime je započeto istraživanje koje je trajalo godinama u Danskoj.

Autor dokumentarca Per Venik kao dete je bio predmet tog eksperimenta. On se seća da je bio stavljan u stolicu, elektrode su mu bile postavljene na ruke, noge, grudi oko srca i morao je da sluša veoma glasne i uznemirujuće zvuke. Test je trebalo da otkrije da li dete ima psihopatske osobine.

Ispitivana su deca čije su majke bile bolesne od šizofrenije, ali i deca koja su bila u kontrolnoj grupi, pošto nisu imala mentalnih bolesti u porodici, a među njima je bio i Venik.

„Bilo je veoma neprijatno. I to nije samo moja, već je to priča mnoge dece. Obećali su mi nešto zabavno pre nego što su me odveli u bolnicu. Mislim da je to bilo kršenje mojih građanskih prava. Mislim da je veoma čudno da neki ljudi znaju više o meni nego što sam ja znao“, kazao je on za Danski radio, prenosi Sputnjik.

Deci nije rečeno u kakvom će eksperimentu učestvovati, ni pre njega, ali ni pošto su prošli ispitivanje, navodi se u dokumentarcu.

Venik je poslednji put učestvovao u ovom eksperimentu 1973. godine, kada je imao 24 godine. Ni tada mu nije rečeno o čemu se radi. I ne samo to, nego je bio praćen u narednih 10 godina, a da to nije znao, već je sasvim slučajno otkrio.

„Otišao sam u bolnicu zbog kožne bolesti. Tada sam saznao da je svaka moja poseta lekaru bila prijavljivana odeljenju za psihologiju u bolnici“, svedoči Venik.

Kakvo je istraživanje bilo u pitanju, saznao je tek pre tri godine. Tada je odgledao američki dokumentarac o tajnim eksperimentima nad decom u kom su trojke, koje su razdvojene na rođenju, tajno ispitivane kako bi se utvrdio odnos nasleđa i okruženja na razvoj deteta. Tada je počeo istraživanje o svom iskustvu, što je pretočeno i u dokumentarni film.

Venik je, istražujući eksperimente kojima je bio izložen, otkrio i veze sa američkom obaveštajnom službom CIA i američkim zdravstvenim sistemom.

Američki zdravstveni sistem podržao je eksperiment nad danskom decom sa tadašnjih 400.000 kruna u samo jednoj godini, što bi danas iznosilo oko 4,6 miliona kuna, odnosno 618.000 evra.

Još zanimljivije je što je američki fond pod nazivom „Fond za humanu ekologiju“ dao za te eksperimente tadašnjih 21.000 dolara, što bi danas iznosilo oko 160.000 evra. Kako je otkrio Vikiliks, taj Fond je šezdesetih godina radio u korist CIA, navodi Danski radio.