Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Turizam Srbije se brzo oporavlja od posledica pandemije

Prema deviznom prilivu od turizma i broju noćenja vratili smo se na najuspešniju turističku godinu, a očekuje se trend rasta i u 2022. godini
(Фото Анђелко Васиљевић)

Na osnovu podatka kojima sada raspolažemo, srpski turizam se već ozbiljno oporavio od krize koju je donela pandemija. Ako imamo u vidu da se na globalnom nivou, broj turističkih putovanja vratio i nekoliko decenija unazad, a mi imamo već sada sezonu koja je po svim parametrima odmah iza naše najbolje ikada, 2019. godine, mislim da sa pravom možemo to da tvrdimo, rekla je za „Politiku” Tatjana Matić, ministarka trgovine turizma i telekomunikacija.

Prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma u Srbiji za 10 meseci ove godine iznosio je gotovo 1,3 milijarde evra što je rast od 49 odsto u odnosu na isti period 2020. To, dodaje ministarka Matić, pokazuje da se turizam u Srbiji veoma brzo i efikasno oporavlja od posledica pandemije virusa korona, kao i da je naša zemlja prepoznata kao jedinstvena i autentična turistička destinacija. U ovoj godini kada je reč o stranim gostima koji su nas posetili, dominantni su oni iz regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija), a onda slede turisti iz Rusije, Nemačke i Turske. Kako navode iz Ministarstva trgovine, očekuje se da će se i u 2022. nastaviti ovakav trend.

Tatjana Matić, ministarka trgovine turizma i telekomunikacija (Foto Beta/Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija)

U Srbiji je, prema statističkim podacima, u prvih devet meseci registrovano 6,5 miliona noćenja, što je za 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Nakon pada u januaru i februaru, turistička aktivnost u martu, a zatim i tokom drugog i trećeg kvartala, zabeležila je bolje rezultate. U tom periodu, domaći gosti ostvarili su 4,7 miliona noćenja, što je za 14,6 procenata više nego u istom periodu prethodne godine. I 72,4 odsto ukupnog broja noćenja. Inače, broj boravaka domaćih turista je u odnosu na isti period 2020. godine veći za 103,6 odsto. Prema ovim podacima ni strani gosti nisu zaobilazili našu zemlju. Zabeleženo je 1,8 miliona noćenja, što je povećanje od oko 83 procenta u odnosu na 2020. Najviše ih je, naravno, bilo tokom letnjih meseci kada je i epidemiološka situacija bila znatno bolja. Najviše posetilaca je bilo u banjskim mestima gde je ostvareno oko 2,2 miliona noćenja, što je trećina ukupnog broja. Najposećenije banje bile su Vrnjačka i Sokobanja (oko 1,4 miliona noćenja). U planinskim mestima ostvareno je oko 1,6 miliona turističkih noćenja, a najposećenije planine su bile Zlatibor (oko 526.000 noćenja) i Kopaonik (oko 348.000 noćenja). U banjskim i planinskim mestima većinu posetilaca čine domaći gosti gotovo 90 odsto. Kako je i očekivano Beograd je bio najposećeniji grad u Srbiji, a u njemu je u prvih devet meseci ostvaren 1,1 milion noćenja i to su bili strani turisti. Do septembra ove godine, Srbiju je posetilo gostiju iz oko pedeset različitih zemalja. Najviše noćenja ostvarili su posetioci iz Bosne i Hercegovine, Turske, Indije, Ruske Federacije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije i Kine. Turisti iz ovih zemalja ostvarili su 52 odsto ukupnog broja noćenja stranih gostiju u prvih devet meseci 2021.

Prema podacima iz turističkih agencija i platformi za iznajmljivanje smeštaja, velikih broj stranaca može se očekivati i oko praznika, posebno u gradovima kao što su Beograd i Novi Sad. Kada se tome doda i činjenica da naša zemlja nije pooštravala epidemiološke mere, a da se većina zemalja zatvara za turiste, pretpostavlja se da će mnogi Novu godinu dočekati u Srbiji. Nesumnjivo je da će turistički sektor upisati zaradu, a kako će se to odraziti na epidemiološku situaciju, ostaje da se vidi.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mozart
Bravo. Samo napred...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.