Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: prof. dr ALEKSANDAR POPOVIĆ, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu

Različiti stavovi na univerzitetu nipošto ne znače neprijateljstvo

Zbog učenja na daljinu generacije akademaca će sa fakulteta izaći s diplomama, ali oštećene za ono što su profesori morali da im pruže, tvrdi Popović
(Фото А. Васиљевић)

Na čelu Saveta UB, najvišeg organa upravljanja najvećim univerzitetom u zemlji, prof. dr Aleksandar Popović nalazi se tri godine. A u 2021, koju smo upravo ispratili, podupirao je ovaj deo akademske zajednice pri prolasku kroz dve veće turbulencije. Jednu je donela pandemija i neplanirani onlajn rad, a drugu je izazvala verovatno najburnija promena na rektorskom tronu u istoriji Univerziteta u Beogradu. Kako gleda na to i godinu za nama, kao neko ko je na UB došao s drugim planom i idejom da mu povrati bar deo oduzete imovine i usmeri ga ka održivom razvoju, uključujući i energetsku efikasnost, prof. Popović otkriva za naš list.

Prvi deo 2021. obeležio je izbor rektora UB, kada ste rekli da se nećete stavljati ni na jednu stranu, ali da je univerzitetska javnost dala ubedljivu većinu glasova prof. dr Ivanki Popović, koja nije reizabrana. Kako ocenjujete rad rektora koji je pobedio, prof. dr Vladana Đokića?

Smatrao sam da je neakademski da se, kao predsednik Saveta, organa koji bira rektora, javno izjašnjavam o tome za koga ću glasati. Moja je uloga bila da obezbedim da procedura pred Savetom bude potpuno regularna i otvorena i mislim da sam u tome uspeo. Glasao sam u skladu s većinskom voljom Senata, to znaju i prethodni i sadašnji rektorski kolegijum, ništa nisam skrivao univerzitetskoj javnosti, niti imam potrebu za tim. Što se tiče novog rektorskog kolegijuma, verujem da je pristojno pravilo da svakoj novoj upravi, kao i svakoj vladi, treba dati sto dana da pokaže svoje namere, dela, sposobnosti i pravce rada.

Ko je najupečatljiviji „igrač” u novom rektorskom timu i koji potezi vam se sviđaju, a koje biste drugačije povlačili?

U različitoj meri poznajem članove rektorskog kolegijuma, tako da je moj sud tragično subjektivan. Što se tiče poteza novog tima, svoje ideje, slaganja i primedbe iskazujem u razgovoru s njima, baš kao što sam to i ranije činio. Krajnje korektno sarađujemo. Univerzitet, a njemu svi pripadamo, ima svoja pravila ponašanja koja su bitno drugačija od onih koja vladaju u, recimo, politici. Na njemu se, gotovo uvek, poštuju različita mišljenja, ona nipošto ne znače neprijateljstvo i otvoreno se razgovara o razlikama u stavovima.

Da li je vama predlagano da se kandidujete za rektora i zašto to niste učinili?

Ivanku Popović poznajem preko dvadeset godina, diplomirao sam u njenoj oblasti, u polimernoj hemiji, sarađivali smo i sarađujemo i naučno. Ona mi je predložila da se kandidujem za predsednika Saveta, što sam i učinio s jednim ciljem, a to je da učinim sve što mogu da se univerzitetu nadoknadi šteta koju su Brozovi komunisti, ali i nemački okupatori i angloamerički bombarderi načinili. Neuspešan sam u tome, Vlada Srbije je više od dve godine potpuno neosetljiva na pitanja restitucije imovine, i to mnogo govori o njoj. Predlagano mi je da se kandidujem za rektora, ali ja nisam čovek koji zabija nož u leđa ljudima s kojima radi, koje podržava i koji su mu prijatelji.

Godinu zaključujemo uz najave podsticajnih populacionih mera za studente koji se opredele za roditeljstvo, koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić. Da li su svrsishodne i da li ih podržavate?

Citirao bih gospođu Anu Brnabić, koja je izjavila da treba poštovati Ustav i zakone ove zemlje. Po Ustavu ove zemlje, mere iz te oblasti predlaže Vlada Srbije, ne predsednik. Bilo kakvo moje diskutovanje o tim merama, obnarodovanih na ovaj način, zapravo je podrška kršenju Ustava. A krajnje načelno, podržaću svaku efikasnu meru koju predloži onaj kome je to ustavna uloga, zato što pitanje nataliteta jeste jedno od najvažnijih pitanja za naš narod i državu.

Kraj godine na UB „začinio” je i protest prof. dr Miloša Kovića sa Filozofskog fakulteta, koji je pozvao upravu univerziteta da reaguje na sprečavanja napredovanja u više zvanje na toj ustanovi. Rektorski kolegijum nije odreagovao, zašto se vi niste oglasili, bar kao Kovićev stranački istomišljenik?

Dve se ozbiljne zamke kriju u vašem pitanju. Prvo, stranačke politike na univerzitetu ne sme biti, i to što smo Miloš i ja u mnogim stvarima istomišljenici s mojim ili ma čijim angažovanjem ne sme da ima veze. Drugo, oglasio sam se, ali to nisam činio javno, a šta sam i koliko govorio i radio znaju oni koji su upućeni u ceo ovaj slučaj, i gospoda Ković i Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta, i mnogi drugi. Možda je naše društvo potonulo u kal rijalitija, ali ja spadam u one koji veruju u dela, ne u reči, u to da ne mora sve što se radi da se objavljuje urbi et orbi. U trenu kada razgovaramo verujem da će ovaj problem biti rešen tako da bude ostvaren krajnji cilj: da Miloš Ković ostane na Univerzitetu u Beogradu zato što mu je, po mom dubokom sudu, potreban.

U toku je još jedan, ekološki „ustanak”, na kom su učestvovali i studenti, uzvikujući:Gde ti je doktorat, Siniša?” Šta vam taj studentski poklič govori i da li smatrate da akademci svoj aktivizam ponekad treba da ispolje i na ulici?

Voleo bih da se studenti i više i češće oglašavaju o svim društvenim pitanjima koja su značajna i onda kada se slažem, a pogotovo kada se ne slažem s njihovim stavovima i načinom na koji izražavaju svoje mišljenje. Njih nije, barem se nadam ne većinu, zahvatila ni oportunistička ni zapadnjačka reka, koja je veliki deo starijih potopila.

Tvrdite da je studiranje na daljinu donelo rupe u znanju za koje studenti nisu krivi i koje se moraju otklanjati. Kako vi to činite na Hemijskom fakultetu i da li uspevate?

Trudio sam se da uvek kada je to u epidemiji moguće izbegnem nastavu na daljinu. Videćemo kada se vratimo u stanje „stare normalnosti” koliko su studenti, a zbog njih postojimo mi na fakultetima, izgubili. Jasno je da ćemo pojačanim radom u godinama koje dolaze morati da pokušamo da deo rupa o kojima ste govorili nekako popunimo. Nikako nećemo moći da utvrdimo sve praznine i da ih ispunimo smislom. To je tragedija cele ove situacije. Generacije će izaći s diplomama, ali oštećene za ono što smo morali da im pružimo.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Без илузија
Још од Олује поред ректората тог универзитета стоји огроман споменик оног Његоша, реплика споменика из Подгорице. Црногорски национални симбол, симбол који обједињује све Црногорце без разлике.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.