Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto su ambasadori magnet za političare

Očekivanja nekih ministara i pojedinih lidera opozicije su slična – ostvariti što snažniji uticaj na strane diplomate koje će im pomoći ili da ostanu u vladi ili da dođu na vlast
Д. Стојановић

Sedeti na kanabetu kod nekog od uticajnih ambasadora i pojaviti se na travnjaku ambasade Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Rusije ili Kine u Beogradu jedna je od verovatno najvećih želja većine srpskih političara. Objaviti u svim medijima samo fotografiju ili kratki prilog na televiziji za pojedine političare važnije je od predstavljanja programa građanima. Očekivanja nekih ministara iz vlasti i pojedinih lidera opozicije su slična – ostvariti što snažniji uticaj na strane diplomate koje će im pomoći ili da ostanu u vladi ili da dođu na vlast. Veruje se da bez njihove veće podrške nema šanse da ostvare ozbiljniji rezultat na izborima i da je sama verbalna podrška nekog diplomate od ugleda jak pregovarački adut u pregovorima oko formiranja nove vlade.

Pre nego što su se uopšte dogovorili da izađu u jednoj izbornoj koloni, deo bojkot opozicije je otvoreno izrazio očekivanja da će im imenovanje novog američkog ambasadora Kristofera Hila pomoći u dolasku na vlast. Vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode se svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd. Oni koji poznaju diplomatsku praksu, znaju da se na prijemima, svečanostima ili sastancima s ambasadorima nikada ne govori o bilo kakvim rešenjima i političkim kombinacijama oko formiranja izvršne vlasti, niti se pominju rokovi ni šta bi čija obaveza bila. Gotovo je izvesno da se u razgovorima u četiri oka ne govori o tome kako će strana država pomoći dolasku ili ostanku nekog političara na vlasti.

Bivši ambasador Srbije u Briselu i Parizu Radomir Diklić kaže da ne zna zašto su naši političari impresionirani stranim ambasadorima, jer je ambasador samo jedan visoki činovnik. Za „Politiku” kaže da oni retko ili gotovo nikada o važnim političkim pitanjima ne govore svoje mišljenje, već samo prenose stav svoje zemlje. „A to što su naši političari opčinjeni za mene je malo provincijalno razmišljanje o politici. Pomalo je infantilno razmišljanje da ćete, ukoliko hvalite ambasadora, promeniti politiku zemlje koju predstavlja. Jednostavno neće. Vlade u tim zemljama kreiraju politiku, a ambasadori je sprovode”, kaže Diklić.

Zašto je u Srbiji postalo uvreženo mišljenje da strani ambasadori imaju ključnu ulogu u formiranju izvršne vlasti? Nije tajna da je uloga ambasadora država Kvinte plus Rusije i Kine mnogo važnija od protokolarne, čak i kada američki ambasador hvali roštilj ili kada se kod britanskog ambasadora pije nezaobilazni čaj. Da to ipak nije nevažna funkcija, svedoči i činjenica da su neki opozicioni mediji s oduševljenjem dočekali dolazak Kristofera Hila, koji je iz mirnog penzionerskog života vraćen u diplomatski život, ali sa ciljem da se ubrza rešavanje kosovskog problema.

Čekajući dok Hil ne dođe, u Vašingtonu su bile delegacije opozicionih prvaka koje su na društvenim mrežama isticale susret s jednim diplomatom, objektivno ne baš mnogo visokog uticaja, zamenikom pomoćnika državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom. „Reč je tome da ti političari tim posetama misle da utiču na biračko telo tako što će građani pomisliti da oni imaju dobre odnose s tim diplomatom. Glavna priča je u ministarstvima spoljnih poslova koja funkcionišu na osnovu dugoročne politike svake zemlje. Menjaju se vlade u svim tim zemljama koje su za nas važne, ali se njihova politika veoma, veoma sporo menja i ako do toga dođe, to pre svega zavisi od nas i ponašanja naše vlasti i kako će da se uklope u evropski način razmišljanja i ponašanje. To što ćete da vidite prvog savetnika pomoćnika direktora u nekom ministarstvu neće imati nekog velikog uticaja”, zaključuje Radomir Diklić.

Da to nije baš sasvim račun bez pokrića, svedoči i to da su u prvim godinama posle 2000. vladu sastavljali i strani ambasadori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je izjavio da vladu neće formirati „ni tajkuni ni strane ambasade”, napominjući da će biti vlada po meri naroda, kao i da su u periodu pre ove vlasti nju sastavljali „Mišković i američka ambasada”. „Deo njih bi pre svega želeo ko da ne bude u vladi, a onda i koga bi više voleli, ali ja se nasmejem i kažem koga bih ja voleo da vidim u njihovim vladama”, kaže Vučić.

Da li zbog nove naprednjačke vlasti ili nečeg drugog, tek u poslednjih desetak godina zabeležene su samo dve izjave diplomata koje su iskakale iz rutinskih fraza o dobrim odnosima koji se konstantno unapređuju, i to bivšeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina i nemačkog Volframa Masa. Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da postoji jedan deo srpskih političara koji su preokupirani stranim ambasadorima i da im pridaju poseban značaj. Za „Politiku” kaže da ima političara u Srbiji koji smatraju da preko stranog faktora treba da obezbede svoje političke pozicije i reč je o onima liderima koji su se u razgovorima oko izbornih uslova opredelili da sa stranim faktorom o tome razgovaraju, a ne sa svojom državom.

„Ambasadori država koje imaju globalni uticaj po pravilu utiču na politički život u zemljama koje nemaju stabilnost i koji su pod ograničenim suverenitetom i koje su po pravilu u vazalnom odnosu. U takvim državama ambasadori su produžena ruka vlasti velikih sila i direktno utiču na funkcionisanje političkog sistema i na donošenje važnih političkih i ekonomskih odluka, uključujući i zakone. Srbija danas nije model takve države i takve mere stranih ambasadora su znatno smanjene”, kaže Zoran Milivojević.

Naglašava da strani ambasadori ne mogu da vrše funkciju vlasti u bilo kom smislu ili da utiču na politički sistem, kadrovska rešenja ili zakonodavne aktivnosti. Oni politički subjekti koji nemaju politički kredibilitet to pokušavaju da nadomeste preko stranog faktora. „Tipičan primer gde strani ambasadori odlučuju je Kosovo, i to odlučuju u meri u kojoj žele. Što su države slabije, to je uticaj ambasador velikih sila veći. Primeri su Albanija i Severna Makedonija, i to je dosta vidljivo. Što su domaće političke elite samostalnije i čvršće, to nije moguće i primer je Bosna. Strani ambasadori ne mogu da utiču na Banjaluku jer je srpska vlast ojačala i ima podršku u narodu”, kaže Milivojević.

Ipak, i ne tako davno su strani ambasadori uticali ne samo na kreiranje političke scene već su imali i ključnu ulogu u formiranju vlade u Srbiji, pre dvadesetak godina. „To je bilo i kod nas u meri u kojoj je međunarodni položaj države bio slab i u meri u kojoj vlast nije bila u stanju da na bilo koji način garantuje suverenitet u odlučivanju u interesu države. U takvim situacijama je strani faktor dobijao prostor da deluje. Kod nas su posle oktobra 2000. godine predstavnici velikih sila uticali i na funkcionisanje političkog sistema i donošenje važnih odluka, kadrovska rešenja i usvajanje različitih zakona. U meri u kojoj se položaj menjao i država jačala i gde je vlast dobijala mogućnost da vodi samostalnu državnu politiku, ta moć ambasada se smanjivala i sada je to odraz pre svega prošlosti i očekivanja kod nekih da ta stvar funkcioniše i nemogućnosti da se politički profiliše na redovan način”, kaže Zoran Milivojević.

Zoran Đinđić o kompleksu niže vrednosti

Bivši premijer Srbije Zoran Đinđić bio je osoba bez dlake na jeziku, zbog čega je često bio na udaru kritika. Jedna njegova izjava bila je posebno zanimljiva i odnosila se na uticaj stranih ambasadora na rad nekih njegovih ministara. „Sada strance uključujete kao deo svoje unutrašnje politike – to je bolesno! Mi imamo tu bolest još uvek u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemalja koji se ponašaju kao šefovi stranaka u Srbiji. Kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet i čude se što ja neću da ih primim. Ja kažem: zamislite da naš ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera i pita ga da s njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naš ambasador u vašoj zemlji ni slučajno ne bi mogao da radi... Mi moramo da poštujemo sebe i da ne dozvolimo da se sa strane toliko mešaju u naše odnose. Da mi to ne tražimo, oni to ne bi ni radili. Da imamo ministre koji na taj pozivi hladno kažu: ’Izvinite, mi nemamo vremena za to’, posle dva-tri puta oni bi odustali. Pošto imamo još uvek taj kompleks niže vrednosti, mislim da imamo tu nezdravu situaciju da se o našoj zemlji više raspravlja u inostranstvu...”, istakao je Zoran Đinđić.

„Ekološka” pisma i posete

Da se virus svemoći stranih ambasadora u Srbiji i dalje širi, vidi se i iz toga što su pre svega mesec dana predstavnici ekoloških organizacija, koje su potom blokirale saobraćajnice i mostove da bi oterale „Rio Tinto”, išli kod ambasadora država Kvinte s namerom da im objasne „našu situaciju” i zatraže podršku za svoje aktivnosti koje su u suprotnosti s politikom Vlade Srbije. Istovremeno je u medijima objavljeno i otvoreno pismo koje potpisuju ekološki aktivisti Aleksandar Jovanović Ćuta i Nebojša Zelenović, upućeno ambasadoru Republike Francuske, u kome zahtevaju da uradi nešto po pitanju buduće i najavljene izgradnje beogradskog metroa, jer francuske kompanije u tom poslu imaju važnu ulogu, ali i traže pomoć. Rezultat ovog apela i pisma mogao se videti dva dana kasnije, kada se francuski ambasador Pjer Košar sastao s predsednicom vlade Anom Brnabić, čime je stavljena tačka na „slučaj”.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuki 1943
Јасна је та привлачност између политичара и амбасадора.Сваки политичар сања да напредује,па мисле да ће им познанства са амбасадорима повећати рејтинг.НаДругој страни политичари амбасадорима,свесно или не дају значајне информације,које они вешто користе да завађају странке и народ....
Белосветски
Довољно је видети спотове којима нас затрпава америчка амбасада. Препуни неистина и тенденциозних манипулација. На примеру спота о Милунки Савић види се сва перфидност рада америчких служби у Србији. На снимку видимо некога ко личи на Милошевића, а Милунка је умрла у Београду 5. октобра 1973.! Од државе је добила пензију 1945., живела у породичној кући, а од града Београда добила стан у насељу Браће Јерковића. Могло је свакако и више. А како се САД односе према СВОЈИМ ветеранима?
Zoran
Njihove price kao ambasadori u drugim zemljama objavite u "Moj zivot u inostranstvu". Videcete da raj ipak postoji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.