Kada će biti završen auto-put od Bara do Boljara

Od našeg dopisnika

Podgorica – Ako se ostvari obećanje ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića, 15. januara 2022. godine poći će prvi automobil prvom deonicom, od Podgorice do Mateševa, budućeg auto-puta Bar–Boljari. On je u crnogorskom parlamentu poručio da je izvesna i izgradnja druge deonice auto-puta.

„Radi se idejni projekat od Mateševa do Andrijevice. Optimisti smo. Verovatno ćemo dobiti 40 odsto granta za finansiranje tih deonica”, kaže Bojanić.

Uporedo, Vlada Crne Gore razmatra dve mogućnosti za treću trasu deonice auto-puta između Andrijevice i Boljara, čija cena se kreće između 661,74 i 780,78 miliona evra. Prema informaciji Ministarstva kapitalnih investicija, završeno je idejno rešenje deonice Andrijevica–Berane–Boljare i čeka se ocena Državne komisije za reviziju. Ukoliko bude puštena u promet deonica od Podgorice do Mateševa, njom će građani saobraćati bez naknade putarine sve dok bude u takozvanoj probnoj fazi.

Kako već dve godine i bivša i nova vlada najavljuju otvaranje pomenute deonice, ni ovog puta niko sa sigurnošću ne može kazati da li će to zaista i biti 15. januara. Posebno ako se zna da je prilikom nedavne posete premijera Zdravka Krivokapića na deonici bilo toliko snega da je bila neprohodna, a onda se konstatovalo da je stanje takvo jer nema nikoga ko je zainteresovan za njeno održavanje tokom zimskog perioda. Bojanić kaže da su građevinski radovi na putu završeni 30. novembra i da je ostao jedan deo gde se kasni s elektromašinskim instalacijama, što je odužilo radove.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija saopšteno je da za puštanje u saobraćaj prioritetne deonice moraju biti završeni radovi koji će omogućiti nesmetano i bezbedno saobraćanje vozila, što će proceniti nadzorni organ – inženjer i komisija za tehnički pregled radova.

„Pored građevinskih radova, paralelno se izvode i radovi na elektromašinskim instalacijama i instalacijama za kontrolu i upravljanje auto-putem: rasveta, ventilacija, protivpožarna oprema, izmenjiva signalizacija, softver za kontrolu i upravljanje auto-putem, softver za naplatu putarine i drugi. Radovi zahtevaju dodatno vreme za uvezivanje i testiranja sistema”, poručili su iz ministarstva.

Bojanić je nedavno izjavio da još nisu završeni radovi na naknadnim radovima koji se odnose na petlju Smokovac, vodosnabdevanje i trajno napajanje električnom energijom.

Petlja Smokovac, koja nije bila projektovana niti ugovorena s kineskim izvođačima, saobraćajna je veza deonice auto-puta Smokovac–Mateševo s magistralnim putem M2 Podgorica–Kolašin. Vlada bivšeg premijera Duška Markovića je u maju 2019. godine s kineskom kompanijom CRBC potpisala anekse ugovora kojim je naknadno ugovorena izgradnja petlje Smokovac, vodosnabdevanja i elektroinstalacija.

Izgradnja prve deonice magistralnog puta počela je 2015. i prvobitni rok za završetak bio je maj 2019. godine. Ukupna dužina prioritetne deonice je 41,5 kilometara, sa 20 mostova na glavnoj trasi, devet mostova na rampama petlji, dva nadvožnjaka, osam podvožnjaka… Ukupna dužina tunela je 17,7 kilometara, što čini oko 43 odsto dužine prioritetne deonice auto-puta. Predviđene su četiri petlje, s naplatnim rampama na Smokovcu, Pelevom Brijegu, Veruši i Mateševu. Ugovorena je cena od 809,6 miliona evra. Od kineske Eksim banke pozajmljena su 944 miliona dolara na 20 godina, s kamatom od dva odsto, uz grejs period od šest godina.

Ministarstvo finansija i socijalnog staranja saopštilo je da su tokom 2023. i 2024. godine planirani troškovi od po 200 miliona evra godišnje za nastavak radova na auto-putu Bar–Boljare, odnosno 400 miliona evra. Prethodna vlada obećala je da će radovi na drugoj deonici Mateševo–Andrijevica biti završeni za dve godine i koštati 273 miliona evra. Još se čeka odgovor Evropske komisije da li će pomoći izgradnju druge deonice i prema novoj ceni, uvećanoj za 127 miliona evra.

Još nije saopšteno građanima zbog čega se javila izuzetno velika razlika između prvobitne i sadašnje procene troškova za izgradnju ove deonice, ali ni da li će sredstva za buduće radove obezbediti kroz privatno-javno partnerstvo, kako je ranije najavljeno.