Mnogo nasilja a malo presuda za zlostavljanje životinja

U Švajcarskoj postoje advokati koji brane interese životinja, a u Austriji posebna odeljenja ombudsmana rade na sprečavanju zločina nad životinjama. U Srbiji je zbog ubijanja i zlostavljanja životinja osuđeno ukupno 299 ljudi u periodu od 2006. do 2020, dok je Udruženje za zaštitu životinja od 2006. do 2018. zabeležilo 6.500 prijavljenih slučajeva, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

– Nameće se pitanje zašto u praksi ima 25 puta manje osuda od prijavljenih zlostavljanja. S obzirom na veliki broj slučajeva u vezi sa ovim krivičnim delom, upitno je i jesu li izrečene sankcije adekvatne, kao i da li su propisane kazne dovoljno visoke – rekla je Natalija Živković, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Podatke je iznela na katedri „Pravo na život” koja se bavi krivičnim delima protiv života i tela. Međutim, ubijanje i zlostavljanje životinja spada u sasvim drugu grupu krivičnih dela – protiv životne sredine. Krivični zakonik za ubistvo životinje predviđa novčanu kaznu ili zatvor do dve godine, a u težim slučajevima i do tri godine.

„Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”, navodi se u članu 269 KZ. Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili predstavnika neke posebno zaštićene vrste, predviđena je novčana kazna ili zatvor do tri godine.

– Ukoliko učinilac na monstruozan način iz čistog hira liši života 30 pasa i 10 konja, prema važećem zakonskom rešenju može biti osuđen na samo tri godine zatvora. Zbog ovakvih primera propisanu kaznu zatvora treba drastično povisiti – kazala je Živkovićeva.

Napravila je i paralelu sa kaznama za ubistvo čoveka – od pet do 15 godina za „obično”, a najmanje 10 godina ili doživotni zatvor za „teško” ubistvo. Za nanošenje teške povrede čoveku KZ propisuje kaznu od šest meseci do pet godina zatvora, a za laku povredu, što može biti i jači šamar, novčanu kaznu ili zatvor do jedne godine.

– Iako život životinje ne možemo staviti na isti tas sa životom čoveka, preveliki je jaz u kažnjavanju. Učinilac oba dela pokazuje nasilje i bezobzirnost prema životu i telu drugog živog bića. Stanje u praksi je zabrinjavajuće. Poslednjih godina čitali smo naslove: „U Obrenovcu pronađen obešen pas”, „Obesio mačku, pa se pohvalio na ’Instagramu’”, „Šutirao štene na ulici”. To nailazi na društvenu osudu, ali je samo 299 osoba za 14 godina osuđeno, iako je bilo podneto više od dve hiljade krivičnih prijava – napomenula je Natalija Živković.

Neki od učesnika podsetili su da ova vrsta zločina ukazuje na određenu psihopatologiju učinilaca, koji su u stanju da nasilje ispolje i prema čoveku. Ipak, dosadašnji predlozi da se kazne za ubistvo životinja pooštre ocenjivane su kao „pritisak laičke javnosti”.

– U savremenim pravnim sistemima, životinje se uglavnom kvalifikuju kao objekti prava i kao takve izjednačavaju se sa pokretnim stvarima. Ipak, ono što jedna država vrednuje kao vlasništvo, druga posmatra kao život i priznaje životinjama poseban status, jer su one svesna i osećajna bića. Ustavi Nemačke, Švajcarske i Austrije neposredno proklamuju zaštitu životinja – objasnila je Natalija Živković.

Postavila je pitanje da li se zakonske norme koje štite životinje u našoj zemlji primenjuju u praksi ili su mrtvo slovo na papiru.

– U periodu od 2006. do 2019. podnete su 2.172 krivične prijave i to 1.202 protiv poznatog i 970 protiv nepoznatog učinioca. Do podizanja optužnog akta došlo je u svega 400 krivičnih postupaka, a doneto je 285 osuđujućih presuda prema punoletnim osobama. Samo 26 njih osuđeno je na kaznu zatvora, i to većina na dva do šest meseci, a samo jedan na šest do 12 meseci. Novčana kazna izrečena je 87 puta i to u nižim iznosima, a daleko najčešće se izriče uslovna osuda. Kada je reč o maloletnicima, protiv njih je u istom periodu podneto 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 maloletnika, ali nikom nije izrečen maloletnički zatvor niti druga zavodska mera – saopštila je Natalija Živković.

Ovakva praksa sudova, naglašava, pogubna je po prevenciju jer ne stvara gotovo nikakav strah koji bi potencijalnog učinioca odvratio od zločina.

Prijave se često odbacuju zbog nedostatka dokaza ili se primenjuje oportunitet krivičnog gonjenja. Građani koji su svedoci nasilja ili pronađu zlostavljanu ili ubijenu životinju, najčešće o tome obaveste udruženje za zaštitu ili zovu Upravu za veterinu, a ređe se odluče da se obrate policiji ili da podnesu krivičnu prijavu tužilaštvu. Policija nema dovoljno iskustva u ovakvim slučajevima, neretko i odbija da izađe na teren, pa se sve završi na službenoj belešci.

– Bilo bi korisno uvesti „policiju za životinje”, odnosno odvojeno odeljenje pri MUP-u, koje bi bilo dobro obučeno da otkriva učinioce i pronalazi dokaze u slučajevima ubistava i zlostavljanja životinja. Tužioci treba da gone počinioce, bez česte primene oportuniteta. Sudovi moraju pre svega da kažnjavaju, a ne da „upozoravaju” učinioce ovog dela – poručila je Natalija Živković.

Ukoliko se statistika ne promeni, onda smo kao društvo pali na testu humanosti, zaključila je i podsetila na reči Mahatme Gandija: „Veličina i moral jednog naroda mogu biti izmereni njegovim odnosom prema životinjama.”

Borbe životinja u vezi su sa kockom, drogom i oružjem

„Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom”, navodi se kao teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja. Pojedina istraživanja ukazuju na veliku povezanost između borbi životinja i drugih kriminalnih aktivnosti, a pogotovo sa krivičnim delima koja uključuju kockanje, pripadništvo bandama, trgovinu drogom i oružjem, navela je Živkovićeva.

Više stotina hiljada lutalica u Srbiji

Napuštanje životinja u našoj zemlji predstavlja prekršaj, koji bi građani takođe mogli da prijave policiji. Iako naizgled nije lako otkriti učinioca, dokazi najčešće ipak postoje. Pretpostavlja se da se u Srbiji nalazi više stotina hiljada uličnih životinja, a osuđujućih presuda zbog napuštanja životinja u prekršajnim sudovima gotovo da nema, rekla je Natalija Živković. Dodala je da su zlostavljanju najviše izložene upravo životinje koje žive na ulici.