Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mnogo nasilja a malo presuda za zlostavljanje životinja

Od 299 osuđenih za ubistvo i zlostavljanje životinja u poslednjih 14 godina, samo u 26 slučajeva izrečene su kazne zatvora, i to od po nekoliko meseci Zlostavljanju su najviše izložene životinje koje žive na ulici
(А. Васиљевић)

U Švajcarskoj postoje advokati koji brane interese životinja, a u Austriji posebna odeljenja ombudsmana rade na sprečavanju zločina nad životinjama. U Srbiji je zbog ubijanja i zlostavljanja životinja osuđeno ukupno 299 ljudi u periodu od 2006. do 2020, dok je Udruženje za zaštitu životinja od 2006. do 2018. zabeležilo 6.500 prijavljenih slučajeva, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

– Nameće se pitanje zašto u praksi ima 25 puta manje osuda od prijavljenih zlostavljanja. S obzirom na veliki broj slučajeva u vezi sa ovim krivičnim delom, upitno je i jesu li izrečene sankcije adekvatne, kao i da li su propisane kazne dovoljno visoke – rekla je Natalija Živković, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Podatke je iznela na katedri „Pravo na život” koja se bavi krivičnim delima protiv života i tela. Međutim, ubijanje i zlostavljanje životinja spada u sasvim drugu grupu krivičnih dela – protiv životne sredine. Krivični zakonik za ubistvo životinje predviđa novčanu kaznu ili zatvor do dve godine, a u težim slučajevima i do tri godine.

„Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”, navodi se u članu 269 KZ. Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili predstavnika neke posebno zaštićene vrste, predviđena je novčana kazna ili zatvor do tri godine.

– Ukoliko učinilac na monstruozan način iz čistog hira liši života 30 pasa i 10 konja, prema važećem zakonskom rešenju može biti osuđen na samo tri godine zatvora. Zbog ovakvih primera propisanu kaznu zatvora treba drastično povisiti – kazala je Živkovićeva.

Napravila je i paralelu sa kaznama za ubistvo čoveka – od pet do 15 godina za „obično”, a najmanje 10 godina ili doživotni zatvor za „teško” ubistvo. Za nanošenje teške povrede čoveku KZ propisuje kaznu od šest meseci do pet godina zatvora, a za laku povredu, što može biti i jači šamar, novčanu kaznu ili zatvor do jedne godine.

– Iako život životinje ne možemo staviti na isti tas sa životom čoveka, preveliki je jaz u kažnjavanju. Učinilac oba dela pokazuje nasilje i bezobzirnost prema životu i telu drugog živog bića. Stanje u praksi je zabrinjavajuće. Poslednjih godina čitali smo naslove: „U Obrenovcu pronađen obešen pas”, „Obesio mačku, pa se pohvalio na ’Instagramu’”, „Šutirao štene na ulici”. To nailazi na društvenu osudu, ali je samo 299 osoba za 14 godina osuđeno, iako je bilo podneto više od dve hiljade krivičnih prijava – napomenula je Natalija Živković.

Neki od učesnika podsetili su da ova vrsta zločina ukazuje na određenu psihopatologiju učinilaca, koji su u stanju da nasilje ispolje i prema čoveku. Ipak, dosadašnji predlozi da se kazne za ubistvo životinja pooštre ocenjivane su kao „pritisak laičke javnosti”.

– U savremenim pravnim sistemima, životinje se uglavnom kvalifikuju kao objekti prava i kao takve izjednačavaju se sa pokretnim stvarima. Ipak, ono što jedna država vrednuje kao vlasništvo, druga posmatra kao život i priznaje životinjama poseban status, jer su one svesna i osećajna bića. Ustavi Nemačke, Švajcarske i Austrije neposredno proklamuju zaštitu životinja – objasnila je Natalija Živković.

Postavila je pitanje da li se zakonske norme koje štite životinje u našoj zemlji primenjuju u praksi ili su mrtvo slovo na papiru.

– U periodu od 2006. do 2019. podnete su 2.172 krivične prijave i to 1.202 protiv poznatog i 970 protiv nepoznatog učinioca. Do podizanja optužnog akta došlo je u svega 400 krivičnih postupaka, a doneto je 285 osuđujućih presuda prema punoletnim osobama. Samo 26 njih osuđeno je na kaznu zatvora, i to većina na dva do šest meseci, a samo jedan na šest do 12 meseci. Novčana kazna izrečena je 87 puta i to u nižim iznosima, a daleko najčešće se izriče uslovna osuda. Kada je reč o maloletnicima, protiv njih je u istom periodu podneto 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 maloletnika, ali nikom nije izrečen maloletnički zatvor niti druga zavodska mera – saopštila je Natalija Živković.

Ovakva praksa sudova, naglašava, pogubna je po prevenciju jer ne stvara gotovo nikakav strah koji bi potencijalnog učinioca odvratio od zločina.

Prijave se često odbacuju zbog nedostatka dokaza ili se primenjuje oportunitet krivičnog gonjenja. Građani koji su svedoci nasilja ili pronađu zlostavljanu ili ubijenu životinju, najčešće o tome obaveste udruženje za zaštitu ili zovu Upravu za veterinu, a ređe se odluče da se obrate policiji ili da podnesu krivičnu prijavu tužilaštvu. Policija nema dovoljno iskustva u ovakvim slučajevima, neretko i odbija da izađe na teren, pa se sve završi na službenoj belešci.

– Bilo bi korisno uvesti „policiju za životinje”, odnosno odvojeno odeljenje pri MUP-u, koje bi bilo dobro obučeno da otkriva učinioce i pronalazi dokaze u slučajevima ubistava i zlostavljanja životinja. Tužioci treba da gone počinioce, bez česte primene oportuniteta. Sudovi moraju pre svega da kažnjavaju, a ne da „upozoravaju” učinioce ovog dela – poručila je Natalija Živković.

Ukoliko se statistika ne promeni, onda smo kao društvo pali na testu humanosti, zaključila je i podsetila na reči Mahatme Gandija: „Veličina i moral jednog naroda mogu biti izmereni njegovim odnosom prema životinjama.”

Borbe životinja u vezi su sa kockom, drogom i oružjem

„Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom”, navodi se kao teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja. Pojedina istraživanja ukazuju na veliku povezanost između borbi životinja i drugih kriminalnih aktivnosti, a pogotovo sa krivičnim delima koja uključuju kockanje, pripadništvo bandama, trgovinu drogom i oružjem, navela je Živkovićeva.

Više stotina hiljada lutalica u Srbiji

Napuštanje životinja u našoj zemlji predstavlja prekršaj, koji bi građani takođe mogli da prijave policiji. Iako naizgled nije lako otkriti učinioca, dokazi najčešće ipak postoje. Pretpostavlja se da se u Srbiji nalazi više stotina hiljada uličnih životinja, a osuđujućih presuda zbog napuštanja životinja u prekršajnim sudovima gotovo da nema, rekla je Natalija Živković. Dodala je da su zlostavljanju najviše izložene upravo životinje koje žive na ulici.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Ovde ima više tema za raspravljanje. Prva i po meni najvažnija je maltretiranje bilo koga i bilo čega. Čak i kad čovek odluči da prelomi dvadeset novozasadjenih stabala, pitam se na šta je on sve spreman. Tu je onda i lov... ne znam da li u našoj zemlji uopšte ima ljudi, koji love zbog hrane. Lovci uglavnom mora nešto da ubiju. Onda, tu je i ribolov. Pa kad pomislim da sam sve rekao onda izbrojim kakvo sve meso volim da jedem i kakvi se masovni pokolji dogadjaju da bismo se prehranili?
Psi stostruko više napadaju ljude
Mene je napao čopor od 4 pasa (pre 5 m.) oko ponoći kod prve zgrade u naselju gde živim. Vraćao sam se sa placa, ništa nisam imao u rukama- jedva sam izvukao živu glavu: iznenada iz bliza, iz tame travnjaka nasrnuli na mene, odmah sam stao uz jedno auto iza mene i branio se rukama i nogama levo-desno jednu minutu. Nigde ljudi nije bilo da pomognu da se izvučem. Pomislio sam gotov sam, u delić sekunde sam glasno dreknuo na njih... srećom stali malo i ja se izvukao. A da nisu stali?
D.
Prvi znak da drzavi lose idu su psi lutalice!
Zeljko Bgd.
Bravo za mladu autorku i naravno novinarku koja je odlicno zabelezila rezultate ovog istrazivanja. U SAD,EU i nekim drzavama u okruzenju postoje specijalizovane policijske jedinice za zastitu zivotinja, pa valja o tome razmisliti i kod nas. Sjajan text.
Земунац
Поређење је погрешно. Треба поредити оне земље у којима скитница има колико и код нас и како су оне то решиле. Прво треба решити проблем скитница, које и те како знају да нападну људе, па установити службу која ће се бринути да их поново нема и ако се појаве склањати их са улица и онда на крају ригорозно кажњавати оне који злостављају и запуштају животиње.
Jimmy
Nista manje kazne ne treba izricati nego za ubistva ljudi, em zivotinje nikome ni za sta nisu krive, em se vise puta ispostavilo da oni ljudi koji muce i ubijaju zivotinje to posle rade i ljudima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.