Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Balkan zbog emigracije gubi potencijal za ekonomski rast

(Freepik)

Zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatska zbog emigracije gube dugoročni potencijal za ekonomski rast, a odlazak radno sposobnih iz tog regiona nije dobar ni za EU, ocenjuje se u studiji objavljenoj na sajtu Instituta za demografiju Austrijske akademije nauka.

Zvanični podaci pokazuju da su Bosna i Hercegovina i Srbija između 2014. i 2019. izgubile 181.034 svojih građana koji su dobili boravišne dozvole u EU, dok je podatke za Hrvatsku teško potvrditi jer je ta zemlja već članica EU i njenim građanima nisu potrebne dozvole boravka u članicama Unije.

Zemlje regiona mnogo gube zbog emigracije, s obzirom da odlaze prvenstveno ljudi iz starosne grupe 25-34 godine. Kako se navodi, ta kategorija stanovištva predstavlja najvećeg potrošača u ekonomiji, pa njihov odlazak direktno utiče na bruto domaći proizvod.

Pored toga, društva gube investirajući u obrazovanje ljudi koji odlaze i emigracija te kategorije stanovništva ograničava ekonomski potencijal za rast na dugi rok.

Prema procenama UN iz 2020. godine Hrvatska i Zapadni Balkan izgubili su toliko stanovnika da je ta oblast postala jedna od demografski najugroženijih u svetu.

Tokom poslednjih trideset godina, kako prenosi Beta, iz Jugoistočne Evrope je emigriralo gotovo osam miliona ljudi ili oko 17 odsto populacije s početka devedesetih. Posebno pogođeni emigracijom u Jugoistočnoj Evropi su Hrvatska i Zapadni Balkan a problem više je što se radi o emigraciji mladih.

„Uprkos tome, ta tema je u nauci uglavnom zaboravljena a u nacionalnim i EU politikama marginalizovana”, ukazuje se u studiji.

Navodi se i da problemi koji su doveli do masovne emigracije mladih iz Hrvatske i sa Zapadnog Balkana nisu povezani samo sa ratom i političkom i ekonomskom nestabilnosti u poslednje tri decenije već su posledica „strukturne prirode i rezultat zanemarivanja problema”.

U međuvremenu se i EU suočava sa teškom demografskom situacijom zbog pada nataliteta, starenja radno aktivne populacije i jednosmerne migracije sa periferije ka središtu EU. Pored toga, za EU su veliki izazov ilegalne migracije.

„Demografske promene će sve pogoditi. Istovremeno te promene umanjuju geopolitički značaj EU”, navodi se u tekstu „Socio-ekonomske posledice emgracije stanivništva iz Hrvatske, BiH i Srbije - trenutna situacija i izgledi”.

Predviđa se da će se radno sposobna populacija u Evropi smanjiti za 18 odsto između 2021. i 2070. i da će do 2100. stari 65 i više godina činiti 31 odsto populacije 27 članica EU prema 20 odsto u 2019.

Takođe se ocenjuje da demografska struktura ne može da se unapredi samo merama za podsticaj nataliteta već je ključno da se stanovništvo zadrži u regionima sa velikim padom populacije i oživi periferija EU.

(Foto D. Žarković)

Problem sa emigracijom je i to što su naseljene oblasti glavna garancija bezbednosti spoljnih granica pa EU ne bi trebalo da bude zainteresovana za depopulaciju periferije. Naime, postoji uzročno-posledična veza između povećane emigracije sa EU periferije i povećane ilegalne migracije.

Autori studije Tado Jurić sa Hrvatskog katoličkog univerziteta i Faruk Hadžić sa Sarajevske škole za nauku i tehnologiju istakli su da depopulacija EU periferije nije problem samo Jugoistočne Evrope.

„Ako EU želi da ima jaku spoljnu granicu u Hrvatskoj, treba da posveti mnogo više pažnje depopulaciji svoje periferije i migraciji sa periferije ka sredštu EU. Pražnjenje graničnih područja EU predstavlja bezbednosni rizik za celu Uniju”, naveli su autori.

Oni su se osvrnuli i na pražnjenje škola i drugih obrazovnih institucija u tri zemlje obuhvaćene analizom koje za posledicu ima smanjenje radne snage i zatim stagnaciju ekonomskog rasta.

Analiza realnog i potencijalnog BDP BiH, Hrvatske i Srbije pokazala je da sve tri zemlje od 2013. imaju manji rast od potencijalnog, što se delom može objasniti smanjenjem radne snage kao faktora proizvodnje.

U studiji se navodi da bi jedan od odgovora na demografske izazove i smanjenje migracije sa periferije EU mogao da bude rad na daljinu.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djuradj
Problem migracije se ne resava u Srbiji,Hrvatskoj ili u Bugarskoj...problem se resava na Bliskom istoku,severnoj i zapadnoj Africi odakle je najveci priliv...Gde drzave vise ne postoje,jer je Evropa slaba da dozvolila da joj drugi kroje kapu....posebno SAD...Ali to je visevekovni problem,jer nije isti interes Nemacke i Velike Britanije naprimer..Zajednica za ugalj i celik je nastala na interesu tih nekoliko zemalja koje su je stvorile...kako se ta zajednica sirila,logicno interesi su divergirali
Milos
Kako kome se zalomi. Sigurno je da se kod nas dobro zivi i da je situacija bolja nego sto bi neki hteli da prikazu iz odredjenih razloga. I sigurno je da se situacija u svetu zaostrava svugde i da bas nije tako "fantasticno" kako neki zamisljaju. U svakom slucaju kome se ne svidja, vrata su otvorena, ali treba se spakovati i otici. Mnogi pricaju o tome, vec godinama odlaze, nista ne rade ali jos su tu. A vozikaju se skupa kola, privatna svojina, izlasci, restorani klopa.
Борис М. Бања Лука
Није потребна факултетска диплома па да знаш да ако цијене расту, а плате нису ни изблиза као у ЕУ, да ће народ тамо да похрли. Ту нема изузетака: Пољска, Бугарска, Румунија, Хрватска. Све земље су по уласку у ЕУ имале нето одлив најспособнијег становништва.
Milos
Da ali. Pricam za obicne stanonovnike iz SR i HR pa i uopste, pa i ti "najsposobiji" koje spominjes. Odu tamo i sta onda?? Sve ih cekaju oberucke? Ne, prijatelju, nego ciste wc-e i hotele i grbace, a cene stanova, osiguranja i zivota uopste tri puta veci neko kod nas. Nema kao u Srbiji kod mame i tate, kuca od bake i deke, malo okucnice, sve za dzabe, izlasci, lencarenje, ceo dan na internetu. Malo morgen. Nego kada te Nemac popreko pogleda i ispljuje, smuci ti se i zapad i zivot. Bio,video..
Ahahaha
Beskrajno je smesno stanoviste ljudi koji ocigledno nisu mrdnuli nigde i nikad iz zemlje ali znaju kako je negde drugo jer gledaju filmovo i serije ili nasedaju na bajkovite price. Sve najgore stvari su uvezene, najcesce bas iz tih "ideal" zemalja, sigurno mi nismo izmislili toplu vodu vec je sve to copy paste iz "najrazvijenijih". Nigde ne tece med i mleko, nigde nema dembelije vec je sve potpuno isto.
Milos
@Milorad Gastos. Što se onda niko ne vraća? Ko kaze da se ne vracaju. Ljudi se masovno vracaju. Skoro iz svih zemalja sa zapada i preko okeana. Kolo srece se okrece. U Srbiji potencijal i izgledna buducnost. Da ne ulazimo u detalje, ali dosta mladih, visoko obrazovanih su se vec vratili i i tek ce se vracati. Nije bez razloga. Srbija napredije i razvija se, svidelo se to nekome ili ne...
Milorad Gastos
Što se onda niko ne vraća?
Lillah
A tek Bugarska. Sistem vrednosti je takav, kraj priče.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.