Rebalans budžeta zbog mera populacione politike

U poslednjoj sedmici prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavio je nova davanja države stanovništvu za ovu godinu, kao i nove mere populacione politike. Tako će svi mladi od 16 do 30 godina dobiti po 100 evra, roditelji za svako prvorođeno dete po 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000 dinara, a pomoć za drugo i treće dete biće znatno uvećana. Druga nova mera populacione politike je pravo na novčana sredstva za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.

Koliko god da se u zemlji u kojoj vlada bela kuga može pohvaliti potez države za povećanje nataliteta toliko se zamerke izriču na to što sredstva za pomenute mere nisu predviđena u upravo usvojenom budžetu. To naravno ne znači da novac neće biti isplaćen, već da je to jasan znak da će državna kasa morati da se menja.

Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije „Libek”, kaže da je načelno povećanje pomoći porodicama sa decom dobra mera, ali ne veruje da će imati uticaja na povećanje nataliteta. I zemlje koje imaju mnogo izdašnije mere podrške, kao što su Francuska, Švedska, Nemačka, nisu povećale natalitet. To će pomoći ljudima koji već razmišljaju da imaju decu, ali će teško naterati druge. Što se tiče davanja 100 evra mladima navodi da je davanje novca svima tokom prve godine pandemije imalo nekog smisla, međutim sada su privredna kretanja u Srbiji veoma pozitivna i za to nema ekonomskog rezona.

„U svim zemljama sveta socijalna pomoć ide siromašnima, a ova mera nije ni socijalna ni ekonomska već isključivo politička. Sto evra će dobiti i oni koji imaju visoke i niske plate, koji rade i koji su nezaposleni, ili su na školovanju i oni koji ne ulažu u obrazovanje. Približavaju se izbori, referendum je za dve nedelje i vlast mora da pokaže da brine i o njima. Mera nije upućena mladima kao takvim, jer oni ređe izlaze na izbore i ne glasaju za partije na vlasti, već se pomažući ovoj ciljnoj grupi kupuju glasovi njihovih roditelja i baka i deka. Marketing je da se pokaže starijoj populaciji da se brine i o mladima u Srbiji. To je bacanje novca u bunar, jer mladi u tom životnom dobu treba da rade, plaćaju porez”, smatra Gajić.

Što se tiče pomoći za rešavanje stambenog pitanja on ukazuje da kod nas rastu cene i stanova i najma što je ozbiljan problem za one koji zasnivaju porodicu. Za mlade je teško da kupe prostor u Beogradu uopšte, pogotovo onaj koji omogućava širenje porodice.

„Najavljeno je da će država besplatno davati neka sredstva. Većina nema novca da kupi stan tako da će se on preusmeriti ka onima koji bi i inače to mogli da urade. Svi koji pune budžet i plaćaju poreze, a ne mogu da kupe stan finansiraće one koji mogu. To je kao i kod električnih automobila”, objašnjava on.

To što država za novi set mera nije predvidela novac u budžetu za Gajića je dokaz da se budžet ne posmatra kao čvrsto pravilo, a reč je o zakonu, već kao neobavezujuća smernica. Zbog toga su budžetske rezerve četiri puta veće od iznosa na kom bi trebalo da budu upravo zato da vlada sebi ne vezuje ruke. To što je predsednik samo nekoliko dana posle usvajanja budžeta najavio nove mere ruši budžetski proces i pokazuje da u Srbiji institucije ne postoje, a da volja vladajuće partije, odnosno lidera, upravlja svim javnim politikama u zemlji.

Goran Radosavljević sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, takođe smatra da su mere za povećanje nataliteta načelno dobre, a primenjuju ih i u drugim evropskim državama.

„U zemlji koja ima relativno skromnu prosečnu zaradu svaku pomoć deci pozdravljam. Mislim da će bar delu populacije omogućiti da se odluči da ima drugo ili treće dete, mada novčani razlozi nisu pretežni kada neko razmišlja o tome koliko će dece imati. Što se tiče pomoći da roditelji dođu do stana država je već davala tako nešto, i ja sam bio korisnik subvencije 2005. godine koja je pokrivala 15 odsto učešća u kreditu, a ostatak od pet odsto je davao onaj ko uzima takav kredit. Mislim da je to bolja mera nego povraćaj PDV-a za prvi stan, jer za mlade je možda najveća prepreka učešće za kupovinu stana. Kad se dođe do povraćaja PDV-a sve je već isfinansirano”, napominje Radosavljević.

Nije mu, kaže, jasno zašto baš oni od 16 do 30 godina treba da dobiju po 100 evra i prema njegovom mišljenju reč je o nastavku politike deljenja novca iz budžeta bez kriterijuma.

„Sredstva se daju srednjoškolcima koji su izdržavano stanovništvo i ne vidim zašto bi se njima, bez ikakvog kriterijuma, davala jednokratna pomoć. Posebno što nije predviđeno budžetom i što već nekoliko puta godišnje rebalansiramo budžet da bi se isplatile nove mere, a sve iz političkih razloga, bez ekonomske logike. Ta politika nas je već koštala milijardu evra, nove mere još nekoliko stotina miliona evra, a tim novcem smo mogli ciljano da pomognemo onima kojima je podrška potrebna. Ovako se rastura sistem i obesmišljava funkcionisanje države”, smatra on.